DA LI SU ZEMLJE BALKANA DOBILE JASNU PORUKU - NISTE DOBRODOŠLI! Proširenje Evropske unije pod velikim znakom pitanja!

Da li je proširenje EU zauvek mrtvo? - pita Dojče vele nakon što je Francuska stavila veto na početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije i Albanije EU

 

DW prenosi ocenu Aleksandre Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost da je vetom Francuske poslata poruka svima na Balkanu, uključujući Srbiju, da nisu dobrodošli u Uniju, ali i mišljenje profesora Univerziteta u Gracu Florijana Bibera da proširenje nije mrtvo, ali da će zahtevati više vremena i da će biti više fustracija, nego što je očekivano.

- Poruka koju su Albanija i Severna Makedonija, ali i Srbija, Crna Gora, BiH i Kosovo dobili jeste da nisu dobrodošli - šta god da urade - rekla je Štiglmajer u razgovoru za DW.

Verodostojnost EU na Zapadnom Balkanu je, smatra ona, na istorijskom minimumu.

- Ovo je apsolutno najniža tačka na kojoj smo se našli u poslednjih 20 godina kada je u pitanju politika proširenja - rekla je Štiglmajer.

Štigmajer kaže da je važno da zemlje Zapadnog Balkan shvate da sve što rade u oblasti reformi rade zbog svog boljitka, a ne samo zbog puta u EU.

Biber dodaje da je "to bio slucaj sa rešavanjem imena Severne Makedonije, a isto je i sa sporom Srbije i Kosova".

- Francuska je pokazala spremnost da drži ostatak EU, ali i zemlje van Unije, za taoce svoje političke agende. To nije novina, ali na ovako radikalan način svakako nije dobar signal za budućnost proširenja - ocenjuje Biber.

Profesor iz Graca se pita "zašto bi sada Srbija ili Kosovo pristali na komplikovanu normalizaciju odnosa, zašto dalje reforme u regionu?“

- To ne znači da se reforme neće nastaviti, ali biće mnogo teže. Biće i lakše za one koji traže prijatelje na drugim stranama i vode se izgovorom ''šta nam EU nudi?'' - objašnjava Biber.

 

 

Biber smatra da je proširenje od "najuspešnije politike EU“ postalo "kolateralna šteta“ sukobljenih vizija budućnosti Unije.

- Blokada Francuske govori da se ovde manje radi konkretno o zemljama kandidatima, a više o dubokoj skepsi prema proširenju - navodi Biber.

DW podseća i da je odlazeći predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, vidno uznemiren negativnim ishodom diskusije o proširenju, objašnjavao da je u pitanju samo "kratkoročna kriza, a ne i kraj proširenja".

S druge strane, odlazeći predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da, ako je ovo kraj proširenja, EU će morati da se suoči sa oštrim kritikama jer je ohrabrivala te zemlje, pomagala im, zvaničnici EU su je posećivali i davali javna obećanja.

- Ako želimo da nas poštuju, moramo da održimo obećanja - rekao je Junker.

On je dodao da se ne radi o tome da li su ove zemlje spremne da uđu u EU nego da li su ispunile uslove za početak pregovora.

- Neke zemlje članice smatraju da tih uslova nema. Ja mislim da je to istorijska greška - rekao je Junker.

DW podseća da je premijer Hrvatske Andrej Plenković izračunao da je Hrvatska, uz duže i teže pristupne razgovore od drugih zemlja članica, u EU ušla posle 2.096 dana pregovora.

Za to vreme Srbija je otvorila tek polovinu od 35 pregovarackih poglavlja, navodi DW i ocenjuje da će, u najboljem slučaju, Albaniji i Severnoj Makedoniji biti potrebno deset godina da pređu taj put.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Samosvesna građanka

pre 4 godine

Tamo gde na Srbiju i Srbe gledaju kao na nižerazrednu državu i ne žele nas u svom društvu, ne treba ni da pomišljamo da budemo sa njima. Ima unija i osim Evropske unije.

8 1 Odgovori

Sumadinac

pre 4 godine

Gospoco u pravu ste ja zivim decenijama na zapadu ali iskreno nikada nas nisu gledali kao ravnopravne clanove EU nego samo kao jeftinu radnu snagu za posao koji oni ne zele da rade .Narode pokusajte ovu nasu radnu naviku i tvrdlogavost da iskoristite i budite sigurni EU vam nikada nece trebati. Ja sad da mogu vratio bih se rado ali nazalost kasno je moje 2 generacije zive na zapadu i sad nije moguce. Znam da situacija nije bas naj bolja ali sam uveren da mi kao jedna nacija mozemo i bez EU.

0 0 Odgovori

Toni B

pre 4 godine

Nova predsjednica Europske komisije (EK) Ursula von der Leyen izjavila je 10. 9.2019. da će Dubravka Šuica, potpredsjednica EK-a za demokraciju i demografiju, biti zadužena za konferenciju o budućnosti Europe koja bi trebala pokazati kakav EU žele njegovi građani. Konferencija bi trebala početi 2020. i trajati dvije godine. Za vrijeme dok Hrvatska bude predsjedavala EU, u petom mjesecu 2020., Andrej Plenković biti će domaćin samitu Europskog vijeća na kojem će se donijeti odluka što dalje sa proširenjem i uopće o stvarima važnim za budućnost EU. Sve će se napraviti da bude bolje nego do sada. Nada i perspektiva mora opstati. To je naša obaveza.

0 0 Odgovori

Nesa

pre 4 godine

Mene vise nerviro vucic.sto je nakolenima ljubio sve u ime srbije. Dole evropa.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari