OVO SE NE PROPUŠTA! Ivan Radovanović: Oni su imitacija. I propagande, i ideološke policije. I same manipulacije. I novinarstva...

Privatna arhiva

11:16 Kolumne 0

Ivan Radovanović | 16. 02. 2020.

OVO SE NE PROPUŠTA! Ivan Radovanović: Oni su imitacija. I propagande, i ideološke policije. I same manipulacije. I novinarstva...

"Saga o pustoši koju prouzrokuje autokratski režim". Ovim rečima televizija N1 najavila je dvodelni dokumentarni serijal pod nazivom "Vladalac", koji će emitovati 17. i 18. februara. Autor serijala je Slaviša Lekić, a u dvoipominutnoj najavi defiluju svi oni koji o predsedniku Srbije misle sve najgore


 

Manipulator, lažov, radioktivan, otrovan – to je deo onoga što je izgovoreno i što nosi emisiju, sudeći bar prema reklami za nju, a što je predstavljeno kao nešto više od "univerzalne analize tipičnog populističkog vođe".

 

Sve zajedno, ništa novo. Postoje ljudi koji o Vučiću misle sve najgore, postoji čitav niz "autora" koji godinama dokazuju tu tezu o najgorem, postoje mediji koji to prenose, postoji, hvala Bogu, u toj populističkoj i autokratskoj Srbiji i mogućnost da svi oni to rade, te, moglo bi se reći, celu tu priču, emisiju, nije čak ni nužno komentarisati, pogotovo pre gledanja.

No mene je privukao sam naslov, pozajmljen od Nikole Makijavelija (1469 – 1527), renesansnog mislioca i njegovog dela čiji je prvobitni naziv bio De principatibus – O kneževinama – koje je kasnije postalo slavno pod imenom Il Principe, iliti, po naški, Vladalac.

Referiranje na Makijavelija, govori o dve stvari. Prvo, o površnosti, pošto se Vladalac doživljava po jednom davnom narativu (onom iz kojeg je i nastao izraz "makijavelizam", kao nešto apriori loše), koji je svako ozbiljno proučavanje njegovog dela napustilo; drugo, o kampanji, pošto je to samo jedna u nizu emisija sa tezom, unapred zadatim zaključkom koji se onda u emisiji dokazuje, koje ova televizija sada već godinama emituje.

Pri tom su površnost i propagandna kampanja mnogo više povezani nego što autor ovog TV Vladaoca i televizija N1 i mogu da pretpostave, pa ni u najluđim snovima.

Istraživači danas Makijavelija vide kao deo velikog renesansnog talasa, u kojem su bili i Piko de la Mirandola (tvorac traktata "O dostojastvu čovekovom", koji se doživljava kao manifest renesanse); pa Frančesko Gvičardini (osnovač moderne istorije); Marsilio Fićino, teolog, filozof i prvi prevodilac celokupnih Platonovih dela na latinski - i tvrde da je i "srednja klasa", kao kontrolna poluga društvene moći izrasla iz Makijavelijeve misli.

No, u vreme sukoba stare i nove Hegemonije, neko je, nekome morao da bude kriv.

Makijaveli je to postao nakon formiranja Društva Isusovog, Jezuita, 1534. godine. Ova teološka policija katoličke crkve prva je Makijaveliju pripisala ono što je i privuklo nedovoljno upućene autore TV Vladaoca.

Jezuiti su ti koji su Makijaveliju nalepili nemoral, beskrupuloznost, pa čak i čuveni izraz "Finis sanctificat media" (Cilj opravdava sredstvo), koji on nikada nije upotrebio.

Upravo suprotno, operativni moto Društva Isusovog glasio je: ''Cum Licitus est finis, etiam licent media'' (Kada je cilj ispravan i sredstva su ispravna), a oni su ga sami prebacili u malo slobodniju formulaciju o cilju koji opravdava sredstva i pripisali je Makijaveliju.

Lavina koju su Isusovci pokrenuli, nije više mogla da bude zaustavljena.

Pojavljuje se čitav niz rasprava koje Makijavelija povezuju sa samim đavolom, što kulminira 1615. godine, kada, u Ingolštatu, spaljuju njegov portret, uz pogrdu "Đavolov pomoćnik".

Za Jezuitima idu i svi ostali, pa i sami pripadnici reformacije, a zao glas se posebno proširio kroz dela elizabetanskih pisaca u Engleskoj koji ga, od Šekspira pa nadalje, pominju kao "inkarnaciju lukavosti, licemerja, svireposti i kriminala".

Za sve to vreme Makijavelija ili ne čitaju, ili čitaju isključivo onako kako im odgovara.

I tek od Frensisa Bekona i Tomasa Hobsa, počinje vreme priznavanja nesrećnog firentinskog službenika, koji je samo pokušao da pokaže kakva politika jeste, i još i predloži kakva bi trebalo da bude, pri tom verujući, možda i s pravom, da su ljudi, oni koji čine društvo, u principu zli.

Među onima koji su ga ozbiljno izučavali i samim tim branili od kritika – a nastavile su se do dana današnjeg – su i Ruso, Fihte, Hegel, Niče, Marks, Gramši...

Sve zajedno, pričati o njemu na nivou parole, ili na nivou jezuitskog "Đavolovog pomoćnika", može samo onaj ko je i površan i ko ima zlu nameru, i to manipulacije i propagande radi.

Pri tom, apsolutno sam ubeđen da ni N1, ni "autor", ne znaju da je i propaganda, kao forma, pa i sam izraz, izrasla iz tog turbulentnog vremena, sukoba novog i starog.

U strahu od reformacije, renesanse, ljudi kakav je bio Makijaveli, katolička crkva je 1622. godine, bulom Pape Grgura XV, koja je imala naziv: ''Inscrutabili Divinae Providentiae Arcano'' (Nedokučive misterije božanskog proviđenja), krenula u stvaranje Svete kongregacije za propagiranje vere, i tada je, na tom mestu, termin "propaganda" prvi put i iskorišćen.

Prvi put je stvoreno i svojevrsno ministarstvo propagande.

I postavljena je baza za mnoge znalce i neznalice koje će se ovom oblašću često i pomahnitalo baviti, dokazujući razne teze, za račun raznih opcija.

Baš ono što TV Vladaocem pokušavaju Lekić i N1. I to već u naslovu, dubokom onoliko koliko su i oni duboki. Imitacija toliko puta ponovljene lažirane imitacije, instant parola koja služi da osudi i zaplaši, iskaz zasnovan na pogrešnim predstavama o makijavelizmu, pošto za više od toga i nisu sposobni.

Zato i znam kakva će emisija da bude. Površna propaganda, uz pominjanje floskula, starih, prevaziđenih narativa, i jezuitskih matrica (koje takođe nedovoljno poznaju, jer bi ih mnogo bolje iskoristi, pošto su Isusovci društvo za svako poštovanje), koje treba da dokažu staru tezu o "đavolovom pomoćniku".

Sledeće je, valjda, da mu spale sliku.

I jedva čekam tu epizodu.

Da dokažu, konačno, ono što odavno tvrdim. Da oni jesu imitacija. I propagande, i ideološke policije. I same manipulacije. I novinarstva.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.