ONAJ KO PUCA U PSA, SUTRA ĆE PUCATI I U VAS! Psihijatar Vladimir Stojković upozorava na psihopate!

Printscreen

07:00 Društvo 1

J. Marković | 18. 01. 2022.

ONAJ KO PUCA U PSA, SUTRA ĆE PUCATI I U VAS! Psihijatar Vladimir Stojković upozorava na psihopate!

Za samo 48 sati u Srbiji upucana su dva psa. Jedan pas je ubijen, a drugi izrešetan iz vatrenog oružja. Počinioci su, još uvek, nepoznati. Naš poznati psihijatar Vladimir Stojković otkriva za Informer kakvi su profili ljudi koji čine ovakve stvari, kao i da li bi sutra mogli da napadnu dete ili bilo koga od nas!


Upucani pas nalazi se u Beogradu, gde je premešten iz Šapca, kako bi mu se pružila neophodna pomoć. On je pronađen u ataru sela Gornja Vranjska blizini Šapca, a prvu pomoć pružile su mu volonterke prihvatilišta za pse. Pas je, prema svedočenjima volonterki sve vreme cvileo od bolova, dok je krv liptala na sve strane!

Psihopatološke crte karaktera

Ovakvi strašni prizori, nažalost, nisu retki. Životinje su često meta zlostavljanja, a dr Vladimir Stojković nam otkriva kakvi su psihološki profili ljudi koji napadaju slabije.

- Prvenstveno, radi se o osobama sa psihopatološkim crtama karaktera. Tu se prvanstveno misli na spektar poremećaja ličnosti, a u okviru tog poremećaja imamo različite podtipove koji se ispoljavaju na različite načine. Za osobe koje vrše nasilje nad nejakima, dakle nad onima koji ne mogu da pruže otpor kao što su decom, slaba ili bolesna lica, stari, pa i životinje, karakteristično je da su te osobe slabe, mentalno i emotivno. To su osobe koje imaju dubok poremećaj ličnosti, odnosno frustraciju, koju manifestuju kroz agresiju, a u ovom slučaju agresiju nad životinjama. Socijalne norme su takve da sredina više osuđuje ukoliko neko zlostavlja dete, ali poremećaj je isti i kod onoga ko zlostavlja životinju, kao i kod onoga ko zlostavlja ljudsko biće - objašnjava Stojković.

Shutterstock

 

Ono što je ključno u otkrivanju i lečenju ovakvih poremećaja kod ljudi, kod kojih je poremećaj moguće lečiti, je uticaj porodice i škole, koji takve poremećaje mogu da uoče u najranijem detinjstvu.

- Ovakvi poremećaji mogu biti povezani sa traumom iz detinjstva, ali to ne mora biti slučaj. Kada analiziramo krivično delo uglavnom nalazimo uzročno-posledičnu vezu u primarnoj porodici, odnosno u nekoj frustraciji u detinjstvu. Ukoliko se uoče poremećaji i budu otkriveni na vreme mogu se veoma uspešno držati pod kontrolom, pa i potpuno potisnuti. Važno je da se porodica i škola mnogo više uključe i čim uoče ovakve crte kaktera da odmah reaguju. Dešava se, naravno, i da nema traume, da je ličnost prosto takva, karakterno, da ima dosta potisnute agresije, koju ispoljava na takav način - kaže Stojković.

Zatvor ili psihijatrijsko lečenje?!

- Postoje dve grupe onih koji čine ova dela. Prvi su psihijatrijski bolesnici, koje treba tretirati psihijatrijski, ponavljam, ako se to na vreme prepozna, mnoge stvari se mogu preduprediti. Mi još nemamo razrađene mehanizme za rano prepoznavanje i tu bi od najranijeg detinjstva moglo da se krene sa psihoterapijama, sa raznim mehanizmima za kanalisanje besa. Međutim, tu imamo i onu drugu grupu poremećaja ličnosti, recimo sociopate. Oni imaju samo i isključivo strah od kazne, i tu mislim i na novčanu i na zatvorsku, kao i na javno označavanje. Tu nema mogućnosti da se radi bilo kakav psihološko-psihijatrijski tretman koji bi dao efekta, jer efekta u tom slučaju nema. To se rešava tek strahom od kazne, jer su to o čemu pričamo krivična dela - pojašnjava dr Stojković.

Ovakve stvari su, do pre nekoliko godina, objašnjava Stojković, "zatrpavane i sklanjane pod tepih", sve do pojave raznih drušatva za zaštitu životinja, kada se i podigla svest u narodu o ovim jezivim situacijama. Stojković zaključuje da bi o ovim stvarima mnogo više trebalo edukovati naciju, kako o psihološkim poremećaijima i kako ih uočiti, tako i o tome da je zlostavljanje potpuno neprihvatljivo, bilo da je u pitanju životinja ili čovek.

- U seoskim i ruralnim sredinama na to se nije obraćala pažnja dugo godina, da ne kažem da je bilo društveno prihvatljivo, nije, naravno, ali se zanemarivalo. Kroz pojavu društava za zaštitu životinja o tome je podignuta svest. Osoba koja zlostavlja životinju, zlostavlja je jer zna da ne može da se odbrani i tako prazni svoju akumuliranu agresiju. Gotovo je sigurno takva osoba može napasti bilo koga slabijeg u bilo kojem momentu, ukoliko oseti da neće dobiti povratnu reakciju - zaključuje dr Vladimir Stojković.

Crna statistika

 

U Srbiji je 299 osoba osuđeno za ubistvo i zlostavljanje životinja u poslednjih 14 godina. Ono što posebno potresa je činjenica da je samo njih 26 osuđeno na zatvorsku kaznu, i to kaznu od nekoliko meseci u zatvoru, čak i u slučajevima teškog ubistva!?!


uzas

18.01.2022. 12:49

Stvarno imam takvo misljenje jer sam prisustvovala izivljavanju kao dete od strane drugog deteta vezali su goluba za zid i onda ga gadjali kamenjem ;((((Taj decak je imao oko 6-7 godina .Kasnije je to dete sa 19 godina imao pokusaj ubistva (premlatio je nekog gotovo na smrt ).Roditelji njegovi nisu reagovali uopste kad se to desavalo dok je bio mali e sad da li bi se nesto promenilo ne znam ali ta nasa psihologija guranja pod tepih kad dete nesto uradi je uzas zivi .


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.