SRBIJO, DIVI SE! Ovi mladi Novosađani položili su ispit humanosti! Nećete verovati šta sve čine za ugrožene...

Aleksandar Milutinović

17:39 Društvo 0

Informer/Jasmina Vujadinović | 14. 05. 2022.

SRBIJO, DIVI SE! Ovi mladi Novosađani položili su ispit humanosti! Nećete verovati šta sve čine za ugrožene...

Novosadska kuhinja solidarnosti u subotu obeležava dve godine postojanja. Ova grupa mladih volontera svakog utorka i subote priprema obroke za najugroženije porodice. Sami se snalaze i za gorivo, jer kada ručak bude gotov, volonteri ga odnose korisnicima


Koliko je ovaj primer humanosti danas redak, kao i zašto je za svakog pojedinca važno da pomaže drugima - razgovarali smo sa Natašom Todorović, psihologom, predsednicom Gerontološkog društva Srbije, stručnom saradnicom Crvenog krsta Srbije i predstavnikom Međunarodne mreže za prevenciju nasilja nad starijima za Evropu.

pixabay

Nekome je tanjir prazan

Solidarnost počinje u ulici i zgradi

Upravo pandemija COVID-19 pokazala je da postoji solidarnost u društvu da u najtežim situacijama postoji ona "prirodna" solidarnost, potreba da nekome pomogneš, nekome ko je u nevolji i dok je prisutan direktan osećaj ugroženosti. Ta solidarnost se ogledala ne samo kroz aktivnost volonterskih organizacija, već kroz aktivnost običnih ljudi, rođaka i komšija - kaže Todorović za portal Informer.rs

Ona dodaje da moramo biti svesni da solidarnost počinje upravo u ulici i zgradi u kojoj živimo, u školi koju pohađamo u organizaciji u kojoj radimo. Ali, da se mora mnogo više promovisati kao značajna vrednost jednog društva i zajednice.

Na nedostatak solidarnosti, kako kaže naša sagovornica utiče nedovoljno promovisanje značaja solidarnosti u društvu i zajednici, pošto to često nije značajna dnevna tema.

-Takođe, solidarnost bi trebalo da bude deo obrazovnog sistema, da se ljudi nauče i imaju osećaj da je potrebno “vratiti zajednici” za ono što je ona uložila u nas - podvlači Todorović.

Poreklo reči solidarnost

Reč solidarnost potiče od latinske reči “solidus” koje je, u starom Rimu, bilo oznaka za čvrst novac (kovanicu), ali se, s vremenom, kroz imenicu solidarnost sve više vezuje “socijalna solidarnost” što bi ukratko, značilo međuzavisnost ljudi. Zasniva se na jedinstvu određenih radnji ili uverenja, to je određena vrsta međusobne pomoći i podrške. Takođe, ljudi mogu biti solidarni jedni s drugima ako imaju jedan cilj koji žele postići. Filozof i teoretičar Emil Dirkem govoreći o solidarnosti u svojim delima, istražujući društvo i koncept podele radan smatra da je solidarnost nešto moralno što prkosi objašnjenju, posmatranju ili merenju. To najviše dobro, velika vriednost koju mogu prepoznati svi članovi jednog društva.

Društvo i lokalne zajednice moraju mnogo više da vrednuju solidarnost kao poželjnu i važnu vrlinu. Ljudi su solidarni iz altruističkih razloga, jer žele da pomognu i osećaju se bolje što su uradili nešto korisno i pomogli nekome.

Todorović naglašava da je važno da kao društvo imamo i socijalnu gratifikaciju za one koji pomažu.

Jer postoje ljudi kojima je svakodnevni život kontinuirano borba za preživljavanje i koji u odnosu na druge ljude žive u otežanim ekonomskim, zdravstvenim ili socijalnim okolnostima. Upravo tim ljudima su potrebne pomoć i podrška na dnevnom nivou, kao i kontinuirana solidarnost - ukazuje Todorović za portal Informer.rs

Pozitivni efekti solidarnosti i volontiranja

  •  Ima potencijal jačanja kohezije društva.
  • Može doprineti stvaranju pozitivnih promena u društvu.
  • Kroz volontiranje pomažemo drugima, ali i ukazujemo na probleme i potrebe oko nas.
  • Volontiranje osnažuje pojedinca.
  • Volontiranje povećava samopouzdanje.
  • Volontiranje suzbija depresiju.
  • Volontiranje vam pomaže da ostanete fizički zdravi.
  • Izgrađuje osećaj solidarnosti, omogućava da oni koji imaju otežane životne okolnosti postanu ravnopravni članovi društva.
  • Štiti ranjive ugrožene grupe od ekonomske, društvene i političke marginaliza

Pomaganje drugima poboljšava zdravstveno stanje 

Istraživanje Univerziteta u Mičigenu pokazalo da oni koji pomažu drugima žive duže od onih koji ne pomažu nikome ili pomažu, ali iz sebičnih razloga.

- Podaci prikupljeni iz Vinskonsin longitudinalne studije 10.000 stanovnika praćenih od 1957. do 2008. godine. Prosek godina je 2008. bio 69 i polovina su bile žene - navodi Todorović.

Ona dodaje da su ispitanici popunili upitnike koji se odnose na volontiranje (dužinu i razlog). Statistika je pokazala da je triput manja stopa smrtnosti kod onih koji volontiraju iz altruističkih razloga. Pritom, stopa smrtnosti je ista kod onih koji volontiraju iz egocentričnih razloga i onih koji ne volontiraju.

- Najsrećniji je onaj čovek, koji je učinio srećnim najviše drugih ljudi - Denis Diderot.

Bonus video:


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.