KO JE BIO BISER, A KO ŠKOLJKA? Na današnji dan rođena velika srpska matematičarka MILEVA MARIĆ AJNŠTAJN! Evo ko je bila ŽENA IZ SENKE!

Na današnji dan, 19. decembra 1875. godine rođena je Mileva Marić, srpska matematičarka, prva žena Alberta Ajnštajna, jednog od najgenijalnijih ljudi XX veka

Rođena je u bogatoj porodici u Titelu. Pre Milevinog rođenja, njeni roditelji su imali Milicu i Vukašina, koji su rano umrli. Međutim, nakon što se rodila Mileva, oni dobijaju još dvoje dece, Zorku i Miloša.

Prilikom rođenja, Milevi je iščašen kug, te joj je zbog toga leva noga bila kraća. To se u početku i nije toliko primećivalo, sve dok s godinama nije počela da hramlje. Bila je veselo i poslušno dete, primerna u svemu, okružena pažnjom roditelja i šire porodice.

KAKO JE NASTALA ČUVENA FOTOGRAFIJA ALBERTA AJNŠTAJNA SA ISPLAŽENIM JEZIKOM? Ovo je prava istina! /FOTO/

Obrazovanje

Mileva je često menjala mesta na kojima je sticala obrazovanje. Osnovnu i srednju školu je pohađala u Rumi, Novom Sadu, zatim u Realku u Sremskoj Mitrovici, potom u Šapcu, sve do Zagreba. Poslednji razred gimnazije, Mileva je završila u Švajcarskoj u Cirihu.

Nakon toga, Mileva Marić je bila jedina žena koja je primena na Državnu politehničku školu u Cirihu i tek peta koja je dobila priliku da se obrazuje u toj akademskoj ustanovi. Tek je druga žena koja je završila cele studije na Odseku za matematiku i fiziku.

Kako su se Mileva Marić i Albert Ajnštajn upoznali

Mileva sa 19 godina dolazi u Cirih, jedan od retkih evropskih gradova gde su žene mogle da studiraju. Upisuje studije medicine, a potom 1869. godine prelazi na Državnu politehničku školu, na studije fizike i matematike. Tamo upoznaje kolegu Alberta Ajnšatjna, koji je tri godine mlađi od nje, i sa kojim radi zadatke, ali i često svira.

Mileva je svirala klavir, dok je Ajnštajn svirao violinu. Ljubav je rođena.

- Mileva je bila izuzetno nadarena i strastvena naučnica. Bila je odlučna, temeljna, disciplinovana i organizovana i stremila ka zacrtanim ciljevima - opisuje je Polin Ganjon.

Foto: printscreen you tube Belafons

Pretpostavlja da je morala biti i „neverovatno jaka" da stigne do Ciriha i upiše prestižnu Politehničku školu.

- Kao osoba bila je povučena, nikad nije isticala talente. Patrijarhalno je vaspitana, te se od nje, kao i od njene majke, očekivalo da život posveti mužu i podrži njegovu karijeru, i da njegove ambicije stavi ispred sopstvenih. Izvesno je to i učinila - dodaje Ganjon.

Na početku studiranja, Mileva je ređala dobre ocene na fakultetu, međutim nije uspela da položi završne ispite. Ganjon smatra da je seksizam odigrao značajnu ulogu u tome, pogotovo onda kada je pred kraj studija ostala trudna sa Albertom, vanbračno.

Ajnštajn nije želeo da se oženi njome dok ne pronađe posao. Iako je diplomirao 1900. godine, nije mogao da nađe zaposlenje, niti da nastavi akademsku karijeru.

- Bio je toliko ohol u ophođenju prema jednom od profesora da ga je on sprečio da napreduje na fakultetu - ocenjuje Ganjon.

Otac druga sa klase nalazi mu posao u Patentnom zavodu, dok je Mileva u Novom Sadu, gde je otišla da se porodi. Dobili su vanbračnu ćerku Liserl, ali se ne zna šta je bilo s njom, da li je preminula od šarlaha ili je data na usvajanje.

Venčaće se tek u januaru 1903. godine.

- Sve što je želela bilo je da se uda za Alberta, brine o deci i nastavi da se sa njim bavi fizikom. Najveće šanse da to postigne bile su da pomogne njemu da izgradi ime, dajući mu sve zasluge za zajednički rad. Verovatno se zbog toga njeno ime ne pojavljuje ni na jednom radu koji je Albert objavio dok su bili u braku - kaže Ganjon, pozivajući se na njihovu prepisku.

Kako je počelo, tako će se i nastaviti. Albert Ajnštajn će polako sticati slavu, a Mileva će biti sve dublje u njegovoj senci.

"Previše intelektualna" i „stara veštica"

Protiv Mileve nije bila samo tadašnja naučna sredina, koju su gotovo isključivo činili muškarci, već i žene. Ajnštajnova porodica, takođe, bila je izuzetno protiv njihove veze, posebno njegova majka.

- Previše intelektualna" i „stara veštica" - samo su neki od komentara kako su Milevu Ajnštajnovi opisivali.

Tu su prepiske sa decom, prijateljima i drugim članovima porodice.

- Albert je imao dominantnu majku, a pošto su bankrotirali dva puta, ona ga je od četvrte godine terala da svira violinu po mondenskim letovalištima, i njega i njegovu sestru. Zarađivali su novac, nije mogao da se igra, morao je da svira, moramo razumeti i tu perspektivu odakle se očigledno razvio njegov narcisoidni poremećaj ličnosti - ocenjuje spisateljica.

Slavni naučnik čije je ime postalo sinonim za genija, objaviće 1905. u Analima fizike revolucionarne radove, zbog kojih se i danas ta godina naziva Godinom čuda.

Koliko je i danas značajna, pokazuje to što je 2005. obeležena Međunarodna godina fizike u znak sećanja na vek od Ajnštajnovih dostignuća.

U to vreme, Mileva i Albert su u braku, gaje sina Hansa Alberta koji je tada imao godinu dana, a po mnogim svedočenjima i rade zajedno.

- Nema šanse da bi on mogao da objavi one neverovatne radove 1905, o fotoelektričnom efektu, Braunovom kretanju i veličini molekula, specijalnoj teoriji relativiteta i jednačini E = mc2, bez Milevine pomoći. Mileva mu je pomagala da napravi ime za sebe prihvatajući da zajednički rad objavljuju pod njegovim imenom, bez njene pomoći. On koji je bio toliko neorganizovan, to ne bi uspeo. Ona ga je napravila - kaže Polin Ganjon.

Foto: wikipedia.org

Žena u senci

Posle razvoda, Ajnštajnovi su se dogovorili da će, ako Albert dobije Nobelovu nagradu, Mileva zadržati novac koji se dodeljuje. Kao dokaz teoriji o zajedničkom radu, Anastasija Larvol citira njihov brakorazvodni ugovor.

U ovom sporazumu sklopljenom u Cirihu 1919, a objavljenom u Ajnštajnovim spisima sa Univerziteta u Prinstonu gde je proveo poslednji deo karijere, jasno se sugeriše da će glavnica eventualne Nobelove nagrade postati Milevino vlasništvo.

Kada je Albert sastavio testament, Mileva je navodno pretila da će otkriti vlastiti doprinos njegovim delima, posebno jer je mnoge radove ona svojeručno pisala.

Naučnik joj je tada savetovao da ćuti, pisao je BBC Mundo.

Njen rukopis, često vidljiv u radovima, jedni tumače kao dokaz autorstva, a drugi - da je ona samo zapisivala Ajnštajnove ideje.

- Kasnije su ulozi bili preveliki da bi se Albert usudio da otkrije da je oduvek radio u saradnji sa Milevom. Kada je postao poznat i više mu nije bila potrebna, jednostavno ju je napustio - navodi Ganjon.

Albert Ajnštajn je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1921, kada je već dve godine odvojen od Mileve i u novom braku sa rođakom Elzom.

- Dok je on uživao u slavi, ona je postala hronično depresivna pošto je izgubila prvo dete i nije više bilo zabavno biti u njenoj blizini. Ona je takođe bila stalni podsetnik da joj mnogo duguje i jednostavno je odlučio da je ostavi iza sebe - kaže Ganjon.

Mileva je vremenom zapala u finansijske probleme, a 1930, njenom i Albertovom mlađem sinu Eduardu dijagnostikovana je šizofrenija. Do kraja života je brinula o njemu, iako je u kasnijim godinama doživela nekoliko moždanih udara. Preminula je u bolničkoj sobi, 4. avgusta 1948 Sahranjena je na groblju Nordhajm u Cirihu, a blizu njene kuće u ovom gradu je 2005. podignut spomenik.

Mogu li da opstanu dva genija u braku

- Mogu, što potvrđuju parovi poput Pjera i Marije Kiri - odgovara Polin Ganjon.

- Razlika je samo što je Pjer Kiri bio već izgrađen kad je sreo Mariju. Marija se nije žrtvovala za njega da bi mu pomogla da napravi ime od sebe, za razliku od Mileve - kaže Ganjon.

Ipak, dodaje, najbolje je da pustimo Milevi da odgovori na ovo pitanje:

- Jednom je u pismu najbližem prijatelju kad je Albert postao poznat i počeo da je zanemaruje napisala: „Šta da očekujemo od slave? Jedni dobiju biser, ostali školjku…"

PRODAT AJNŠTAJNOV RUKOPIS! Cedulja sa teorijom relativiteta dostigla naverovatnu sumu!

Milevin doprinos

Savremena nauka ne priznaje Milevi Marić značajan doprinos fizici. Čak i oni koji veruju da je doprinela Ajnštajnovom radu, te da su njegove teorije plod njihovog zajedničkog rada, ne mogu da kažu šta je tačno bilo njena ideja, jer nema sačuvanih dokumenata koji bi to potvrdili. Međutim, u 43 sačuvana pisma od onih koje su godinama razmenjivali, često se pominju „naši radovi " i „naša teorija relativnog kretanja", „naše gledište" ili „naši članci".

Postoji mnogo dokaza koji govore da su radili zajedno, dodaje Ganjon.

- Verujem da nikad nećemo moći da kažemo Mileva je uradila ovo, Albert je uradio ono. Ali sam uverena, na osnovu svega što sam pročitala u vezi sa njima, da su udruženim snagama radili, i to je prelep zajednički rad - navodi fizičarka.

U ovu polemiku uključiće se i Milevin i Albertov sin Hans Albert, kasnije profesor hidraulike na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.

- On je potpisao da ima 23 rada za koja on garantuje da su ih njegovi roditelji radili zajedno - tvrdi i istoričarka Larvol.

Među njima je, dodaje, i članak za koji je Ajnštajn dobio Nobelovu nagradu - o fotolektričnom efektu.

- Potpisivali su se kao Ajnštajn - Mariti i o tome ima jako puno svedočenja koja to potvrđuju. Mariti je mađarski izraz za Marić - dodaje ona.

Larvol se, takođe, poziva na podatke iznete u knjizi Radmile Milentijević, ali i na delo Đorđa Krstića Mileva i Albert Ajnštajn: ljubav i zajednički naučni rad, o čemu je pisao i nedeljnik Vreme 2003. godine. Citirana su pisma u kojima Albert priželjkuje da se što pre sastane s Milevom kako bi počeli istraživanja.

Ipak, kritičari smatraju da to ne mora da znači da je ona koautorka testova.

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

sara

pre 2 godine

Milenonom zaslugom je postao poznat, zato je obećao pare od nobelove nagrade, da bi ćutala, ali prevarant sebičan i nečovek, ostavio je i oženio se rođakom!!!!.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari