Informer
DOSTA ZLOČINA! Napred, Maroko! Leo Mesi, Srbine! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića
Navijati za Hrvate ako si Srbin jeste pitanje elementarne higijene. Mentalne. To pitanje je najtačnija moguća razdelnica koja nepogrešivo meri koliko je danas i ovde među nama onih koji suštinski razumeju šta to jeste srpski državni i nacionalni interes.
Optužite me da preterujem, recite da mrzim, samo pre svega toga, molim vas, kažite kako je uopšte moguće navijati za one koji slave masovno ubijanje, istrebljenje vašeg naroda?! Kako se, zaboga, može navijati za 'nogometaše' koji svoje pobede na Mundijalu, sve pevajući Tompsonove pesme, posvećuju 'Maksovim mesarima', najcrnjim ustaškim koljačima; kako podržavati one koji se ponosno na stadionima pozdravljaju genocidnim pozdravom 'Za dom spremni', kako slaviti one koji ne propuštaju nijednu priliku da fudbal politizuju, sve radi promocije strašne laži o 'velikosrpskoj, četničkoj agresiji'?!
Jeste to tamo u Kataru fudbal, šutira se lopta na dva gola, ali u slučaju Hrvata i današnje Hrvatske ništa više nije 'samo', pa ni 'nogomet'. Oni, takvi kakvi su, čak i nesporni uspeh na Mundijalu ne mogu a da ne iskoriste za najprljaviju moguću kampanju i raspirivanje bolesne mržnje protiv Srba i svega srpskog. Ko sumnja, neka se samo seti kako su 27. novembra na 'Kalifi' najstrašnije vređali i provocirali Milana Borjana, golmana Zvezde i Kanade, koji je valjda 'kriv' zato što je 1995. kao sedmogodišnji dečak proteran u 'Oluji'!?!
No, nisu u ovoj priči, da se razumemo, najveći problem Hrvati, najveći problem su oni među nama koji navijanje za neoustaše nameću kao obavezu; oni koji u svojim medijima pokušavaju da uspostave zakonopravilo prema kome možeš biti dostojan, punopravan građanin i 'evropejac' samo i jedino ako navijaš za državu koja etničko čišćenje i sistematsko ubijanje Srba vidi kao vrhovno dobro, a monstruozan zločin nad čitavim narodom slavi kao najvažniji državni i nacionalni praznik?!
Sreća što je 'hrvatskih navijača' danas i ovde, među nama, jako malo - desetak posto, ne više. I sreća što je Srbija danas, prvi put od 1918. godine, zaista srpska država, a ne nekakav nenacionalni, jugoslovenski provizorijum. Sreća, najzad, što imamo predsednika Aleksandra Vučića, koji jasno i glasno nasred RTS-a kaže da nikako ne može i neće da navija za Hrvatsku i da će uvek navijati samo za Srbiju i samo za srpske prijatelje. A Hrvati to nikako nisu.
