(VIDEO) HEROJ SA TAJLANDA POSLE 33 GODINE PONOVO U SRBIJI! Hrabri ronilac ide u dedovinu, posebno emotivno biće u jednom SELU KOD PROKUPLJA!

Karadžić je sada, posle 33 godine, doputovao u rodnu Srbiju, prvi put posle 1986. godine. Planira da obiđe Beograd, poseti rodbinu u Nišu i selo Đurđevac kod Prokuplja, rodno selo svog oca u kojem je u detinjstvu provodio leto

Ronilac Ivan Karadžić (44) se prošlog leta upisao u enciklopedije heroja, kada je učestvovao u spasavanju 12 dečaka, mladih fudbalera i njihovog trenera iz potopljene pećine Tam Luang u Tajlandu. Kao jedan od najboljih poznavalaca podvodnih pećina, uključio se u iscrpljujuću misiju i sa kolegama, u ime života, pobedio monsunske kiše.

- Bila je to vrlo opasna akcija - Želeo sam da pomognem, iako je u tom trenutku moja verenica bila zabrinuta i pitala me moram li baš ja da budem deo svega toga, budući da nisam Tajlanđanin. Odgovorio sam joj da nije važno ko je odakle, već pomoći i spasti dečake. I dan-danas se sećam svakog detalja ove akcije. Mnogo sam srećan što se akcija završila na najbolji mogući način, jer su svi spaseni - kaže Karaždić.

Ipak, ne zaboravlja nastradalog člana spasilačkog tima Samana Kunana, kao ni poslednji dan kada je sve, za samo nekoliko minuta, moglo da pođe po zlu zbog nedostatka kiseonika i sve višeg nivoa vode.

- U poslednjih pet minuta morali smo hitno da se evakuišemo iz pećine. Sva oprema, koja je izuzetno skupa, ostala nam je zarobljena i tek ovih dana ronioci pokušavaju da je izvuku. Za nas je, ipak, najvažnije da su dečaci dobro. Imao sam priliku da ih vidim ponovo na specijalnoj večeri, koju je organizovao kralj Tajlanda, a prisustvovalo je šest hiljada zvanica. Nakon toga ih nisam viđao, jer vlada strogo kontroliše ko sa njima kontaktira, želeći da ih zaštiti - priseća se Ivan.

SPASAVANJE NA TAJLANDU SE PRETVARA U NOĆNU MORU! Jedan spasilac PREMINUO zbog nedostataka kiseonika!

Posle ovog iskustva, Ivan kaže da mu se život mnogo promenio i da se još nije vratio svojim svakodnevnim navikama. O akciji spasavanja drži predavanja širom sveta, a pre dva dana svoja iskustva, koja će, kako veruje, jednog dana pretočiti u knjigu, preneo je spasilačkim timovima na konferenciji u Dubrovniku.

- Ovaj boravak u Hrvatskoj mi je bio idealna prilika da posetim Beograd i Srbiju. Poslednji put sam bio pre 33 godine. Odmah vidim da se Beograd mnogo promenio, a ja pamtim kaldrmu i mnogo tramvaja... Ostaću sedam dana da, osim Beograda, posetim rodbinu u Nišu, a ono čemu se najvišem radujem je odlazak u Đurđevac kod Prokuplja, rodno mesto mog oca. Tamo sam u detinjstvu bio svako leto, čak i po tri meseca. Siguran sam da će ta poseta biti vrlo emotivna. Ne znam šta ću zateći, ali sećam se da su, kada sam tamo bio poslednji put, već tri-četiri kuće bile potpuno zatvorene.

Voleo bi Ivan, kako kaže, da istražuje pećine po Srbiji, iako su njegova strast, osim podvodnih pećina, potopljeni ratni brodovi.

- Svako pronalaženje i istraživanje olupina koje su decenijama pod vodom, za mene je put u prošlost, kao kroz vremeplov. Uvek mi je nezamenljiv trenutak kada uđem u jedno takvo potopljeno plovilo. Sve izgleda kao zamrznuta scena iz nekog starog filma. Ima mnogo gotovo konzerviranih predmeta, čak i lobanja - opisuje Karadžić.

(VIDEO) OTKRIVENA ISTINA O NESTANKU MALIH FUDBALERA: U pećinu nisu ušli da se sklone od kiše, već zbog TEŠKOG DEČJEG NESTAŠLUKA?!

Za ovakva istraživanja on se godinama usavršavao. To je postalo njegova strast, toliko da i kada mu nije radni dan, odlazi da roni. A, sve je, kako kaže, počelo sasvim slučajno.

- U Tajland sam došao 2006. godine, na venčanje prijatelja i, jednostavno, zaljubio sam se u ostrvo Koh Tao. Ono ima samo 21 kilometar kvadratni, a čak 76 ronilačkih centara. Možda nije najlepše mesto na svetu za ronjenje, ali je savršeno za prve "korake" u podvodnom svetu. Inače, zanimljivo je da su do kraja 19. veka na njemu kaznu izdržavali politički zatvorenici. Sada je raj za ronioce iz celog sveta, koji od sredine devedesetih masovno dolaze u Tajland.

Roditelji saznali iz medija

Da sam uključen u akciju spasavanja dečaka i njihovog trenera, moji roditelji su saznali od novinara.  Bili su potpuno šokirani i uplašeni. Obećao sam im da ću im se javljati svakog dana, ali sam jedanput zbog hitne akcije to propustio. Više od deset sati roditelji su čekali da im se javim, a za majku je to bio jedan od najvećih stresova. Moji roditelji su se upoznali krajem 1968. kada je tata došao u Dansku da studira. Hteo je da iznajmi sobu u kući moje majke, zaljubili su se na prvi pogled i ja sam se rodio posle deset meseci - priča Karadžić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.