Za minus od 30.000 dinara i do 100 evra kamate! Zbog čega je dozvoljeno prekoračenje tako skupo?

Pixabay

11:50 Društvo 0

Blic | 15. 09. 2021.

Za minus od 30.000 dinara i do 100 evra kamate! Zbog čega je dozvoljeno prekoračenje tako skupo?

Da li se i vama dogodilo da ste jednom prilikom iskoristili ceo dozvoljeni minus, da ste tada pomislili kako ćete isti vrlo brzo da vratite, alii da se u njemu nalazite i danas posle godinu, sve ili više dana?


Iskustva govore da je ovo vrlo čest slučaj, ali isto tako i da je mnogo građana koji nemaju pravu sliku o tome koliko dozvoljeni minus zapravo košta. A dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu ili kako ga zovemo "minus", dugo slovi za jedan od najskupljih vidova pozajmice od banke. Istovremeno je i među najčešće korišćenim, a jedan od razloga je što za ovu vrstu usluge nije potrebno previše papirologije i odobrava se veoma brzo, a bankarskim korisnicima deluje kao novac koji je uvek nadohvat ruke.

Računica pokazuje sledeće. Ako početkom godine iskoristite ceo iznos dozvoljenog minusa od 50.000 dinara i ne vraćate ovaj dug, uz godišnju kamatu koja je u proseku oko 20 odsto, za godinu dana ćete banci platiti 10.000 dinara samo za kamatu.

Kod nedozvoljenog, takozvanog crvenog minusa, kada prekoračite i odobrenu sumu, kamate se kreću i preko 40 odsto godišnje.

Ovo je jedan od primera zbog kojih bankarski klijenti koji imaju iksustva sa dozvoljenim prekoračenjem po rekućem računu kažu da je jedan od najvećih problema to što je jako teško izaći iz začaranog kruga. Tačnije, kada jednom iskoristite minus, treba vam mnogo vremena da vratite pozajmicu i tako zaustavite kamatu koja teče svakog meseca.

Prema podacima banaka za prošlu godinu 2020., u Srbiji su se dozvoljeni minusi naplaćivaliu od 10 do 37 procenata na godišnjem nivou. Ipak, najveći broj banaka naplaćuje ovu uslugu između 25 i 30 odsto, što je otprilike 2,5 odsto mesečno.

Pixabay

Rešenje postoji, ali ipak boli

Ako početkom godine iskoristite ceo iznos dozvoljenog minusa, što radi priličan broj klijenata, na primer 40.000 dinara, uz godišnju kamatu od 30 odsto, odnosno mesečnu od 2,5 procenata, i tokom godine ne vraćate postepeno ovaj dug, banci ćete mesečno plaćati 1.000 dinara za kamatu. Za godinu dana to je 12.000 dinara samo za kamatu, a glavnica duga ostaje ista.

Zato ekonomski stručnjaci savetuju da se dozvoljeni minus koristi samo u krajnjoj nuždi i na što kraći rok. Na primer, ako uđete u miinus od 10.000 dinara za neku neodložnu kupovinu ili investiciju, ali imate redovne prihode, vodite računa i otplatite ga za šest meseci, ta pozajmica će vas ukupno koštati 1.500 dinara. To možda i nije tako mnogo ako vam je ova usluga omogućila da brzo rešite problem koji niste mogli na drugi način.

Ako vam treba još manji zajam, od 5.000 dinara, koji vratite banci u naredna tri meseca, usluga će vas koštati manje od 500 dinara.

S druge strane, ako uletite u nedozvoljeni minus, samo mesec dana duga od 10.000 dinara u crvenom minusu koštaće vas skoro 400 dinara kamate.

Računica pokazuje da je sa ovakvim kamatama mnogo isplativije uzeti keš kredit ako klijent proceni da neće uspeti brzo da izađe iz minusa, tim novcem da pokrije minus i dalje nastavi da otplaćuje rate kredita. Cena gotovinskih kredita trenutno je oko 10 procenata.

Šta kažu bankari?

Bankari tvrde da je cena dozvoljenog minusa visoka jer nosi visoki rizik. Naime, banke za ovu uslugu ne traže dodatno obezbeđenje, brzo se odobrava, a garant su im buduća primanja klijenata, gde postoji mogućnost i da on ostane bez posla. Dozvoljeni minus je jedna vrsta kredita. Iznos dozvoljene pozajmice zavisi od proseka primanja, a većina banaka računa prosek u poslednja tri meseca ili šest meseci, mada odobreni minus može da bude i veći. Kamata na dozvoljeni minus zaračunava se samo na iznos koji klijent koristi i to za broj dana koliko je neko proveo u dozvoljenom minusu.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.