ZABRINJAVAJUĆI PODACI! U Srbiji od bolesti srca umre šestoro ljudi SVAKOG SATA

Svakog  sata u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova umre čak šest osoba, od kojih je svaka osma u najproduktivnijim godinama života - između 25. i 64. Iako je za deceniju i po stopa smrtnosti od ovih bolesti kod žena smanjena za 14, a kod muškaraca za 16 odsto, još smo među zemljama sa najvećom smrtnošću od kardiovaskularnih bolesti u Evropi, jer najveći deo stanovništva, tačnije svaka druga osoba, umire od posledica ovih oboljenja

Prosek smrtnosti u Evropi je 45 odsto, a naša zemlja je dalko iznad toga (51,7%). Još dalje smo od proseka zemalja Evropske unije (37%)

Prema poslednjim podacima iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji su od bolesti srca i krvnih sudova umrle 52.102 osobe u 2016. godini.

- Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom vodeći je zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a nekoliko poslednjih decenija i u zemljama u razvoju - kaže profesor dr Goran Davidović iz Kliničkog centra Kragujevac, predsednik Udruženja koronarnih jedinica Srbije.

Ono što posebno brine kardiologe jesu njihova zapažanja da sve mlađa populacija oboleva od bolersti srca, pa se tako nekadašnja granica sa 65 godina spustila na 45.

Razlozi za to su i najznačajniji faktori rizika za infarkt miokarda: pušenje, nepravilna ishrana, stres i nedovoljna fizička aktivnost. To je, u neku ruku, i potvrda da smo zakazali u prevenciji, i kao pojedinci, i kao sistem.

DOKTOR NEBOJŠA TASIĆ: Infarkt i šlog UBIJAJU SRBE!

- Vodimo višedecenijsku bitku sa bolešću koja odnosi najviše života u Srbiji, ali rezultati koje smo postigli u smanjivanju umiranja još nisu dovoljni - kaže profesor Davidović.

I pored registrovanog pada stope umiranja, Srbija je u grupi zemalja sa dosta većim rizikom od bolesti srca od prosečnog za zemlje evropskog regiona.

- Kada se dogodi akutni infarkt miokarda, veliki broj pacijenata uopšte i ne stigne do bolnice, a njih 25 odsto, nažalost, umre - kaže profesor Davidović.

On dodaje da oni koji prežive infarkt dobijaju drugu šansu za život.

I kada se srčani udar sanira bez ozbiljnijih posledica, već u prvoj godini nakon infarkta, kod oko 20 odsto pacijenata dolazi do ponovnog udara ili komplikacija kao što su infarkt mozga, zapušavanje stenta ili kardiovaskularna smrt.

RIZIK! Od gripa i prehlade može da strada srce!

- Kada dođe do infarkta srca, ulogu u smanjivanju smrtnosti, pored akutnog zbrinjavanja pacijenta, ima sekundarna prevencija, koja nakon infarkta, uz primenu zdravih stilova života, podrazumeva redovne kontrole i primenu savremenih i efikasnih lekova koji značajno poboljšavaju prognozu preživljavanja ovih pacijenata - objašnjava profesor Davidović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.