U IME NARODA! PRESUDA VIŠEG SUDA U BEOGRADU!

VIŠI SUD U BEOGRADU, sudija Ljiljana Milosavljević, u parnici tužioca Dragana Đilasa iz Beograda, ul. Mileševska br. 11, čiji su punomoćnici Srđan Kovačević i dr. iz ortačkog advokatskog društva "Kovacevic&Partners" iz Novog Sada, ul. Jovana Porđevića br.11, protiv tuženih "INSAJDER TIM" d. o.o. iz Beograda, ul. Terazije 5/7, Dragana Vučićevića iz Beograda, glavnog urednika internet portala "Informer.rs", ul. Terazije br. 5/7 i Aleksandra Ignjatovića iz Beograda, odgovornog urednika internet portala "Informer.rs", ul. Terazije br. 5/7. čiji je zajednički punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz Beograda, ul. Terazije br. 29. radi naknade nematerijalne štete, vrednost predmeta spora 300.000,00 dinara, doneo je nakon održanog ročišta za glavnu raspravu, dana 10.12.2019. godine, sledeću:

PRESUDU

I DELIMIČNO SE USVAJA tužbeni zahtev tužioca, da se OBAVEZUJU tuženi "INSAJDER TIM" d. o. o. i Aleksandar Ignjatović, odgovorni urednik, da tužiocu Draganu Đilasu solidarno isplate iznos od 50.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete, zbog povrede ugleda i časti, uzrokovane objavljivanjem informacija na sajtu dnevnih novina "nformer", ,"Informer.rs" dana 15.02.2018. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.12.2019. godine, kao dana presuđenja, do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

2 ODBIJA SE tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa od 50.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 300.000,00 dinara tj. za iznos od 250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.12.2019. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate.

3 OBAVEZUJE SE tuženi Aleksandar Ignjatović, odgovorni urednik internet portala www.informer.rs, da objavi ovu presudu u istom formatu, kao i predmetni tekst, bez ikakvog komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju elektronskog portala dnevnih novina "Informer., "Informer.rs" od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja i novčanog kažnjavanja.

4 TUŽBA JE POVUČENA u odnosu na Dragana Vučićevića.

5 OBAVEZUJU SE tuženi da tužiocu solidarno nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 42.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.12.2019. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnnjom prinudnog izvršenja.

6 OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom Draganu Vučićeviću nadoknadi troškove postupka u iznosu od 36.300,00 dinara. Obrazloženje Tužilac je je u tužbi i tokom postupka, preko punomoćnika, naveo da je dana 15.02.2018. godine na sajtu dnevnih novina "Informer", u rubruci politika, objavljen tekst pod naslovom: "SKANDALČINA! Đilasova CIA TV N1 pravi intervju sa Tačijem na desetogodišnjicu jednostranog proglašenja lažne države Kosovo!", gde je pored ovako pompeznog naslova najavljena i emisija na televiziji N1. Da su autori predmetnog teksta, kao i glavni i odgovorni urednici sajta,"Informer.rs", postupili u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, došli bi do informacija koje relevantne i istinite, a to je da tukilac nije vlasnik televizije N1 i da nema nikakve veze sa organizacijom CIA. Iznošenjem neistina u pogledu vlasničke strukture televizije N1 i pripadnosti organizaciji CIA od strane tužioca, povređeni su njegova čast i ugled, a posebno imajući u vidu da su iste objavljene u jeku trke za mesto gradonačelnika grada Beograda, te bi širenje ovakvih neistina moglo imati loš uticaj na plasman tužioca na izborima. Sve ovo dovelo je to tužiočeve psihičke uznemirenosti, jakog stresa, a istovremeno mu je narušena psihička i emotivna ravnoteža, s obzirom da su informacije svima lako dostupne na internet portalu. Posle objavljivanja predmetnog teksta, tužiočeva okolina se raspitivala o tom događaju, iskazujući veliko nepoverenje i sumnju prema tužiocu. Predložio je da sud usvoji tužbeni zahtev kao u izreci presude, a troškove je tražio i opredelio.

Tuženi su u odgovoru tužbu, postupka, preko punomoćnika, predložili da sud odbaci tužbu kao neurednu ili da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan. Tužiocu nisu povređeni čast i ugled iz više razloga. Predmetni članak bavi se događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna odnosno da bude informisana. Novinari ne utvrđuju materijalnu istinu, na šta tužilac aludira sa zahtevom da se proveri istinitiost objavljenih informacija. Tužilac je javna ličnost i nosilac javne funkcije, pa po zakonu mora pokazati veći stepen tolerancije za izveštavanje medija. Tužilac pre obraćanja sudu, nije ni pokušao da demantuje ili zatraži objavljivanje odgovora odnosno ispravke. Bez obzira na doživljaj tužioca, predmetni tekst se ne bavi tužiocem kao ličnošću već za predmet ima intervju koji je televizija N1 obavila sa nekadašnjim komandantom OVK-a, Hašimom Tačijem. Prema pisanju domaćih medija, kao glavni finansijer ovde tužioca u kampanji za gradonačelnika se pojavljuje Dragan Šolak, suvlasnik kablovskog operatera SBB. Neposredno pred izbore, tužilac je prodao zgradu u ul. Antifašističke borbe 12, firmi "Tehil plaza" iza koje stoji Šolak i to u višestrukoj vrednosti od procenjene. Prema saznanыima novinara "Informera", investicioni fond KKR na čelu sa bivšim šefom obaveštajne službe CIA Dejvidom Petreusom, kupio je SBB, pri čemu Šolak ostaje jedan od akcionara. Upravo su investitori iz KKR preko "United group", čiji je predsednik odbora Šlolak, osnovali televiziju N1. Sledom iznetog, jasna je povezanost između ovde tužioca i televizije N1, imajući u vidu podršku koju mu je pružila za vreme trajanja kampanje za lokalne izbore, koja se ogleda u čestom gostovanju u emisijama na pomenutoj televiziji. Predložili su da tužilac snosi troškove parničnog postupka. Istakli su prigovor nedostatka pasivne legitimacije u odnosu na drugotuženog Dragana Vučićevića, s obzirom da nije glavni i odgovorni urednik internet portala "Infomer.rs".

Sud je u dokaznom postupku izveo sve potrebne dokaze, te ocenom istih u odredbe člana 8 ZPP utvrdio činjenično stanje od značaja za donošenje odluke u ovoj parnici i primenom materijalnog prava na tako utvpđeno činjenično stanje doneo odluku kao u izreci presude. Uvidom u fotokopiju internet izdanja dnevnih novina "Informer", utvrđeno je da je dana 15.02.2018. godine objavljen tekst pod naslovom: "SKANDALČINA! Dilasova CIA TV N1 pravi intervju sa Tasijem na desetogodišnjicu jednostranog proglasenja lažne države Kosovo!", a da u tekstu piše ,"Američka CIA TV N1 večeras je ekskluzivno najavila intervju sa nekadašnjim komandantom OVK i samozvanim predsednikom lažne države Kosovo Hašimom Tačijem. Da zlo bude još veže ovaj sramni intervju biće emitovan tačno na desetogodišsnjicu jednostranog proglašenja nezavisnosti takozvanog Kosova. CIA TV N1 nekadašnjeg komandanta zločinačke OVK bez trunke stida navodi kao predsednika Kosova čime implicira da je Kosovo nezavisna država, iako Srbija nikada nije priznala taj kriminalni akt niti će ikada to učiniti. Ovim besramnim činom CIA TV N1 još jednom je dokazala da radi otvorenoo protiv interesa države Srbije." U impresumu se navode sledeća lica: direktor Damir Dragić, glavni urednik Dragan Vučićević i odgovorni urednik Aleksandar Ignjatović.

Iz iskaza tužioca Dragana Đilasa proizlazi da je dana 15.02.2018. godine na internet portalu objavljen sporni tekst, a uoči predizborne kampanje za izbor gradonačelnika Beograda u kome je navedeno da je tužilac vlasnik odnosno da je njegova televizija N1, da je to televizija CIA koja radi protiv interesa RS koja podržava nezavisnost Kosova. Tužilac je istakao da nema nikakve veze sa ovom televizijom, da nije njen vlasnik, niti da ima ikakve veze sa Draganom Šolakom, koji je jedan od vlasnika televizije, a i sama televizija je više puta demantovala ove navode. Kada je pročitao tekst, to ga je itekako pogodilo, jer to nije prvi put da njemu govore kao o vlasniku ove televizije i čoveku koji radi za CIA, a kada se nešto više puta ponovi to postaje istina. Posebno ga je pogodilo što se o njemu piše kao čoveku koji radi protiv države, što je dovelo do toga da ga izbegavaju ljudi, da prestaju da komuniciraju sa njim. To se odrazilo na njegov posao u smislu da ljudi etiketirani kao on, nisu najbolji za saradnju, a zbog ovakvih neistina u medijima njegova deca su trpela posledice. Pre objavljivanja informacije niko od novinara ga nije pozvao radi provere navoda, niti je tužilac zvao radi objavljivanja demantija jer demantije niko ne želi da objavi ili ako ih objavi to se gotovo i ne vidi u novinama.

Sud je cenio i prihvatio iskaz tužioca u potpunosti, kao jasan, iskren, ubedljiv i u skladu sa ostalim izvedenim dokazima.

Iz iskaza tuženog Aleksandra Ignjatovića proizlazi da je u februaru 2018. godine bio odgovorni urednik elektronskog izdanja "Informer". Teksta se ne seća, s obzirom da objavljuju 250 tekstova dnevno, ali je neposredno pre dolaska u sud, izvršio uvid u predmetni tekst i smatra da je to bila najava za intervju koji treba da se emituje na televiziji, a da se konstrukcija ,"Đilasova CIA TV N1" ne odnosi na tvrdnju da je Đilas vlasnik televizije, već se radi o jednoj konstrukciji gde se misli da TV N1 podržava stavove Đilasa, odnosno njegove stranke, te da ne tvrdi da je CIA vlasnik ove televizije. Radi se o konstrukciji koju veoma dugo provlače kroz medije i koja se ustalila. Nije mu poznato da li je bilo ko pre objavljivanja teksta kontaktirao tužioca, a tužilac nije tražio objavu demantija, kao ni ko je vlasnik televizije N1.

Sud je cenio iskaz tuženog, ali ga nije prihvatio u delu u kome tvrdi da se "Đilasova CIA TV N1 ne odnosi na tvrdnju da je Đilas vlasnik ove gelevizije, već se radi o jednoj konstrukciji gde se misli da televizija N1 podržava stavove Đilasa, odnosno njegove stranke", iz razloga što se ovakav tekst može tumačiti jedino na način da je Đilas vlasnik televizije N1 i da je povezan sa organizacijom CIA, shodno čemu je ovakav iskaz tuženog sudu potpuno neuverljiv. Opštepoznata je činjenica da je CIA strana obaveštajna služba, pa je dovođenjem u vezu tužioca sa ovom organizacijom, on predstavljen kao protivnik države. Sud je posebno cenio deo iskaza u kome tuženi tvrdi da je svrha teksta bila najava za intervju, pa je nelogično zašto se u napred navedenom kontekstu uopšte spominje tužilac.

Iz izvedenih dokaza i nespornih navoda stranaka, utvrđeno je je dana 15.02.2018. godine na internet portalu dnevnih novina "Informer" objavljen naslov: "SKANDALČINA! Đilasova CIA TV N1 pravi intervju sa Tačijem na desetogodišsnjicu jednostranog proglašenja lažne države Kosovo!" a da ispod u tekstu piše "Američka CIA TV N1 večeras je ekskluzivno najavila intervju sa nekadašnjim komandantom OVK i samozvanim predsednikom lažne drzave Kosovo Hasimom Tačijem. Da zlo bude jos veće ovaj sramni intervju biće emitovan tačno na desetogodišnjicu jednostranog proglašenja nezavisnosti takozvanog Kosova. CIA TV N1 nekadašnjeg komandanta zločinačke OVK bez trunke stida navodi kao predsednika Kosova time implicira da je Kosovo nezavisna država, iako Srbija nikada nije priznala taj kriminalni akt niti će ikada to učiniti. Ovim besramnim činom CIA TV N1 još jednom je dokazala da radi otvoreno protiv interesa države Srbije." U impresumu se kao direktor spominje Damir Dragić, kao glavni urednik Dragan Vučićević i kao odgovorni urednik Aleksandar Ignjatović. Tužilac Dragan Đilas je u toku objavljivanja spornog teksta, bio jedan od kandidata za gradonačelnika Beograda, a opštepoznata je činjenica da je u pitanju nosilac javne funkcije političke. Ovakav tekst doveo je do narušavanja psihičke i fizičke ravnoteže tužioca, što mu je još teže palo, jer nije prvi put da ga nazivaju vlasnikom N1 i saradnikom CIA, iako je i televizija N1 demantovala ovakve tvrdnje. Zbog dostupnosti teksta na internet portalu, o tužiocu se raširila vest kao o osobi koja radi protiv države, što ga je posebno pogađalo zbog političke funkcije, te činjenice da služi građanima i svojoj zemllji. Okolina je postupala prema njemu sa dozom nepoverenja, poslovni saradnici nisu želeli saradnju sa njim, a posledice nije trpeo samo tužilac već i njegova deca. Pre objavljivanja teksta tuženi nisu kontaktirali tužioca, niti je on nakon objavljivanja isticao demanti.

Naime, odredbom člana 2 Zakona o javnom informisanju i medijima ("Službeni glasnik RS" broj 83/2014, 58/2015) koji je važio u vreme objavljivanja spornog teksta je propisano da pravila o javnom informisanju obezbeđuju i štite iznošenje, primanje i razmenu informacija, ideja i mišljenja putem medija u cilju unanređivanja vrednosti demokratskeg društva, sprečavanja sukoba i očuvanja mira, istinitog, blagovremenog, verodostsjnog i potpunog informisanja omogućavanja slobodnog razvoja ličnosti.

Odredbom člana 3 stav 1 navedenog Zakona je propisano da se ovim zakonom uređuje način ostvarivanja slobode i javnog informisanja koje posebno obuhvata slobodu prikupljanja, objavljivanja i primanja informacija, slobodu formiranja i izražavanja ideja i mišljenja, slobodu štampanja i distribucije novina i slobodu proizvodnje, pružanje i objavljivane audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, slobodu širenja informacija i ideja preko interneta i drugih platformi, kao i slobodu izdavanja medija i obavljanja delatnosti javnog informisanja.

Odredbom člana 4 stav 1 navedenog Zakona o javnom informisanju i medijima je propisano da je javno informisanje slobodno i ne podleže cenzuri. Stavom 3 istog člana je propisano da se ne sme ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritiska, pretnjom, odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija.

Odredbom člana 5 stav 1 istog Zakona je dalje propisano da se putem medija objavljuju informacije, ideje i mišlenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije u skladu sa odredbama ovog Zakona. Stavom 2 istog člana je propisano da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.

Odredbom čl. 8 navedenog Zakona je propisano da izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke fulkcije dužan je da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, sdnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja.

Odredbom člana 9 stav 1 istog Zakona propisano je da su urednik i novinar dužni da s pažnjom primerenom okolnostima pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju i ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost, a stavom 2 istog člana je propisano da urednik i novinar su dužni da preuzete informacije, ideje i mišljenja prenesu verodostojno i potpuno, a ako su informacije preuzete iz drugogo medija-da navedu i naziv tog medija. Odredbom člana 79 stav 1 navedenog Zakona je propisano da dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno je zaštićeno. Stavom 2 istog člana je propisano da objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda i pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom pripisivanjem osobina i.li svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koja ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

Odredbom člana 112 stav 1 Zakona o javnom informisanu i medijima je propisano da lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim Zakonom zabranjeno, ako zbog njenog objavljivanja trpi štetu ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koje tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona.

Odredbom člana 117 Zakona o javnom informisanju i medijima je propisano da prilikom odlučivanjьa o visini naknade štete sud posebno ceni: 1) da li je tužilac pokušao da umanji štetu korišćenjem drugih sredstava pravne zaštite u skladu sa odredbama ovog zakona, 2) da li je tuženi omogućiэ tužiocu da umanji štetu objavljivanjem odgovora, ispravke ili druge informacije na osnovu odluke nadležnog organa.

Odredbom člana 200 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima propisano je da he sud za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu, a stavom 2 istog člana je propisano da će sud prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Odredbom člana 232 Zakona o parničnom postupku (,Službeni glasnik RS" broj 72/11.55/14) propisano je da će sud, ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu štete, na novčani iznos ili na zamenljivu stvar, a visina iznosa, odnosno količina stvari ne može da se utvrdi ili bi se mogla da se utvrdi samo sa nesrazmernim teškoćama, visinu novčanog iznosa, odnosno količinu stvari da odredi po slobodnoj oceni.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja, sud nalazi da postoji odgovornost tuženih zbog objavljivanja spornog pod navedenim naslovom u elektronskom izdanju medija "Informer.rs" dana 15.02.2018. Osnov odgovornosti tuženih u konkretnom slučaju je objavljivanje neistinitih i neproverenih informacija koje su leziono sposobne, odnosno mogu štetiti ugledu i časti tužioca. Informacija da je Đilas vlasnik televizije N1 i da je povezan sa organizacijom CIA, smatra se neistinitom i neproverenom zoog nepostupanja tuženog sa dužnom novinarskom pažnjom u smislu odredbe čl. 9 st. 1 ZJIM, s obzirom da tuženi nije pre objavljivanja informacije kontaktirao tužioca, godine, odnosno nije uložio ni najmanji napor da sazna poreklo, istinitost i potpunost informacije, a na šta je bio dužan. Članom 2 ZJIM propisano je šta se obezbeđuje i štiti zakonom i u kom cilju, pa je sud na stanovištu da se širenjem neistinitih i neproverenih informacija ne pogoduje ciljevima predviđenim ovim zakonom, a naročito unapređivanju vrednosti demokratskog društva i istinitom, verodostojnom i potpunom informisanju. Sud je mišljenja da iz tvrdnje "Đilasova CIA TV N1" jasno proizlazi da je tužilac vlasnik televizije N1 i da je povezan sa organizacijom CIA, odnosno da se ne mogu prihvatiti navodi tuženog da je reč o konstrukciji da televizija N1 podržava stavove Đilasa, s obzirom na usko dovođenje u vezu sa tužiocem u samom naslovu i s obzirom na neobrazlaganje ovakvog konteksta u tekstu ispod. Tvrdnja tuženog da je smisao teksta bila najava za intervju sa Hašimom Tačijem, samo dodatno potvrđuje napred navedeno, pa je sudu nelogično zašto se u napred navedenom kontekstu uopšte spominje tužilac.

Takođe, tuženi su povredili tužiočevo dostojanstvo ličnosti, odnosno čast i ugled, iznošenjem navedenih neistinitih i leziono sposobnih informacija, tako što je tužilac prikazan u lažnom svetlu, pripisivanjem osobina i svojstava koje nema, odnosno u konkretnom slučaju pripisivanjem vlasništva nad televizijom N1 i pripadnosti organizaciji CIA. Shodno čl. 79 st. 1 ZJIM, sud je utvrdi konkretnom slučaju, interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva tužioca, zbэg čega objavljivanje informacije ne bi bilo dopušteno, čime su povređeni čast i ugled tužioca. Ne mogu se prihvatiti navodi tuženih da nije bilo povrede ugleda i časti, jer se objavljene informacije ne odnose na tužiočevu ličnost, jer je sud na stanovištu da se odnose, da je tužilac lažno prikazan kao vlasnik N1 i pripadnik organizacije CIA, iako to nije, niti ima bilo kakve veze sa njima, što je i sama televizija potvrdila, a kako je poznato da je CIA strana obaveštajna služba, koja se meša u unutrašnja pitanja država, to je tužilac predstavljen kao protivnik države i njenih interesa, što je nespojivo sa njegovom političkom funkcijom u društvu i što mu je nanelo štetu, posebno imajući u vidu da je u momentu objavljivanja teksta bila u toku predizborna kampanja u kojoj je tužilac da kandidat.

Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, sud je pošao od odredbe člana 200 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj visinu novčane naknade nematerijalne štete sud utvrđuje ocenom značaja povređenog dobra i cilja naknade, pazeći pritom da se naknadom ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. U tom smislu, novčana naknada za ovaj vid štete ima prevashodno značaj moralne satisfakcije, a ta svrha je, po nalaženju ovog suda, shodno odredbi člana 200 Zakona o obligacionim odnosima, u vezi sa članom 232 navedenog Zakona o parničnom postupku, postiguta dosuđivanjem novčane naknade nematerijalne štete tužiocu u ukupnom iznosu od 50.000,00 dinara. Naknada u manjem iznosu ne bi bila primerana pretrpljenom duševnom bolu, a naknada u većem iznosu ne bi bila spojiva sa njenom društvenom svrhom.

Pritom, sud je posebno imao u vidu da je tužilac nosilac političke funkcije, da je u toku objavljivanja teksta trajala predizborna kampanja, da se objavljene informacije odnose na svojstva koja tužilac ne poseduje, čime je označen kao lice koje radi protiv države i poseduje televiziju, proživljenu emotivnu patnju, činjenicu da poslovni saradnici nisu hteli da sarađuju sa tužiocem, da se okolina otuđila od njega, da su posledice trpela i njegova deca, kao i to da tužilac nije pokušao da umanji štetu korišćenjem drugih sredstava pravne zaštite u skladu sa ZJIM i nije tražio objavljivanje odgovora niti ispravku informacije i da je mogao demantovati objavljene informacije, te je ocenio da mu pripada pravična novčana naknada nematerijalne štete u iznosu od 50.000,00 dinara. Sledom iznetog, sud je primenom čl. 112 Zakona o javnom informisanju i medijima u vezi sa čl. 79 istog zakona i čl. 200 Zakona o obligacionim odnosima, doneo odluku kao u stavu 1 izreke presude.

Sud je obavezao tužene da tužiocu na dosuđeni iznos naknade štete u iznosu od 50.000,00 dinara isplate zakonsku zateznu kamatu, na osnovu čl. 277 3OO, počev od dana 10.12.2019. godine, kao dana presuđenja pa do isplate. Sud je odbio deo tužbenog zahteva tužioca za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled povrede ugleda i časti preko dosuđenog iznosa od 50.000,00 dinara, pa do iznosa od 300.000,00 dinara, kao u stavu I izreke presude, nalazeći da je u tom delu previsoko postavljen i da ne odgovara značaju povređenog dobra i cilju kome služi naknada nematerijalne štete, u smislu odredbe čl. 200 st. 2 ZOO

Sud je obavezao tuženog Aleksandra Ignnjatovića, odgovornog urednika portala www.informer.rs, da objavi presudu u istom formatu, kao i predmetni tekst, bez komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju elektronskog portala dnevnih novina "Informer" "Informer.rs" od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja i novčanog kažnjavanja, shodno članu 89 st. 1 ZJIM, zbog čega je odlučio kao u stavu II izreke presude.

Kako je tužilac podneskom od 18.11.2019. godine povukao tužbu u odnosu na tuženog Dragana Vučićevića, to je odlučeno kao u stavu IV izreke presude, a na osnovu člana 202 ZPP.

Prilikom donošenja odluke, sud je cenio i ostale navode stranaka i izvedene dokaze, ali ih posebno ne obrazlaže, jer nalazi da su isti bez uticaja na drugačiju odluku suda u ovoj pravnoj stvari.

Odluka o troškovima postupka doneta je shodno odredbama čl. 150., 153., 154. I 163. Zakona o parničnom postupku kao u stavu V izreke, te su tužiocu priznati troškovi zastupanja od strane advokata na ime sastava tužbe i obrazloženog podneska u iznosu od po 6.000,00 dinara, na ime pristupa na 3 održana ročišta u iznosu od po 7.500,00 dinara, kao i na ime sudske takse na tužbu i presudu u iznosu od po 3.900,00 dinara, što sve ukupno iznosi 42.300,00 dinara, sve prema važehoj AT i TT. Na dosuđeni iznos troškova postupka, sud je tužiocu priznao i pravo na zakonsku zateznu kamatu, počev od 10.12.2019. godine, kao dana presuđenja pa do isplate, primenom čl. 277 i 324 Zakona o obligacionim odnosima. Preostale troškove tužioca sud nije prihvatio jer nisu bili nužni.

Odluka o troškovima postupka u odnosu na tuženog Dragana Vučićevića, doneta je shodno odredbama čl. 150., 1:53.,154. i 163. Zakona o parničnom postupku kao u stavu VI izreke, te su tuženom priznati troškovi zastupanja od strane advokata ime odgovora na tužbu u iznosu od 6.000,00 dinara, na ime pristupa na 3 održana ročišta u iznosu od po 7.500,00 dinara, kao i na ime sudske takse na tužbu i presudu u iznosu od po 3.900,00 dinara, što sve ukupno iznosi 36.300,00 dinara, sve prema važećoj AT i TT na dan presuđenja.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ove presude dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

Sudija Ljiljana Milosavljević

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.