Obnovljene i renovinare brojne bolnice, izgrađene TRI KOVID USTANOVE! ZDRAVSTVO JE JEDAN OD STUBOVA DRŽAVE!
Podeli vest
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije najzaslužniji su za to što je Srbija jedan od lidera u borbi sa koronavirusom
Aleksandar Vučić je odavno rešio da Srbija mora da postane moderna i razvijena zemlja i da za to nisu potrebni samo novi putevi i fabrike već mora da se ulaže i u bolji kvalitet života građana, a jedna od glavnih stvari tog boljeg života je naravno i moderno zdravstvo.
Evo već osam godina zaredom Informer objavljuje listu deset najmoćnijih. Pred vama je lista koja je rezultat detaljne analize uredničkog kolegijuma našeg lista, a načinjena je posle višenedeljnih konsultacija sa brojnim stručnjacima. Osnovni kriterijum kojim smo se rukovodili jeste lakoća ostvarivanja cilja, kao i uticaj na kolektivnu sudbinu svih nas. Od ovih ljudi, dakle, mnogo toga zavisi i zavisiće i u godini koja je pred nama
08.01.2022
15:58
Obnovljeno je mnogo bolnica i domova zdravlja. U vremenu velike krize zbog pandemije koronavirusa, naša država je uspela da napravi čak tri kovid bolnice i tako spasi nebrojano mnogo života.
Rekonstruišu se bolnice u Leskovcu, Aranđelovcu, Loznici, Prokuplju, Pirotu, Vrbasu, Gornjem Milanovcu, Tiršova, KC Srbije, KC Vojvodine, KBC Zemun i izgrađene tri potpuno nove kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu.
"Izgradili smo tri kovid bolnice, rekonstrukcija četiri klinička centra, 19 opštih bolnica je u obnovi, nabavili sve moguće najskuplje lekove, imamo u svim bolnicama obezbeđen kiseonik. Trudimo se da nam prioritet bude zdravlje ljudi i očuvanje života", rekao je Đerlek prilikom obilaska bolnice u Pirotu.
Tiršova 2
Otvaranjem pripremnih radova krajem oktobra počela je izgradnja Univerzitetske dečije klinike "Tiršova 2", a u ovoj fazi biće izvedeni pripremni i zemljani radovi na obuhvaćenim građevinskim parcelama.
Lokacija nove dečije klinike nalaziće se u krugu Kliničkog centra Srbije, na delu uz sam autoput i u neposrednoj blizini postojeće zgrade ove specijalizovane ustanove. Ugovor o izvođenju pripremnih radova potpisan je sa rokom od 210 dana, što znači da bi izgradnja objekta trebala da počne sredinom sledeće godine. Neobično dugačak rok za izvođenje pripremnih radova je ustvari uslovljen činjenicom da se u okviru ove faze gradi pristupna saobraćajnica od petlje kod Hitne pomoči, kao i potporni zidovi koji treba da stabilizuju denivelisan teren ka autoputu.
Objekti koji su se nalazili na protoru buduće klinike "Tiršova 2" već su uklonjeni, a preostaje da se kompletira raščišćvanje terena, kao i da se pripremi privremena gradilišna infrastruktura koja će biti korišćena tokom realizacije. Planirano je ograđivanje parcele, izgradnja platoa od tucanika, postavljanje privremenih gradilišnih objekata, uvođenje mehanizacije i montiranje 3 toranjske dizalice. Za potrebe obezbeđenja susednih objekata i okolnih saobraćajnica od klizišta predviđa se ankerovana potporna konstrukcija od armirano-betonskih šipova.
Foto: Beograd.rs
Izgradnja nove saobraćajnice koja će gradilište povezati sa petljom kod Hitne pomoći najkompleksniji je deo ove faze. Ova pristupna ulica jedan je od preduslova u realizaciji, pošto je lokacija za novu zgradu teško dostupna i saobraćajno loše povezana, sa trenutno samo jednim pristupom iz Deligradske ulice. Nova saobraćajnica imaće širinu 10 metara i maksimalni nagib od 10%, a biće usečena u padinu ka autoputu i obezbeđena potpornim zidovima. Dužina buduće saobraćajnice iznosi 356 metara, prelazeći značajnu visinsku razliku od skoro 30 metara između petlje i budućeg objekta.
Klinika "Tiršova 2" imaće površinu od preko 66.000 kvadratnih metara sa 286 kreveta raspoređenih na 154 bolničkih soba. Ukupna vrednost investicije se procenjuje na 75 miliona evra. U prilogu pogledajte fotografije pripremnih radova koji su u toku.
Radojičić: Nova dečja bolnica „Tiršova 2” će rešiti i problem parking-mesta
Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić je pojasnio situaciju u vezi sa parking-mestima oko Univerzitetske dečje klinike "Tiršova".
– Problem parkiranja u krugu bolnica Kliničkog centra Srbije, naročito u jutarnjim časovima, je dugogodišnji. Ukoliko se u tom delu grada izvode radovi, to naravno dodatno otežava nalaženje mesta za parking. U prethodnih nešto manje od mesec dana rađena je rekonstrukcija Katićeve ulice. Za to vreme su 42 rezervisana parking-mesta iz Katićeve bila premeštena u Tiršovu, odnosno 42 rezervisana parking-mesta su se nalazila u toj ulici. Kako su radovi u Katićevoj ulici završeni, sada su ta mesta ponovo u vraćena, što znači da sada u Tiršovoj ponovo imamo 42 parking-mesta više u odnosu na navedeni period rekonstrukcije – rekao je Radojičić.
Gradonačelnik Beograda je napomenuo da je pitanje parking-mesta u celom Kliničkom centru kompleksno, ali i da će biti rešeno kroz novi Plan detaljne regulacije Kliničkog centra, koji radi Urbanistički zavod Beograda.
– Kada je reč o "Tiršovoj 2", istakao bih da sam od samog početka insistirao da nova dečja klinika bude na lokaciji koja je blizu auto-puta, ali i da ima veliki broj parking-mesta. Projektom je predviđeno da "Tiršova 2" ima 540 parking-mesta u podzemnoj garaži, uz pristup zgradi sa auto-puta – zaključio je prvi čovek Beograda.
Klinički centar Srbije
U rekonstrukciju KCS, u prvoj fazi uloženo je 69 miliona evra, a u drugoj još 43 miliona evra. Kada sve bude završeno, Srbija će konačno dobiti novoizgrađenu, ali i rekonstruisanu kulu Kliničkog centra Srbije i najsavremeniju zdravstvenu ustanovu ne samo u regionu, piše RTS.
U novom Kliničkom centru Srbije biće i Klinika za endokrinu hirurgiju, koja prvi put dobija svoj nezavisni prostor, Klinika za hematologiju, za gastroenterologiju, Klinika za kardiologiju, u novu zgradu seli se Urgentni centar, koji će između ostalog imati i više sala za reanimaciju.
Ukupno je 15 spratova, a svaki sprat ima svoju boju. Plave boje na 11. spratu je Klinika za grudnu hirurgiju.
Foto: Predsedništvo
Nova zgrada imaće 86.000 kvadratnih metara, od toga je 27.000 novog prostora i 59.000 kvadrata rekonstruisanog. Rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije i izgradnja nove kule otpočela je 2018. godine.
Vučić obišao završne radove na rekonstrukciji i izgradnji KCS
Predsednik Vučić obišao je 3. avgusta završne radove na rekonstrukciji i izgradnji Kliničkog centra Srbije i tom prilikom zahvalio radnicima na trudu, radu i energiji i rekao da KCS predstavlja novi standard na ponos cele Srbije.
Predsednik Vučić je istakao da je ponosan na neverovatne promene koje je imao priliku da vidi i da će prva velika faza radova na KCS biti završena do 1. decembra ove godine.
"Sve ovo radimo da bi ljudi mogli da žive bolje, da bismo mogli da lečimo i naše starije i našu decu, da bi mogli da imaju najbolju moguću negu i zaštitu", naglasio je predsednik Vučić i dodao da je zahvalan lekarima koji primećuju koliko se ulaže u zdravstvo i da ovakva ulaganja nismo imali u prethodnih 50-60 godina.
"Ponosan sam što sam ovde i što će Srbija da ima jedan od najmodernijih i najvećih Kliničkih centara u Evropi, što će da rade vrhunski lekari i divno osoblje", kazao je predsednik Vučić i da će na raspolaganju biti gotovo 900 ležajeva intenzivne i poluintenzivne nege.
Foto: Predsedništvo
Predsednik Vučić je naveo da su sobe u okviru KCS na najvišem nivou i da je gas u potpunosti razveden, kao i da je oprema najboljih svetskih firmi na raspolaganju svim građanima.
Predsednik Vučić je napomenuo da se samo u prvu fazu ulaže 69 miliona evra, a u drugu 43 miliona, kao i da je ukupno ulaganje od 112 miliona evra ogroman novac, koji je država Srbija izdvojila za KCS.
Foto: Predsedništvo
"Ovo je pokazatelj ne samo većeg životnog standarda, već i veće brige i ovaj divni KCS, koji je ponos i dika cele Srbije, ostavićemo generacijama koje dolaze", zaključio je predsednik Vučić i podvukao da se na kraju računa samo briga za ljude i rezultati koji ostaju.
Klinički centar Vojvodine
Rekonstrukcija četiri nove klinike za interne bolesti u Kliničkom centru Vojvodine - Nefrologija i klinička imunologija, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Gastroenterologija i hepatologija, kao i Klinika za hematologiju - završena je krajem 2020. godine
Direktor KC Vojvodine Edita Stokić rekla je da četiri klinike, koje se nalaze u okviru Klinike za interne bolesti, imaju 136 kreveta, a u njima radi 100 lekara i 200 medicinskih sestara.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da zdravstveni sistem i Srbija više ne liče na ono kakvi su bili pre nekoliko godina.
"To je druga dimenzija i zdravstvenog sistema i države",naveo je Lončar i dodao da pacijenti u Srbiji sada imaju bolje uslove za lečenje i da se više ulaže u lekove.
Objekat površine 5.100 kvadratnih metara koji je izgrađen pre 60 godina, danas je jedan od najmodernijih objekata sa najsavremenijom medicinskom opremom.
Rekonstrukcija je završena pre svakog očekivanog roka - za samo 388 dana.
Ovo je 12. potpuno rekonstruisana klinika u kompleksu KCV od početka 2016. godine.
Istovremeno u KCV su počeli i radovi na bloku "B" i "C" čija gradnja stoji više od 30 godina, a očekuje se da sve bude završeno za do tri godine.
Izgradnju ova dva bloka obuhvata gradnju dve lamele Urgentno-dijagnostičkog centra površine više od 33.000 kvadratnih metara, dogradnju tople veze sa postojećim klinikama u sklopu KCV-a, kao i tehničkih blokova sa saobraćajnicama i parkinzima. Predviđena je izgradnja hirurškog bloka sa 16 operacionih sala, jedinice intenzivne i poluintenzivne nege i stacionar sa ukupno 348 kreveta. Za izvođača radova na tenderu je izabran Konzorcijum "GH Holding" iz Ljubljane i "Delta Inženjering" iz Beograda i vrednost radova je 28 miliona evra.
Kovid bolnica u Batajnici
Bolnica u Batajnici raspolaže sa 930 bolničkih postelja, od čega je 250 na odeljenju intenzivne nege, sa respiratorima, kiseonikom i najmodernijom opremom. Bolnica ima devet velikih odeljenja sa po 30–40 kreveta.
U njoj rade iskusni specijalisti iz Kliničkog centra Srbije, najbolje medicinske sestre, tehničari, fizioterapeuti, laboranti, kao i mladi lekari koji su primljeni na konkursu, a ustanova ima i sve potrebne aparate i najsavremenija sredstva.
Potpuno je opremljena skenerima, ultrazvučnim aparatima i respiratorima. Kako je na otvaranju istakao ministar Lončar, država je sve završila na vreme i da u novoj bolnici su postavljeni i instalirani skener, rendgen i ultrazvučni aparati, kao i respiratori.
"U bolnici ima sve što je neophodno za lečenje pacijenata", rekao je Lončar.
Kovid bolnica u Kruševcu
Nova kovid bolnica u Kruševcu, kapaciteta 500 mesta, otvorena je 20. decembra 2020. godine, a svečanom otvaranju prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Bolnica u Kruševcu je spomenik budućnosti, i govoriće o delima koja smo preduzeli za kratko vreme, u teško vreme za naš narod. Ponosan sam na Srbiju, na ljude koji su radili ovde u Kruševcu i za četiri meseca, kao i u Batajnici, završili su nešto što izgleda velelepno. Radili su danonoćno i uradili veliki posao, ovde će biti 500 postelja, 150 na intenzivnoj nezi, to je 150 monitora, respiratora. Ovo je ono što ostaje gradu Kruševcu i Srbiji. Mali broj zemalja i naroda može to tako dobro, brzo i kvalitetno da uradi", istakao je predsednik Vučić dodajući da ostaje još da se radi na drugim objektima kako bi se napravila dodatna logistika, ali su intenzivna i poluintenzivna nega završeni.
Predsednik Vučić je kazao da je za razliku od ranije, kada je javna nabavka trajala godinu i po kako bi se promenio linoleum u liftu, za samo četiri meseca podignuta bolnica.
"Ovde smo napravili fantastičnu stvar, čime ćemo pokriti ne samo Kruševac, već i severni deo Raškog okruga, značajni deo Moravičkog, te i južnog dela Šumadijskog okruga, ali i Topličkog dok ne završimo bolnicu u Prokuplju. Imaćemo i deo bolesnika sa KiM. Ne pitamo da li su Srbi ili Albanci, ali to će biti pre svega sa severa pokrajine“, rekao je on.
Predsednik Vučić je tokom obilaska razgovarao i sa majstorima, koji su bili angažovani na izgradnji bolnice, variocima iz Obrenovca, kojima je zahvalio za, kako je rekao, vredne ruke i sav uložen trud.
Kovid bolnica u Kruševcu prostire se na 12.500 kvadratnih metara, na lokaciji nekadašnje kasarne "Rasina". U njoj je posao dobilo oko 600 lekara, sestara i drugog medicinskog osoblja, a biće pod ingerencijom KC Niš.
Kovid bolnica u Novom Sadu
Kovid bolnica u novosadskom naselju Mišeluk izgrađena je za svega četiri meseca, a otvorena 2. septembra 2021. godine. Predsednica Vlade Ana Brnabić istakla je ovom prilikom da je reč o trećoj kovid bolnici koja je izgrađena dok je trajala borba sa pandemijom virusa korona.
- Nakon Beograda, odnosno bolnice u Batajnici i Kruševca, otvaramo i bolnicu u Novom Sadu. Zadovoljna sam i ponosna zato što je ovaj nivo opremljenosti i nege, koji ćemo, zahvaljujući svemu ovome moći da pružimo svim pacijentima i svim građanima kojima je to potrebno, na apsolutno najvećem mogućem nivou – istakla je tada premijerka Brnabić.
Ona je naglasila da ne postoji ništa više što jedna država može da uradi i što zdravstveni sistem može da pruži za pacijente, da bi sačuvao njihov život i povratio njihovo zdravlje od ovoga što se danas može videti u toj novoj bolnici u Novom Sadu.
- Želim da kažem da je ovim Novi Sad dobio jednu važnu stvar – a to je opšta bolnica u Novom Sadu. I kada sve ovo prođe i kada sve ovo bude iza nas, ovo neće biti kovid bolnica, već opšta bolnica u Novom Sadu, bolnica o kojoj se toliko dugo pričalo i decenijama sanjalo– istakla je premijerka Brnabić dodajući da je velika stvar urađena za generacije koje dolaze i budućnost Novog Sada.
Bolnica u Leskovcu
Pre godinu i po dana završena je prva faza rekonstrukcije leskovačke Opšte bolnice. U toku je tender za drugu fazu, tokom koje će se rekonstruisati unutrašnjost ustanove. Očekuje se da druga faza radova počne do kraja godine.
Posle pola veka Opšta bolnica u Leskovcu će dobiti potpuno novi izgled i opremu. U prvoj fazi radova zamenjeni su krov i stolarija, a urađena je i nova fasada. Druga faza radova podrazumeva kompletno unutrašnje uređenje bolnice i nabavku savremene opreme, a za to su obezbeđene četiri i po milijarde dinara.
Direktor Opšte bolnice u Leskovcu dr Nebojša Dimitrijević rekao je krajem novembra da bi radovi u drugoj fazi do kraja godine trebalo da počnu.
"Rok za završetak radova je dve godine, tako da očekujemo da ova zgrada, koja ima 30.000 kvadrata, bude kompletno rekonstruisana, od prizemlja do šestog sprata", naveo je Dimitrijević i dodao da će biti nabavljena i nova oprema.
Dimitrijević je naveo da očekuje da će bolnica dobiti i magnetnu rezonancu i nove skenere i rendgen aparate, a na raspolaganju će biti i nove operacione sale i novo odeljenje intenzivne nege.
Gradonačelnik Leskovca istakao je da će bolnica u Leskovcu biti jedna od najsavremenijih zdravstvenih ustanova u regionu.
"U drugoj fazi će biti sve zamenjeno osim zidova. Radovi će se izvoditi u unutrašnjosti zgrade. Imaćemo jednu od najsavremenijih zdravstvenih ustanova ne samo u Srbiji, već u regionu", rekao je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.
Uporedo sa radovima druge faze, najavljena je rekonstrukcija i Službe fizikalne medicine, za šta je urađena i predračunska vrednost koja iznosi 186 miliona dinara.
Podsetimo, kompletna rekonstrukcija glavne zgrade leskovačke bolnice je započela krajem 2018. godine, a vrednost kompletne investicije je 15 miliona evra.
Bolnica u Loznici
U srcu bolničkog kruga Opšte bolnice Loznica nedavno je završen hirurško-ginekološki blok, a kada stigne sva potrebna oprema ova zdravstvena ustanove biće među najboljima u Srbiji. Time je stavljena tačka na gradnju zdanja započetog pre gotovo tri i po decenije, među Lozničanima poznatog kao "Skadar na Bojani".
Prema rečima direktora lozničke Opšte bolnice dr Milana Todorovića hirurško-ginekološki (HGB) blok je konačno završen, a sve je urađeno izuzetno kvalitetno na prostoru od 6.400 kvadratnih metara.
Predviđeno je da se u suterenu HGB nalaze centralna sterilizacija, bolnička apoteka, bolnička banka krvi odnosno transfuzija, deo patologije i mašinska sala sa tri klima komore, priča on. U prizemlju je operacioni blok gde se nalaze dve hirurške sale i treća u kojoj će biti rađene ginekološko-urološke operacije, jedna velika sala intenzivne nege sa 11 postelja, specijalističke ambulante. Na prvom spratu je operacioni blok gde se nalazi ortopedija i ORL, angio sala, centar za lečenje katarakte sa očnom salom, intezivna nega sa šest postelja i specijalističke ambulante. Drugi je namenjen za očno i ušno odeljenje kao i mašinsku salu sa četiri klime komore, dok će u potkrovlju biti još jedna mašinska sala sa dve klima komore.
Završetak HGB nije kraj. U narednoj fazi planirana je rekonstrukcija stare hirurgije, urologije, ortopedije i ginekologije kao i drugih objekata, zgrade doma zdravlja, onkologije, infektivnog i patologije. U prethodnoj su rekonsturisani Grudno odeljenje, Psihijatrija kao i Interno kome je dograđen i sprat. Kada sve bude završeno loznička Opšta bolnica imaće praktično samo stare temelje, a Lozničani mnogo bolje uslove za lečenje u svom gradu.
Zgrada HGB građena je od 1987. do 1990. da bi početkom 1991. radovi bili prekinuti. Do tada su bili okončani svi osnovni građevinski poslovi i objekat pokriven. Nedirnut je bio do 1998. kada je konzerviran kako bi bio zaštićen od propadanja, a kasnije je oko 200 kvadrata korišćeno kao magacinski prostor. Nedovršen je stajao sve do pre nešto više od godinu dana kada je počela rekonstrukcija, adaptacija i dogradnja drugog sprata HGB koja je uspešno okončana.
Bolnica u Prokuplju
U prvoj fazi rekonstrukcije pre dve godine završen je kompletan spoljašni deo objekta, od fasade do zamene krova. Druga faza obuhvata i uređenje unutrašnjosti, odnosno gradnju operacionog bloka, uredjenje ordinacija i sanitarnih prostorija i opremanje savremenim medicinskim aparatima i nameštajem.
Grad Prokuplje raspisao je tender za izgradnju druge faze nove prokupačke bolnice vredan pet milijardi 890 miliona dinara, ili oko 50 miliona evra, kazao je agenciji Beta gradonačelnik Prokuplja Milan Aranđelović.
On je istakao da je izgradnja nove prokupačke bolnice koju finanasira Vlada Srbije sa 70 miliona evra najznačajnija i najveća investicija u tom gradu za poslednjih 100 godina.
"Završetak novog Zdravstvenog centra u Prokuplju značajna je investicija koja će omogućiti ne samo Prokupčanima već i stanovnicima celog Topličkog okruga da se leče na najsavremeniji način", kazao je Aranđelović.
Bolnica u Pirotu
Kada je reč o rekonstrukciji bolnice u Pirotu, završeni grubi radovi. Vrednost radova prve faze rekonstrukcije Opšte bolnice Pirot je oko 3 miliona evra.
"Prva faza je podrazumevala zamenu stolarije, saniraciju krovova, postavljanje hidro i toplotne izolacije. U toku je izrada projektne dokumentacije za drugu fazu rekonstrukcije", istakao je direktor ove regionalne zdravstvene ustanove doktor Goran Petrović.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Evo već osam godina zaredom Informer objavljuje listu deset najmoćnijih. Pred vama je lista koja je rezultat detaljne analize uredničkog kolegijuma našeg lista, a načinjena je posle višenedeljnih konsultacija sa brojnim stručnjacima. Osnovni kriterijum kojim smo se rukovodili jeste lakoća ostvarivanja cilja, kao i uticaj na kolektivnu sudbinu svih nas. Od ovih ljudi, dakle, mnogo toga zavisi i zavisiće i u godini koja je pred nama
Predsednik Irana želi ukidanje zapadnih sankcija. Po privi put od kad je Putin izabran za predsednika imamo pretnju nuklearnim oružjem. Po prvi put smo imali prilike da čujemo predsednika Putina da govori na ovu temu. Na ovu temu u "Info jutru" govorio je Branko Bogdanović, portal "Oružje online".
Televizija N1 objavila je sraman prilog gde slavi teroristu Aljbina Kurtija. Da li postoji barem neko iz redova opozicije zbog tri srpska mlada života koja su izgubljena ili im je u redu to što Kurti Srbe naziva plaćenicima? Na ovu temu u "Info jutru" govorili su Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnosti i analitičar Miljan Jovićević.
Gost "Info jutra" bio je Aleksandar Šešelj, podpredsednik SRS. On je komentarisao reči Zravka Ponoša koji je planiranje porodice i demokratsku obnovu uporedio sa parenjem pingvina.
Predsednik Srbije iz Njujorka dao je ekskluzivni intervju za televiziju Informer! Narodni poslanik Dejan Bulatović komentarisao je ovaj intervju u emisiji "Info jutro".
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je večeras oko 20:20 časova, u Beogradu, u ulici Slavka Ćuruvije, od strane građana prijavljena upotreba vatrenog oružja i da je, izlaskom policije na lice mesta, pored svog vozila zatečen Nikola Vavić sa vidljivim površinskim ogrebotinama u predelu oba kolena, koji nije hteo da sarađuje sa policijskim službenicima.
Vratio se! Legendarni srpski fudbaler Savo Milošević (51) danas je drugi put promovisan u šefa stručnog štaba fudbalskog kluba Partizan. Vratio se posle četiri godine, mada deo navijača smatra da nikad nije trebalo ni da odlazi. Ipak, drugi deo smatra da ni on neće ništa popraviti, a ovde su samo neke činjenice koje su obeležile njegov prvi boravak u redovima posrnulog giganta iz Humske!
Mladi fudbaler Crvene zvezde Andrija Maksimovič (17) produžio je ugovor sa crveno-belima na još tri godine, što je maksimalna moguća dužina trajanja za maloletne igrače.
Nikola Jokić, MVP NBA lige i jedan od najskromnijih sportista na svetu, često izbegava previše pažnje medija, ali na nedavnom predstavljanju Denver Nagetsa pred početak nove sezone, otkrio je neočekivanu priču o svom jedinstvenom ritualu vezanom za burmu.
Fudbalski savez Srbije (FSS) završio je istragu u slučaju pokušaja nameštanja utakmice 37. kola Prve lige Srbije između Mladost GAT-a i RFK Novi Sada (0:2), i prema informacijama Tanjuga, ubrzo se očekuju drakonske kazne za odgovorne.
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu izjavio je danas u obraćanju na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da se njegova zemlja “bori za život” i da zato ove godine nije nameravao da dođe u UN.
Američka država Alabama pogubila je osuđenika na smrt koristeći gas azota, što predstavlja drugu upotrebu kontroverzne metode, za koju neki kritičari tvrde da je ravna mučenju.
Aktivistkinje grupe "Stop nafti" koje su prosule supu na umetničko delo "Suncokreti" Van Goga u Londonskoj nacionalnoj galeriji danas su osuđene na sudu u Londonu na kazne zatvora od dve godine, odnosno 20 meseci.
Serija "Krunska 11", novo ostvarenje producentskih kuća Zillion Film i Telekom Srbija počinje sa emitovanjem u ponedeljak 30. septembra u 21h na kanalu Superstar.
Međunarodni beogradski sajam knjiga biće održan od 19. do 27. oktobra na Beogradskom sajmu, pod sloganom "Reč je slobodna", a zemlja počasni gost je Kuba, najavili su danas organizatori.
Kada su promene vremena nagle i učestale, kao što nam se dešava u poslednje vreme, svaka peta osoba oseća glavobolju, reumatske bolove, bolove na mestu stare povrede i ožiljka, nesanicu, pa i srčane tegobe...
Na konkurs za mesto u studentskom domu u Kragujevcu, prijavilo se 260 brucoša, a studenti starijih godina dokumentaciju mogu da dostave do 31. oktobra.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.