BANKE OTPISUJU 30 ODSTO DUGA, A PAŠĆE I KAMATE! Sve izvesnije rešenje problema zaduženih u 'švajcarcima'!

Svima koji imaju kredite u 'švajcarcima', posle donošenja leks specijalisa preostala glavnica biće smanjena za 30 odsto. Zbog konverzije duga iz franaka u evre smanjiće im se i kamate, a samim tim i mesečne rate

Konačno rešenje problema više od 16.000 građana zaduženih u "švajcarcima" sve je izvesnije posle jučerašnjeg sastanka predstavnika države, banaka i dužnika! Prema dogovoru tri strane, banke će nakon donošenja leks specijalisa najverovatnije otpisati 30 odsto ostatka glavnice kreditnog duga!

Međutim, zaduženi građani imaće još jednu olakšicu jer će im posle konverzije duga iz franaka u evre, i to po kursu na dan isplate kredita, kamate, a samim tim i mesečne rate, biti mnogo manje.

Ništa retroaktivno

Prema rečima Informerovog sagovornika upoznatog sa detaljima sastanka, banke su spremne da prihvate obe olakšice, i otpis dela glavnice i konverziju duga, i to je osnovni uslov da se ovaj dogovor realizuje.

STIŽE REŠENJE ZA KREDITE U ŠVAJCARCIMA?! Ova promena će obradovati sve zadužene građane!

 

- Suština dogovora je da olakšice ne važe retroaktivno, što znači da ono što je već dato bankama ostaje bankama. Ideja je da se zaduženim građanima olakša vraćanje duga u budućnosti, pa će im zato biti otpisano 30 odsto preostale glavnice odmah po donošenju posebnog zakona o konverziji. Dve trećine tog otpisa pašće na teret bankama, a trećina na teret države. Radi se o ukupnoj sumi između 100 i 120 miliona evra - kaže naš sagovornik i dodaje da će zaduženim građanima visina rate znatno pasti i zbog konverzije duga:

- To je druga bitna olakšica. Kada kredit bude vezan za evro, umesto za franak, i to po kursu na dan isplate, jasno je da će i kamate biti manje, pa će pasti i iznos mesečne rate koju plaćaju građani.

Foto: TANJUG/ Sava Radovanović

Ipak, ceo ovaj dogovor važi samo za one koji kredit još nisu otplatili.

- Oni koji su svoje obaveze iz kredita već izmirili ili oni koji su u međuvremenu ostali bez stana jer nisu mogli da plaćaju rate neće imati direktne koristi od leks specijalisa. Međutim, indirektno, zakon, a posebno odluka Vrhovnog kasacionog suda, mogli bi da im budu od velike koristi na sudu ukoliko podnesu tužbe. Jer, podsetimo, VKS je dao pravno mišljenje da će banke morati da u sporu dokažu da su se i same zadužile u francima da bi plasirale kredit klijentu i da su ga pismeno obavestile o svim mogućim rizicima.

Dejan Gavrilović iz "Efektive" kaže da u ovom udruženju mogu gotovo sa sigurnošću da kažu da će se leks specijalis svoditi i na konverziju i na otpis dela dugovanja.

- Dogovor je praktično sklopljen, dug će biti smanjen i za deo glavnice i preko kamata, a najvažnije je da su banke pristale na taj koncept. One će na sebe prihvatiti dve trećine tog tereta, a država trećinu - kaže Gavrilović.

Profesor Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić smatra da teret otpisa duga i treba se rasporedi na državu i banke, koje su odobravale kredite. On ističe da su obe strane odgovorne za situaciju do koje je došlo.

Ko je kriv, da plati

- Banke su odgovorne jer nisu dovoljno obaveštavale svoje klijente o mogućim rizicima uzimanja tog kredita, a bile su dužne. Praktično su dovodile klijente u zabludu. Sa druge strane, one su uvek mogle da se zaštite. I država snosi deo odgovornosti, jer su 2007. godine iz Ministarstva finansija stizale ohrabrujuće poruke da je kredit u francima povoljniji. Zato je logično da te dve strane pokriju dug - kaže Hanić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

marko

pre 5 godina

pa.kakvo je ovo olaksanje. da sto su banke uzele se ne racuna sta. ljudi uzeli kredite po 80 000 svajcaraca isplatili 100 000 i duguju jos 80 000 banci i onda ce oni kao da im otpisu trecinu duga. kog duga kad su vec sve isplatili. sve zemlje su resile ovaj problem. samo kod nas Bankama je dozvoljeno da idalje pljackaju narod. a da jednu trecinu drzava placa tj uzima.od naroda koji nije ni dizao taj kredit. Sramota bre! umesto da se preracuna ceo kredit u evre na dan kad je isplacen da se utvrdi koliko je ko po tom obracunu trebao da otplati i koliko je otplatio. a ne da sto je dato dato pa opet od glavnog duga da se odbije trecina i da budu nize kamate. i kao im je ucinio neko nesto onda.

2 0 Odgovori

pc

pre 5 godina

Profesor Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić smatra da teret otpisa duga i treba se rasporedi na državu i banke, koje su odobravale kredite. On ističe da su obe strane odgovorne za situaciju do koje je došlo. To na drzavu znaci da ja moram da placam neciji kredit. Ko ce meni platiti rate? Neka preracunaju banke u evro ispocetka pa neka se vidi ko koliko kome duguje, a ostatak prebaciti na politicare koji su unistili nase banke i doveli strane sa najvecim kamatama koje postoje na kugli zemaljskoj. Ja cu povesti spor protiv drzave da mi srazmerno plati kredit ako bude donirala placanje tudjih kredita. U ovoj drzavi samo normalni i oni koji izvrsavaju svoje obaveze nemaju nikakva prava.

0 0 Odgovori

Coyote Nervosius

pre 5 godina

Država ovde ništa nije kriva. Uzimaoci kredita u CHF su se kockali, izgubili su, i sada treba da snose posledice. Isto tako, CHF je mogao dodatno da izgubi na vrednosti pa da bude recimo 1:1 sa dinarom .... ... i šta onda ??? Ceo rizik bi bio na banci. Banka je kriva samo za neosnovane troškove ili promenu kamatnih stopa. A kretanje vrednosti na deviznom tržištu je rizik kako za banke, tako mora biti i za uzimaoca kredita.

1 2 Odgovori

Steva

pre 5 godina

Држава може да помогне само ако остали грађани који се нису коцкали, не буду таоци ове одлуке. Дакле, ако они који су узимали кредите у швајцарцима добију просечну помоћ од државе од, рецимо, 5 хиљада евра, очекујем да држава осталима подели вредносне папире у том износу.

0 0 Odgovori

Marcco

pre 5 godina

I opet ovi bez mozga pobedili a oni koji stave prst na čelo i uzmu digitron pre nego uđu u kredite ispadnu budale.

1 0 Odgovori

Mane

pre 5 godina

Zasto bi mojim parama bile placane rate i kalkulacije za tudje kredite??!!!...Ako drzava zeli da pomogne nek uzme srednju vrednost svih kredita i svima smanji glavnicu a ljudima koji nisu uzeli kredite nek i njima nesto uplati....ovako jedni dobili stanove za 100e...drugi nista, svajcarcima drzava prebija kredita ostali ga duvaju....ajde Rado i poteraj stado....

0 0 Odgovori

Vladimir

pre 5 godina

Muka mi je zaista koliko smo pogan narod kakve komentare već ostavljaju. Evo ja sam jedan od tih 22hiljade izmučenih ljudi, plus familije, ne računate kako valja koliko je ljudi ugroženo. Ostao sam bez svega. Zdravlja, braka, para i mnogo toga još da ne pišem sve, valjda vam je i ovo dovoljno. Danas dugujem hiljadu EUR više nego što sam podigao pre punih 11 godina. Otplatio sam do sada kroz rate skoro ceo uzeti iznos kada se sve sagleda. I sada kada nas država konačno tretira (poslednja zemlja u Evropi-sve druge su već rešile problem, mnoge povoljnije po korisnike), vama, nekima smeta. Pa šta treba da pomremo svi mi zajedno sa familijama da bi vi bili srećni. Sramite se. Ne želim nikom živom da prođe naš košmar.

0 0 Odgovori

Srdjan

pre 5 godina

Razumem da Nbs brani kurs eura zadnjih 10 godina. Zasto ne brani Chf a dozvoljavala je zaduzivanje u njima. Meni to lici na diskriminaciju zaduzenih. Nbs je majka i za jedne i za druge ili mozda vise voli banke koje su davale takve kredite.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari