STEJT DEPARTMENT: Srbija značajno povećala napore

Srbija je značajno povećala napore u sprečavanju krijumčarenja ljudima u odnosu na prethodni izveštaj, konstatuje se u danas objavljenom godišnjem globalnom izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima

Kako se navodi, ti napori uključuju osuđivanje većeg broja krijumčara ljudima, zatim stvaranje radne grupe za trgovinu ljudima i konsolidovanje istražne nadležnosti slučajeva trgovine ljudima u okviru Uprave kriminalističke policije.

Vlada Srbije je, kako se ističe u izveštaju na više od 530 strana o svim zemljama sveta, identifikovala više žrtava i otvorila hitan prijemni centar posle odlaganja koje je trajalo pet godina.

Srbija je ostala i dalje zemlja drugog nivoa, od ukupno četiri po ispunjenosti standarda.

U prvom nivou su u Evropi, primera radi, između ostalih Austrija, Švedska, Norveška, Finska, Velika Britanija. 

Kako se navodi, Srbija, međutim, nije u nekoliko ključnih oblasti ispunila minimalne standarde.

I dalje nisu, piše u izveštaju, ustanovljene formalne procedure za identifikaciju žrtava, nacionalni mehanizam upućivanja manje je efikasan zbog nedostatka jasnih uloga i odgovornosti različitih vladinih službi, a sudije nisu štitile prava žrtava tokom sudskih postupaka.

U izveštaju je navedeno i da postoji "nedostatak zvaničnih kriterijuma i standarda za nevladine organizacije" koje traže odobrenje za pružanje usluga žrtvama, što je stvorilo prepreke za NVO da dobiju dozvole kao i za njihov pristup žrtvama. 

Žrtve krijumčara ljudima u Srbiji su kako domaće stanovništvo tako i stranci, navedeno je u izveštaju.

Krijumčari ljudima eksploatišu srpske žene radi pružanja seksualnih usluga u Srbiji, susednim zemljama ali i evropskim, posebno u Austriji, Nemačkoj, Italiji i Turskoj.

Dalje se navodi da se eksploatišu i srpski muškarci, naročito u radno-intenzivnim sektorima kao što je građevinska industrija u evropskim zemljama (uključujući Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Crnu Goru i Rusiju) i Ujedinjene Arapske Emirate.

Krijumčari eksploatišu srpsku decu, posebno romsku, a kako je navedeno u izveštaju, deca se koriste za pružanje seksualnih usluga, prinudni rad, prinudno prosjačenje i sitne krađe.

Što se tiče žrtava koji su strani državljani identifikovani u Srbiji, reč je, kako piše, o osobama iz Albanije, Kameruna, Danske, Nigerije i Pakistana.

Na hiljade migranata i izbeglica iz Avganistana, Iraka, Sirije i susednih zemalja koji su u tranzitu, najosetljivije su kategorije za krijumčarenje ljudima u Srbiji, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.

Neki krijumčari ljudima su, kako se navodi, uticali na neke slučajeve trgovine ljudima tako što su podmićivali žrtve ili sudije.

U delu izveštaja o trgovini ljudima na Kosovu, navedeno je da nisu ispunjeni minimalni standardi za eliminisanje trgovine ljudima, ali da se ulažu značajni napori i da je Kosovo na drugom nivou od četiri.

Žrtve krijumčara ljudima na Kosovu su i domaće stanovništvo i stranci, navedeno je u izveštaju.

Većina žrtava na Kosovu koje se koriste za pružanje seksualnih usluga su devojke, mada kosovske kriminalne grupe primoravaju na to i žene iz Albanije, Moldavije, Rumunije i centralne Srbije, kao i drugih evropskih zemalja, navedeno je u izveštaju Stejt departmenta.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.