Vesti
"NOVOSTI" SAZNAJU: Hag doneo novu odluku o Šešelju
119. 04. 2024. u 16:45
219. 04. 2024. u 16:45
Politika
ISTORIČAR PREDRAG MARKOVIĆ: Kako bi Srbija izgledala da smo na Vidovdan 1389. pobedili na Kosovu?
Kako bi Srbija izgledala danas da smo na Vidovdan 1389. godine pobedili Turke u Boju na Kosovu? Ko bi vladao srednjovekovnom Srbijom da Mrnjavčevići nisu izgubili bitku na Marici? Da li bismo bili drugačiji narod i kakav, objašnjava istoričar Predrag Marković u autorskom tekstu za Nedeljnik.rs, koji prenosimo u celosti:
Namerno sam čitav sklop srpskih sećanja i mišljenja o Kosovskom boju nazvao nedramatičnom i nepreciznom reči "sećanje". Oni koji kažu "mit" često prećutno umanjuju važnost Kosovskog boja. Pošto mitovi nisu istine, oni navodno iskrivljavaju svest naroda, vode u zabludu pri donošenju velikih istorijskih odluka, otežavaju razumne procene. Kakav je to narod koji slavi poraze, kažu ovi nadobudni i ne najbolje obavešteni mislioci.
Ne znaju, siroti, da skoro svaki narod slavi poraze. Tim površnim kritičarima srpske istorijske svesti preporučujem da pogledaju filmove Hrabro srce i Jovanka Orleanka, ako nemaju vremena za čitanje. U tim filmovima se slavi izbor žrtvovanja za slobodu i veru umesto izbora života. Dakle, velika žrtva je često temelj nacionalnog identiteta i mnogo većih naroda.
Svečan i religijski izraz „Kosovski zavet" nagrđen je nepromišljenim i neumesnim izgovaranjem. U usta su ga prečesto uzimali ljudi koji su sasvim suprotni kosovskim vitezovima. Kosovski boj je i bez čudesne epske poezije koju je nadahnuo i bez Lazarevog opredeljenja koje patrijarh Danilo Treći sažima u rečenicu „Bolje je nama u podvigu smrt negoli sa stidom život", epski događaj svetskih razmera.
Retko se dešava da oba vladara poginu u bici ili da jača vojska napusti bojište. Zbog turskog odlaska sa Kosova polja, mnogi Evropljani su pomislili da su Srbi nadjačali. Čak je i kralj Tvrtko javio Firentincima o hrišćanskoj pobedi.
Marička bitka, za koju Georgije Ostrogorski kaže da je najveća i najsudbonosnija turska pobeda pre pada Carigrada, skoro da nije ostala zapamćena u narodu. Braća Mrnjavčevići su tim bojem pokušali da idu nekoliko koraka ispred Turaka, da ih poraze na njihovom terenu, da im preotmu novu prestonicu Jedrene. Uprkos ogromnom značaju ovog njihovog poduhvata, Vukašin i Uglješa su nezasluženo ocrnjeni u narodnom pamćenju, isto onako kao što je Vukašinov sin, Kraljević Marko, nezasluženo postao najveći junak naše epske poezije.
Kosovski boj je prvi događaj o kome sam, još kao dečak, počeo da razmišljam u kontrafaktualnom pravcu. Čitao sam SF romane Pola Andersona o ratovima kroz istoriju koje vode ljudi iz budućnosti. Tako bi neki uljez iz drugog vremena mogao da promeni sudbinu Hanibala, na primer. Šta bi na Kosovu polju mogla da uradi grupa ljudi sa mitraljezima, bacačima ili nečim još jačim? Setimo se kako su malobrojni Španci srušili ogromna carstva Južne Amerike i uz pomoć vatrenog oružja (ali ne samo zato). Zadržimo se zasad na realnijem nivou domišljanja, i zamislimo da su ondašnji Srbi, u tadašnjem okruženju i sa tada dostupnim sredstvima, nadjačali Turke u ove dve sudbonosne borbe.
Scenario 1: Srbi pobeđuju na Marici
I ja mislim da bi pobeda na Marici stavila Mrnjavčeviće u središte srpske istorije. Oni bi, a ne Lazar i njegovi potomci, postali stožer okupljanja srpskih velmoža. Da li bi Vukašin i njegov sin pokušali obnovu velike balkanske države, kao što je to smerao car Dušan? Onda bi tek Marko Kraljević i u stvarnosti mogao da dosegne veličinu koju ima u pesmama.
Možda bi postao neka mešavina cara Dušana i Stefana Lazarevića. Ali ne bi sve posledice nužno bile dobre. Možda bi došlo i do sukoba između Lazara i braće Mrnjavčević. U taj rat bi se jamačno uplele i Ugarska i Turska. Tako bi, tek u ovom scenariju, stariji Mrnjavčevići mogli da zasluže neslavnu reputaciju koja ih je zapala u narodnim pesmama. A možda bi se desilo upravo suprotno. Jer Lazar bi mogao da zatraži pomoć od Turaka, kojima ne bi bilo mrsko da se osvete Mrnjavčevićima za poraz na Marici.
Na međunarodnom planu, Turci bi se skoro izvesno opet podigli. Oni su to uspevali u više navrata tokom 14. i 15. veka. Ali dinamika njihovog napredovanja bi se promenila. Možda bi se promenio i sastav međunarodnih koalicija. Vizantija ne bi bila turski vazal od 1371. godine, ali na koje vreme? Šta bi uradile zapadne sile sa kojima su Srbi bili u najbližem dodiru, Ugarska i Venecija? Ali o tome više reči u scenariju o pobedi Srba na Kosovu.
Scenario 2: Srbi su pobedili na Kosovu. Ubili su i Murata i Bajazita
Kao što sam pomenuo u ranijem scenariju, Turci su bili u takvom naletu da su se nekoliko puta oporavljali i od ovakvih poraza. Ipak, srpska pobeda na Kosovu bi izmenila mnogo toga. Na primer, kako bi izgledala bitka kod Nikopolja (1396), jedna od poslednjih krstaških vojni, u kojoj su Turci, uz podršku svog novog vazala, Stefana Lazarevića, do nogu potukli veliku krstašku koaliciju u kojoj su bili Francuska, Sveto rimsko carstvo (Nemačka), Ugarska, Vlaška, Poljska, malteški vitezovi, Venecija, Đenova, pa čak i Škoti i Švajcarci. Englezi su odbili da pomognu Francuzima, uprkos tekućem primirju u Stogodišnjem ratu. U ovom scenariju, otac i sin, Lazar i Stefan, i svi oni "oklopnici bez mane i straha" koji bi u tom slučaju preživeli Kosovo, prelomili bi ishod. Turska se ne bi učvrstila na Balkanu. Ojačana Srbija bi postala jedna od glavnih zemalja evropske renesanse...
Ono što je sigurno, svest bi nam bila drugačija bez spominjanja Kosovskog boja, čak i onih izmišljenih događaja, pre, posle i za vreme te bitke. Tog sukoba koji je kao malo koji u svetskoj istoriji zaslužio da postane epski događaj. Ne možemo ni da zamislimo srpsku kulturu i identitet bez Banović Strahinje, Miloša Obilića, Kosovke Devojke, Majke Jugovića... Njegoševo stvaralaštvo i ideje bili bi veoma različiti bez sećanja na Kosovo. Nema epohe u modernoj poeziji, od Rakića do moje sestre Milene, u kojoj ne odjekuje, makar neobično, Kosovski boj.
Za razliku od ostalog našeg kontrafaktualnog domišljanja, koje „može da bidne, a ne mora da znači", sasvim je izvesno šta bi bilo sa srpskim identitetom bez Kosovskog boja i svih onih složenih tragova njegovih u kolektivnom pamćenju i svesti. Bez svega toga, mi bismo bili sasvim drugačiji narod. Nije jasno kakav.
Vesti
BEZOBRAZLUK DORE BAKOJANI BEZ PRESEDANA Vučić otkrio kojim su se sve sredstvima služili kako ne bi razgovarali sa Beogradom
119. 04. 2024. u 14:14
219. 04. 2024. u 14:14
komentari
Svi komentariU čemu je kvaka
pre 6 godina
Jedino si u pravu da se od te ideje, a posebno od njene realizacije uPRAKSI Titove Jugoslavije, nećemo skoro nikada moći osloboditi. U NARODU će stalno biti prisutno sećanje na lep, miran, uspešan i dostojanstven život, kakav nikada nije imao u svojoj istoriji, niti će imati. Po tome će neprekidno meriti i ocenjivati stvarnost i izvoditi, po nju, poražavajuće zaključke. U tome se krije "kvaka" o nemogućnosti "oslobađanja" od te ideje. Kada bi država Srbija uspela da obezbedi život NARODA, a ne samo 5% robovlasnika, kao u SFRJ očas bi se "oslobodili"! Ali, nema od toga ništa, jer onda nebi bilo Miškovića, Kostrića, Bogićevića, Drakulića..., i ostalih "srpskih domaćina".
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.