ALARMANTNO! Svaki petnaesti Srbin ima neku vrstu duševnih smetnji!

Pixabay

22:30 Društvo 0

Informer/Jasmina Vujadinović | 21. 05. 2022.

ALARMANTNO! Svaki petnaesti Srbin ima neku vrstu duševnih smetnji!

U Srbiji je urađeno prvo veliko nacionalno istraživanje o uticaju Covid-19 na psihijatrijske poremećaje građana i utvrđeno da svaka petnaesta osoba ima neku vrstu duševnih smetnji


Pod pokroviteljstvom Fonda za nauku Republike Srbije tokom pandemije je na reprezentativnom nacionalnom uzorku urađeno veliko nacionalno istraživanje pod nazivom „Psihijatrijski poremećaji, distres i pandemija COVID-19 u Srbiji“.

Ovo je ujedno i prvo epidemiološko istraživanje tog tipa, a rezultati pokazuju da je mentalno stanje naše nacije identično onom u Skandinaviji - svaka petnaesta osoba ima neku vrstu duševnih smetnji. Takođe, zabeleženo je dvostruko povećanje broja obolelih od depresije, ali se zloupotreba alkohola izdvojila na vrhu ove negativne liste.

Podaci su prezentovani na 16 nacionalnom kongresu Udruženja psihijatara Srbije, pod nazivom “Psihijatrija tokom COVID-19 pandemije - izazovi i perspektive” koji je počeo danas i koji je okupio preko 100 predavača, eminentnih stručnjaka iz zemlje, regiona i sveta i oko 500 učesnika.

Tokom četiri dana predavanja i simpozijuma, učesnici će razmeniti sopstvena iskustva i saznanja, ali i diskutovati o perspektivama telepsihijatrije, relativno nove psihološke i psihijatrijske intervencije, koja je intenzivno primenjivana u uslovima COVID-19 pandemije.

privatna arhiva

Prof.dr Goran Mihajlović i doc.dr Čedo Miljević

Razlika između depresije i depresivnosti

Ne postoji univerzitetski centar u Srbiji koji nije preduzeo istraživanja.

-To  je ozbiljan projekat koji je finansiralo Ministarstvo zdravlja i u toku je obrada podataka. Uklapamo se u svetski trend, a to je porast anksioznosti i različitih oblika depresije i bolesti zavisnosti tokom pandemije - naveo je na konferenciji za novinare doc.dr Čedo Miljević iz Instituta za mentalno zdravlje Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Prema rečima prof.dr Gorana Mihajlovića, profesora  Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i predsednika Udruženja psihijatara Srbije istraživanja pokazuju da je tokom pandemije (zbog gubitka prijatelja i rođaka, promenjenih uslova rada, neizvesnosti i straha) došlo do porasta bolesti zavisnosti, naročito alkoholizma kod muškaraca, žena i mladih. Takođe, zabeležen je porast depresivnih i anksioznih poremećaja.

-Pritom,treba razlikovati depresivnost i depresiju. Ako  neko ima loše raspoloženje nekoliko dana ili je deprimiran iz različitih razloga, to ne znači da je klinički depresivan. Drugim rečima, da bi neko bio klinički depresivan mora da mu se postavi dijagnoza - objasnio je prof.dr Mihajlović.  

Povezivanjem protiv straha

Naš odgovor na pandemiju može biti integracija, koja jedino može da nas čuva od straha i užasa izolacije. Nivo integracije je povezivanje našeg naroda i u tom smislu smo pozvali Univerzitetsku kliniku Kosovske Mitrovice i Banjaluke da imaju aktivno učešće. Zatim, to uključuje i regionalno povezivanje kroz zajedničku saradnju sa kolegama iz regiona. Izazov pandemije je strah i izolacija. Integracija je način da se to prevaziđe, podvukao je doc.dr Miljević.

Informer

Nova dijagnostička kategorija

Nova dijagnoza - zavisnost od interneta

Na Kongresu je apostrofirana i takozvana kibernetska zavisnost od interneta i video igrica, naročito kod mladih.

-To je nova dijagnostička kategorija. Alternativa je autentičan ljudski kontakt (sa prijateljima, komšijama, rođacima, kolegama). Posebno zato što smo, tokom dve godine pandemije, bili u situaciji da smo promenili način života. Otuda je povratak autentičnoj ljudskoj komunikaciji, prva stvar koja će pomoći, kao i boravak u prirodi i fizičke vežbe (fizička aktivnost može da smanji napetost za najmanje 20 odsto) - istakao je prof.dr Mihajlović.

Ipak, prema njegovim rečima, sada je bolja situacija, nego pre 10-tak godina kada se ima u vidu odlazak kod psihijatra, jer to više nije tabu tema. Posebno zbog mer,a kojima se psihijatrija približava građanima  kroz koncept ''Psihijatrija u zajednici'', podržan od strane države pravljenjem servisa, koje su van bolnica. U okviru toga psihijatrijski servis (ambulante, dispanzeri i savetovališta) je izvan bolnica i lako  dostupan građanima. U tom smislu pomaže i privatna praksa.

Simptomi

Depresija i loše raspoloženje, odnosno takvo raspoloženje da čovek ne može lako da se oraspoloži, zatim gubitak inicijative, nesanica (90 odsto pacijenata sa depresijom ima nesanicu, uz prisutno nisko samopoštovanje i samopouzdanje) koje traje u kontinuitetu najmanje dve nedelje i utiče na funkcionalnost, tako da osoba ne može da obavlja svoje svakodnevne aktivnosti. Kada osoba to primeti, kao i da ne može sam da sa tim izađe na kraj - to je signal da se obrati lekaru opšte prakse koji će da ga uputi psihijatru, savetuje prof.dr Mihajlović. 

Upoznajte sebe

Suočeni sa svakodnevnim izazovima, ljudi često podležu raznim uticajima iz okruženja.

-Strepnja je  naša projekcija o budućnosti, po principu šta će se desiti ako  ''kola krenu nizbrdo''. Čovek je stalno u stanju teskobe, nelagode, opsesivnog razmišljanja i progresivnog sužavanja aktivnosti. To je u samom startu pogrešan pristup. Umesto toga treba se baviti sobom i očuvanjem svog mentalnog zdravlja, a krizu iskoristiti za napredak. Kada je pred nama izazov strepnje ili izolacije, stalno treba da imamo na umu da li ćemo biti konstruktivni ili destruktivni  - naglašava doc.dr Miljević.

S druge strane, strah je opomena duši da sa dušom nešto nije u redu i šaljke poruku: ''Uradi i promeni nešto, jer ovako mi nije dobro''.

-Svaki čovek treba da ima unutrašnji dijalog sa sobom i da upoznaje sebe. Zadatak čoveka na ovom svetu je da ne živi instiktivno, već da upravlja sobom i svojom voljom. Što sve više čovek upoznaje sebe, biće srećniji u životu i oni oko njega. Ako je čovek u  konfliktu sa sobom biće u konfliktu sa mnogima, a ukoliko je u miru sa sobom biće u miru i sa drugima - ističe prof.dr Mihajlović.

Ipak, pandemija je iznedrila i nešto dobro. Nužda je nametnula da se terapijske intervencije, pa i kontrolni psihijatrijski pregledi obavljaju putem aj-ti platformi, što se pokazalo kao prilično uspešno.

Naravno, to ne znači da će  nove tehnologije zameniti živ ljudski konakt, ali mogu da olakšaju i omoguće lakši kontakt sa psihijatrom. Telepsihijatriju u narednom periodu treba uključiti u institucionalne okvire, poruka je učesnika Kongresa. 

Bonus video:

   

   

    

    


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.