IT UGAO, KOLUMNA VESELINA JEVROSIMOVIĆA: Podaci u atomu!

Svake godine čovečanstvo proizvede duplo više informacija nego prethodne. To znači da je količina novih podataka u 2016. bila jednaka zbiru svega nastalog od početka ljudske istorije zaključno sa 2014. godinom. Već sada postoji realan problem čuvanja tolike količine informacija, a može se očekivati i da će ubrzani razvoj tehnologije uticati na još veći rast u budućnosti

Svake godine čovečanstvo proizvede duplo više informacija nego prethodne. To znači da je količina novih podataka u 2016. bila jednaka zbiru svega nastalog od početka ljudske istorije zaključno sa 2014. godinom. Već sada postoji realan problem čuvanja tolike količine informacija, a može se očekivati i da će ubrzani razvoj tehnologije uticati na još veći rast u budućnosti.

Iz IBM-a je ovih dana stigla vest da su njihovi stručnjaci uspeli da pohrane binarni podatak (nula ili jedinica) direktno u jedan atom. Ako znamo da prosečnom hard disku u vašem računaru za to danas treba čak 100.000 atoma, onda je jasno da smo na pragu vremena kada ćemo kompletne biblioteke digitalnih knjiga, sve pesme ikada snimljene i stotine filmova u visokoj rezoluciji moći da nosimo sa sobom na pametnom ručnom časovniku ili narukvici. Primene u poslovne svrhe jednako su zanimljive i ograničene samo maštom.

U praksi smo još relativno daleko od komercijalne primene, ali je samo pitanje vremena kada će i druge kompanije, instituti i nezavisni inovatori ući u trku u ovoj oblasti. Iskustvo nas uči da se tada stvari ubrzaju do neverovatnih razmera.

Spuštanje čuvanja digitalnih podataka na pojedinačni atom deo je šire priče o kvantnim kompjuterima, računarima koji koriste teško pojmljive osobine atoma na kvantnom nivou i omogućuju mnogo moćniju procesorsku snagu. IBM na tome radi već nekoliko decenija, a nedavno su omogućili i prvu praktičnu primenu.

IT UGAO, KOLUMNA VESELINA JEVROSIMOVIĆA: Uređaj kao svedok!

Nažalost, da bi funkcionisao, kvantni računar mora biti ohlađen na temperaturu tik iznad apsolutne nule (-273 stepena Celzijusa), što je ozbiljno tehničko ograničenje, ali se može očekivati da će eksperti, kao i uvek do sada, uspeti da ga prevaziđu.

Nove vrste računara sigurno će dodatno ubrzati produkciju informacija, a to nas vraća na početak današnje priče. Po svemu sudeći, imaćemo način da informacije čuvamo, ali je poseban problem kako obraditi toliku količinu podataka i izvući upotrebljivu suštinu. To je već tema za sebe kojoj planiram da posvetim neki od narednih članaka.

VELIKA ČAST UKAZANA KOMTREJDU: Veselin Jevrosimović jedini privrednik iz regiona kod Trampa na inauguraciji!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.