SABOR SPC U SVETOM PROHORU PČINJSKOM, povodom 950 godina najveće svetinje na jugu Srbije! VUČIĆ POKROVITELJ PROSLAVE!

Centralna proslava 950 godina manastira Svetog Prohora Pčinjskog kod Bujanovca, zakazana je za nedelju 17. maj, dok bi Sabor SPC u Prohoru zasedao od 14. maja

Proslava ovakvog jubileja veliki je događaj ne samo za Eparhiju vranjsku i Srpsku prvoslavnu crkvu, već i za ceo srpski narod, ukazuje Episkop vranjski Pahomije.

- Ovo bio bio redak jubilej i za mnogo veće narode. Ujedno će biti prilika da se manastir Svetog Prohora Pčinjskog osvetli sa svih aspekata i da u srpskom narodu opet zauzme ono mesto koje je imao kriz vekove.

Posle Drugog svetskog rata manastir je bio pomalo zaboravljen.

- Sada moramo da se zahvalimo državi Srbiji i Svetom Sinodu SPC koji su prihvatili naš predlog da ova godišnjica dobije na značaju. Tako da je predsednik države Aleksandar Vučić prihvatio da bude pokrovitelj obeležavanja, a Sveti arhijerejski Sinod prihvatio da se njegovo zasedanje održi u manastiru Prohor Pčinjski - navodi Episkop vranjski Pahomije.

Foto: S. T.

Čitava 2020. godina je posvećena velikom jubileju, što je naglasio i profesor istorije Vizantije na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Vlada Stanković, član Organizacionog odbora za obeležavanje jubileja.

- Sa radošću sam prihvatio zadatak da pomognem koliko je god to moguće da se organizuje uspešan međunarodni skup posvećen retkom jubileju manastira, a podsetio bih da takođe slavimo i sedam vekova njegove obnove koju je realizovao kralj Milutin - dodaje Stanković.

Naučna konferencija "Prepodobni Prohor Pčinsjki 950 godina u srpskom narodu",održaće se od 11. do 13. juna u manastiru, uz učešće više desetina naučnika.  Organizatori ovog skupa, osim Eparhije vranjske,  i filozofski fakulteti u Beogradu i Nišu, Matica Srpska, Bogoslovski fakultet, Institut za vizantijsku kulturu, Pedagoški fakultet Vranje i Narodni muzej u Vranju.

Svečana proslava jubileja zakazana je za nedelju 17. maj, a započeće Svetom arhjerjskom liturgijom koju će služiti patrijarh srpski Irinej.

U nastavku svečanosti biće održan kulturno umetnički program, uz učešće umetnika i folklornih grupa iz zemlje i regiona.

Foto: S. T.

Osim već pomenutog naučnog slupa, zakazanog za jun, 1. novembra će u manastiru biti organizovan simpozijum na temu "Monaštvo kroz vekove". Svečana akademija u čast Svetog kralja Milutina, obnovitelja manastira pre 700 godina, biće održana na manastirsku ktitorsku slavu 12. novembra, čime bi se okončala proslava velikog jubileja.

Manastir svetog Prohora Pčinjskog podigao je vizantijski car Roman IV Diogen koji je vladao od 1069. do 1071. godine. Posvetio ga je prepodobnom ocu Prohoru, a o tome postoji i legenda.

Kada je Diogen, bio u lovu na planini Kozjak, susreo se sa pustinožiteljem Prohorom, koji mu je prorekao da će postati car. Ali ga opomenu da ne zaboravi na starog pustinjaka. Diogen posluša starca, otputova u Carigrad i ubrzo postade car. Posle kratke vladavine, i ropstva, po povratku u Craigrad Romanu Diogenu bivaju, po nalogu tadašnje carigradske vlade, usijanim gvožđem iskopane oči.

Foto: S. T.

Diogen je bio jedan od mnogih slepih careva. Kad se Bog odazvao njegovoj molbi i otkrio mu mesto prebivanja svetih moštiju pustinjaka, on je uzevši ih iz pećine u kojoj se Sv. Prohor podvizavao, krenuo da ih odnese u Nagorički hram u Makedoniji i da ih tamo položi.

No, sišavši do reke Pčinje, nedaleko od pećine, svete mošti se više nisu mogle odatle pokrenuti. Razumevši volju svetiteljovu Roman Diogen mu podiže hram u kome položi njegove svete i čudotvorne mošti, iz kojih do danas teče sveto miro. Manastir je u 14. veku obnovio srpski kralj Milutin.

Mošti Svetog Prohora jedine su mirotočive u SPC. U manastiru ima trenutno tri monaha, a iguman je arhimandrit Metodije Marković.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.