PREPUŠTENI SAMI SEBI Zaduženi u "švajcarcima" sami će vraćati dugove

Građani koji su se zadužili u francima po svoj prilici neće moći da računaju na pomoć države, kao ni na valjano rešenje njihovih problema. Očigledno je da će sami vraćati dugove koji su zbog skoka franka preko noći drastično porasli.

Najviše čemu mogu da se nadaju jesu olakšice, poput produžavanja roka otplate kredita, saglasni su stručnjaci. Na taj način bi im se u narednih nekoliko godina smanjila rata, ali bi se prolongirao rok za izmirenje obaveza.

Kreditni rizik

Vrednost švajcarskog franka je prošle nedelje naglo skočila u odnosu na evro za 15 odsto, što je udar i na oko 22.000 građana Srbije koji imaju kredite u toj valuti. Nakon prvobitnog šoka da su dužnicima u jednom danu rate pozajmica u švajcarcima skočile za čak 20 odsto, usledilo je iščekivanje reakcije države.

Kako sada stvari stoje, očigledno je da rešenja kojim će svi biti zadovoljni nema. NBS je šturo navela da će o tome razgovarati sa bankama, ali ne i kada, dok se Ministarstvo finansija nije ni oglasilo.

Ipak, premijer Aleksandar Vučić juče je istakao da Vlada u saradnji s NBS i poslovnim bankama pokušava da nađe najbolji način da se pomogne ljudima koji imaju kredite u švajcarskim francima. Ali, Vučić je naglasio i da Vlada Srbije ne snosi nikakvu odgovornost što su građani koji su uzimali pozajmice u francima sada u problemu zbog jačanja te valute.

Samo preporuke

Domaći stručnjaci smatraju da građani eventualno mogu očekivati produženje roka otplate, ali da fiksiranja kursa, smanjenja kamata ili prebacivanja dugova u evre, što bi išlo na teret države, sigurno neće biti. Ekonomista Dragovan Milićević kaže da se zaduženima u francima samo može produžiti rok otplate.

- Hrvati su, između ostalog, predložili prebacivanje kredita iz franka u evro, ali postavlja se pitanje da li to banke žele da urade. One su odobravale te kredite, a sav rizik svesno snose korisnici zajmova. Ako bi banke to prihvatile, postavlja se pitanje ko će njima da nadoknadi troškove - objašnjava Milićević.

Prema njegovim rečima, teško da je izvodljivo da NBS ili država Srbija preuzmu na sebe troškove ukoliko bi naše banke pristale na konverziju dugova u evre.

- Ne verujem ni da devizne rezerve mogu da se troše za tako nešto. Srbija prosto nema nijednu valjanu mogućnost da reši ovaj problem. Verovatno će se sve svesti na kratkoročne olakšice kojima se produžava rok otplate. A to znači samo odlaganje problema - smatra Milićević.

Da će država teško preuzeti na sebe deo tereta građana koji imaju kredite u francima slaže se i dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić.

- Postavlja se pitanje kako to odvojiti od svih slučajeva kada je evro jačao u odnosu na dinar, a država nije pomagala. Svaki kredit nosi rizik. NBS i Ministarstvo finansija mogu da okupe bankare i preporuče im da ponude neka olakšanja klijentima. Inače, ne verujem da će država ili NBS nametati rešenja, niti da će se uplitati u kupoprodajne ugovore između banaka i građana - pojašnjava Hanić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.