(FOTO) REPORTER INFORMERA POSETIO "ZABRANJENU ZEMLJU"! Krim – sloboda u "okupaciji"

Poznato turističko mestu u koje nije lako doputovati. Zavidni ekonomski potencijal stisnut uza zid sankcijama. Biser prelepog Crnog mora pritisnut političkim trvenjima Zapada i Istoka. Okupirana zemlja ili oličenje slobode naroda. Ukratko, sve ovo je danas Krim

Tamo možete doputovati na dva načina. Tražićete posebnu dozvolu Kijeva, jer Ukrajina tretira Krim kao okupiranu teritoriju koja joj pripada ili ćete leteti preko Moskve, Sankt Peterburga, Sočija i možda još jednog ili dva ruska grada. Reporter Informera išao je ovim drugim putem i odmah se naša na "crnoj listi" Kijeva, a bogami, kako tvrde Rusi, možda i još nekim zapadnih država.

Da li je vredelo? Još pitate!

Foto: M. Dobromirović

Krimska Republika je od marta 2014. godine, posle trećeg po redu održanog referenduma, zvanično deo Ruske Federacije. Kijev, Vašington i Brisel ovu odluku naroda na Krimu predstavljaju kao rusku okupaciju i aneksiju, dok Krimljani objašnjavajju da su se vratili "majci Rusiji". Bilo kako bilo, istorijske činjenice su jasne. Krim je 1793. godine, u vreme Katarine Velike, priključen Rusiji, da bi ga 1954. godine Nikita Hruščov jednim potpisom predao Ukrajini. Čini se da su se stvari danas, šest decenija kasnije, vratile na početak.

Simferopolj. Krimska prestonica. S oko 350.000 stanovnika ne spada u metropole u modernom smislu te reči, ali svakako odiše posebnom energijom. Grad-spomenik.

Foto: M. Dobromirović

Gotovo na svakom ćošku možete videti memorijale ruskim velikanima, poput Lenjina, Puškina i mnogih drugih. Široki bulevari, zgrade koje u sebi kriju savršenstvo arhitekture i topli ljudi pratiće svaki vaš korak.

Foto: M. Dobromirović

Ukoliko meštane pitate kako žive, nećete čuti reči kajanja. Štaviše, reći će vam da bi sve ponovili, šro su i dokazali – triput. Zapadni novac, vele, nije im potreban jer postoje i mnogi drugi poslovni partneri. Mada. šuška se da firme sa Starog, pa i američkog kontinenta stidljivo, "ispod žita", posluju na Krimu. Standard je pristojan.

Foto: M. Dobromirović

Prosečna plata iznosi oko 29.000 rubalja, što je oko 410 evra. Inače, odnos rublje i evra je 70 rubalja za jedan evro. Jedini veći problem koji nose sankcije, pre svega za mlade, jeste komplikovana procedura za putovanja van zemlje, Jedna varijanta je da putuju preko nekoliko ruskih gradova, ali uz vizu jer Rusija nije u sistemu Šengena.

Foto: M. Dobromirović

Mogu, pak, izvaditi i ukrajinski pasoš, ali to podrazumeva put u Kijev i brojne prepreke koje treba preskočiti.

Foto: M. Dobromirović

Jalta. Mesto na kojem se okupljaju tajkuni. San svakog čoveka, bez obzira na to koliko mu je dubok džep. Jer, na Jaltu iz krimske prestonice možete čak i trolejbusom! Raskošni hoteli, odlični restorani.

Foto: M. Dobromirović

Crno more (koje i nije tako crno) u vetrovitom novembru pomalo neirno zapljuskuje hridi ovog modenskog mesta, ali uz prijatnih 15 stepeni celzijusa.

Foto: M. Dobromirović

Zima, vele meštani, hladna je koliko i pet stepeni u plusu, Rekao bih, prihvatljivo. Ukoliko ste već na Jalti, logično je da posetite Livadija dvorac. Letnjikovac Romanovih u kom su, osim ruske carske porodice, svetsku istoriju krojili Vinston Čerčil, Teodor Ruzvelt i Josif Staljin parafirajući sporazum na Krimskoj konferenciji 1945. godine.

Foto: M. Dobromirović

Ulazak u ovo impozantno zdanje ostaviće vas bez daha. Videćete ruskog cara Nikolaja u prirodnoj veličini (nije bio visoki ni 170 cm), njegov kabinet, fotografije porodice, dečije radove, učionicu, trpezariju, pa čak i klavir koji je svirala njegova supruga Katarina. Zaista pomislite da ste se vratili kroz vreme...

Foto: M. Dobromirović

Savastopolj. Raskrsnica istorije. Vojna i trgovačka luka. Pa, ipak, videli smo samo jednu vojnu krstaricu. Lokalci, međutim, uveravaju nas da brodova ima "sasvim dovoljno". Verujem im. Zapadnih trgovačkih brodova nema, ali zato ima svih drugih, ruskih, sirijskih, indijskih...

Foto: M. Dobromirović

Ovo mesto, inače, poznato je po tome što je general Petar Vrangel poslednji put isplovio iz Rusije. Priča veli i da su verni konji belih Rusa, koji su posle ratnog sloma bežali, očajnički skakali u vodu prateći svoje gazde, koji su u suzama pucali u njih, pokušavajući da im prekrate muke.

Foto: M. Dobromirović

Danas, u ovu luku dolazi ruski lioder Vladimir Vladimirovič Putin kako bi obišao Crnomorsku flotu. Pošto prokrstarite gradom, ugledaćete Konstantinovksu bateriju, koja je pomogla ruskoj vojci da sačuva Sevastopolj.

Foto: M. Dobromirović

Mesto na kom su Rusi tokom Krimskoj rata (1853-1856) doposlednje kapi krvi branili grad od najezde tursko-evropske alijanse, koju su činili, osim Otomanskog carstva, i Velika Britanija, Francuska, italijanska Kraljevina Pijemont.

Foto: M. Dobromirović

Oružje, uniforme, verni prikazi topdžija i ronilaca, fotografije generala Aleksandra Suvorova i drugih velikih ruskih vojskovođa – čekaće vas u muzeju. Pre toga, možda čujete marš vojnika i kanonadu topova. Mi jesmo. Neprocenjiv osećaj.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.