SRBIJA I BUGARSKA TREBALO JE DA BUDU JEDNA DRŽAVA, A ONDA JE SVE KRENULO PO ZLU! Desile su se tri klučne stvari!

printscreen

21:00 Društvo 2

Telegraf | 15. 01. 2021.

SRBIJA I BUGARSKA TREBALO JE DA BUDU JEDNA DRŽAVA, A ONDA JE SVE KRENULO PO ZLU! Desile su se tri klučne stvari!

Knez Mihailo Obrenović potpisao je Bukureštanski sporazum sa Bugarskim odborom kojim je trebalo da se stvori zajednička država Srba i Bugara, ali je onda naravno sve pošlo po zlu. Nešto ima krivice naše i bugarske, ali je uglavnom u pitanju strani faktor

Početkom 19. veka Srbi i Bugari su još uvek bili deo Otomanske imperije. Srbi, na granici sa Austrijom, bili su oslobođeni od Turaka s obzirom da su Habzburzi nekoliko decenija vladali našim tlom u 18. veku, ali Bugari nisu bili te sreće.

Bugari su učestvovali u Prvom i Drugom srpskom ustanku, a u Beogradu je bila formirana i bugarska četa koja se obučavala za oslobodilački rat i učestvovala je na našoj strani i u uličnim borbama nakon incidenta na Čukur-česmi.

Srbija je imala veliku podršku Francuske a Napoleon III je na nas gledao kao na balkanski Pijemont. Sa takvom podrškom, kKnez Mihailo Obrenović 14. januara 1867. godine potpisuje u Bukureštu sa Bugarskim odborom ugovor o zajedničkoj državi Srba i Bugara, koje je trebalo da na kraju bude kraljevstvo, piše Telegraf

Tri stvari koje su stale na put zajedničkoj državi

Dana 22. januara 1867. godine, Francuska objavljuje svoj program za reforme u Turskoj prema kome bi Srbija bila stožer svih Slovena. Ali onda sve propada u tri koraka.

Prvo, u nedelju 10. juna 1868. godine, braća Pavle i Kosta Radovanović izvršili su atentat na kneza Mihaila. 

Drugo nakon Francusko-pruskog rata u kome su Nemci ponizili svoje neprijatelje i čak zarobili Napoleona III, koji je zbačen sa vlasti, Srbija je izgubila glavni oslonac u međunarodnoj politici jer su francuski interesi proterani sa Balkana. Oto fon Bizmark, koji je gajio velike simpatije prema Srbima, nije imao snage da ide protiv Austrije, koja nije želela da se velika slovenska država stvara u "njenom dvorištu".

Rusija je takođe bila protiv, što se pokazalo u trećem koraku raspada ideje o državi Srba i Bugara. Rusi su izabrali Bugare kao instrument svojih imperijalističkih težnji i podržali maksimalne teritorijalne pretenzije bugarskih nacionalista a kada je potpisan Sanstefanski sporazum, oni su planirali da Bugarima daju Niš, Prištinu, Prizren i Ohrid. Sve do San Stefana, knez Milan je bio slepo odan Rusiji a posle toga okrenuo se Austriji, uvidevši da sa Bečom i Berlinom barem znamo na čemu smo. Zahvaljujući Nemačkoj i Austriji, Sanstefanski mir je poništen a Srpsko-bugarskim ratom iz 1885. godine zaboden je poslednji ekser u kovčeg zamišljenog "Ujedinjenog Kraljevstva Srba i Bugara".


Nikola

16.01.2021. 00:38

Nikad sa vama bahatim Šumadincima, okupirali ste nas i odvojili od matice, promenili nam prezimena pa nam i danas ispirate glave da smo Srbi ali istoriju ne mozete da promenite a Leskovac, Pirot, Vranje i Niš ce ostati duhovno deo Bugarske! Dva smo sveta različita!


NEBOJŠA

16.01.2021. 15:11

ДА ДА ОДУВЕК СМО БИЛИ ''ТАЛЕНТОВАНИ'' ДА СЕ УЈЕДИЊУЈЕМО СА СВОЈИМ ЗЛОТВОРИМА


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.