U BANKAMA DRASTIČNO POVEĆAN BROJ DEPOZITA U DOMAĆOJ VALUTI! Štednja u dinarima 14 puta isplativija nego u evrima!

Da ste pre godinu dana oročili 10.000 evra, zaradili biste od kamate svega 25,5 evra, a da ste istu sumu u istom periodu štedeli u dinarima, dobili biste 350 evra. Od januara 2018. dinarska štednja veća 32 odsto

Dinarska štednja trenutno je čak 14 puta isplativija nego ona u evrima! Svako ko je pre godinu dana oročio 10.000 evra na 12 meseci, zaradio je od kamate svega 25,5 evra, a ako je istu sumu u istom periodu štedeo u dinarima, dobio je 41.265 dinara, odnosno 350 evra.

Zato i ne čudi što je, prema podacima Narodne banke Srbije, štednja u dinarima u poslednjih 16 meseci koliko je domaća valuta konstantno stabilna, porasla čak 32 odsto! U januaru prošle godine u bankama smo imali oročeno 49,9 milijardi dinara, a krajem aprila 2019. čak 66,8 milijardi! Stručnjaci kažu da će dinar i u narednom periodu biti stabilan i da se zbog toga isplati štedeti u domaćoj valuti.

Veće poverenje

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković kaže da je narod povratio veru u dinar i da će se štednja u našoj valuti i u narednih godina neuporedivo više isplaćivati nego ona u evrima.

- U prilog dinarskoj štednji u odnosu na onu u evrima idu ne samo više kamate već i niska inflacija i relativna stabilnost kursa, kao i neoporezivanje prihoda na kamate. Zato i ne čudi što se građani sve češće odlučuju da oroče svoj novac u domaćoj valuti. Krajem aprila dinarska štednja iznosila je 66,8 milijardi dinara, a pre 16 meseci, na samom početku 2018. godine, bila 49,9 milijardi. U pitanju je razlika od 16 milijardi ili 32 odsto. Takav rast nismo zabeležili još od 2013. godine, kada su kamate bile znatno povoljnije - kaže guvernerka Tabaković.

Foto: Informer DN

Stručnjaci smatraju da će se trend štednje u domaćoj valuti nastaviti sve dok je ona stabilna, a inflacija niska. Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da će čuvanje novca u dinarima i narednih godina i dalje biti daleko isplativije nego u evrima.

- Situacija u privredi je svakako daleko bolja nego prethodnih godina, imamo veću zaposlenost, pa ne čudi što više ljudi ima mogućnosti da oroči neki novac. Takođe, jasno je i zašto se građani opredeljuju da u banku stavljaju domaću valutu, kada se kamate na godišnjem nivou kreću oko 3,5 odsto, dok u evrima gotovo da ne prelaze 0,3 odsto. Takođe, kurs je stabilan, pa ne postoji rizik za štednju - objašnjava Kovačević.

Stabilna valuta

I Hasan Hanić sa Beogradske bankarske akademije očekuje da će domaća valuta u narednom periodu ostati stabilna, te da će i štednja u dinarima nastaviti da raste.

- Kada govorimo o kamatama, one su daleko više nego one u evrima i svako ko je u proteklih pet godina rešio da stavi na štednju dinare, a ne evre, doneo je dobru investicionu odluku. Samo tokom prošle godine zarada od kamate bila je 14 puta veća od štednje u domaćoj valuti, nego u evrima. Takođe, i to što se ne oporezuje prihod od kamate, jeste još jedan od bitnih razloga zašto se građani sve više odlučuju da u banku stave depozit u dinarima. Ja se nadam da će čuvanje novca u našoj valuti narednih godina rasti, jer je i dalje njen udeo u ukupnoj štednji mali - zaključuje Hanić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.