Nebojša Bakarec: Državni neprijatelj br.1 u SAD – Devetogodišnja devojčica!

Brutalnost policije širom SAD je u poslednje 4 godine pripisivana Donaldu Trampu. To je bilo lako učiniti jer je Tramp bio dežurni krivac od prvog dana svog mandata, i uklapao se u profil nekoga kome možete pripisati krivicu za bilo šta. Autor ovih redova ne spada u Trampove obožavaoce, da naglasim

Međutim, Tramp nikada nije imao bilo kakve veze sa brutalnošću policije. Policija u SAD je brutalna unazad najmanje 40 godina. Postala je još brutalnija posle „9.11“. Za vreme osam godina vlasti Baraka Obame (od 2008. do 2016.), ali i pre toga, kao deo mera posle 11. septembra 2001., policijske snage su ojačane u cilju jačanja unutrašnje bezbednosti („homeland security“), i od tada pokazuju još veću brutalnost nego u decenijama pre toga. Takva brutalnost je nezamisliva u Evropi. Novi slučaj policijske brutalnosti je dokaz za to. To je takođe dokaz da je policija u SAD toliko brutalna i nesposobna da se prema devetogodišnjoj afroameričkoj devojčici ponaša kao da je okoreli odrasli kriminalac!

Devetogodišnja žrtva u državi Njujork!

Na šokantnom kraćem snimku se vidi osam belih policajaca (od kojih je jedna žena) kako hapse devetogodišnju devojčicu. U hapšenju je verovatno učestvovalo 12 policajaca (6 vozila). Na snimku od šest minuta se vidi policajac koji juri devojčicu, zaustavlja je dok ona plače i doziva roditelje, posebno oca, i onda pokušavaju da je vezanu ubace u kola. Na tom snimku se vidi čak šest policijskih kola koja su korišćena u celom skandalu. Na kraćem snimku se vidi dvoje policajaca koji grubo pokušavaju da smeste dete na zadnje sedište policijskog auta, pri čemu je devojčica vezana lisicama. Prestravljeno dete plače dok joj policajci prete i traže da se smiri. Devojčica kukajući doziva oca. Policajka joj preti da će je poprskati biber-sprejom, dok njen kolega dobacuje „Ma poprskaj je odmah“. Na kraju dvoje policajaca, po jedan sa svake strane vrata automobila, prete detetu biber sprejom (bojni otrov i hemijsko oružje) a onda policajka prska sprej u oči prestravljene devojčice, koja moli za milost, a potom vrišti od bola. Policajci zatvaraju vrata vozila. Događaj je snimljen kamerama na grudima dvojice policajaca, a kamere automatski odašilju snimke u  sedište policije.

Foto: Društvene mreže

Događaj se zbio 31.1.2021. u gradu Ročesteru, država Njujork. Šefica policije je Afroamerikanka Sintija Heriot Saliven, i nju je na taj položaj postavila demokratska gradonačelnica Voren. Gradonačelnica Ročestera je Afroamerikanka Lavli Voren, članica Demokratske partije. Šefica policije je postavljena u septembru 2020. kada je otkriveno da je policija Ročestera zataškavala smrt Afroamerikanca Danijela Pruda, koji je umro u martu 2020., kada ga je policija ugušila stavivši mu vrećicu na glavu, pri hapšenju! Zbog ubistva i zataškavanja, smenjen je prethodni šef policije. Gradom kao i državom, upravljaju Demokrate. Guverner države je demokrata Endru Кuomo. Oba senatora iz države Njujork su demokrate. Od 27 kongresmena države Njujork, devetnaest su Demokrate. 

Za ovaj događaj više niko ne može okriviti Donalda Trampa. Predsednik SAD je Demokrata Džozef Bajden. Vlasti u Ročesteru i državi Njujork pripadaju Demokratama. Кao što se vidi iz događaja u Ročesteru iz marta 2020., demokratska gradonačelnica ništa nije postigla smenom prethodnog šefa policije. Nova šefica policije je još gora od prethodnika. Policija pod njenom komandom zverski tretira decu od devet godina. Gradonačelnica Ročestera kaže da joj je žao. To je rekla i kada je njena policija ubila Afroamerikanca Danijela Pruda u martu 2020. Кao što vidimo ništa se nije promenilo. Garantujem da demokratska gradonačelnica neće biti smenjena. Guverner države Njujork, Demokrata Кuomo za sada ćuti. Predsednik SAD ćuti. Evropska unija ćuti. Tanja Fajon ćuti.

Foto: Društvene mreže

Sukobi u SAD 2020.

Policijska brutalnost u SAD je stalni okidač rasnih i  drugih nemira u SAD. Unazad 20 godina, frekvencija nemira, sukoba i mini „građanskih ratova“, je ušla u vrtoglavi uspon. Prošla godina, i upad u Кogres su dokaz za to. Setimo se toga. Sukobi u SAD 2020. su počeli zgbog brutalnog i neizazvanog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda, od strane policije u Mineapolisu. To je pokrenulo lavinu rasnih nereda, i opštih sukoba, u brojnim gradovima SAD, koji su trajali nedeljama. U 16 američkih saveznih država izbili su neredi. Neredi, obračuni policije i nacionalne garde sa demonstrantima, paljenje imovine i policijskih automobila nastavili su se širom SAD. Zbog toga je tada u 25 gradova u 16 saveznih država uveden policijski čas. Tada je jedan aktivista za prava Afroamerikanaca apelovao na mirne proteste i rekao: „Mi se ovde borimo za osnovna ljudska prava i to radimo na miran način. Zašto Nacionalna garda mora naoružana da ide na mirne proteste - Da li smo mi u ratu?“. Protesti su se početkom juna 2020. održavali u 140 gradova u SAD. Mirni protesti koji su u početku bili obeleženi šetnjama, nošenjem transparenata i uzvikivanjem parola poput „Životi crnaca su važni“, pretvorili su se u nerede i nasilje na ulicama najmoćnije države sveta. Širom SAD, uglavnom antitrampovski opredeljeni demonstranti su razbijali izloge, pljačkali radnje, sukobljavali se sa policijom, oštetili niz spomenika, uključujući i memorijalni centar „Linkoln“ u Vašingtonu. Područje oko Bele kuće takođe je bilo poprište nasilnih protesta, a više od 60 pripadnika Tajne službe povređeno je u sukobima sa demonstrantima. Tih nedelja demonstranti su uglavnom bili naklonjeni Demokratskoj partiji, koja ih je uglavnom podržavala. Niko tada nije zatražio opoziv Nensi Pelosi, predsednice Кongresa, nije je optužio za pokušaj puča, niti joj je ukinuo Tviter i Fejsbuk naloge. Potpuno licemerje i dvostruki aršini u odnosu na događaje od 6. januara 2021. 

Nažalost, prilikom upada u Кongres bilo je 5 mrtvih (jedan policajac i četvoro demonstranata). Podsetiću da je tokom višemesečnih napada Žutih prsluka u Francuskoj, najmanje 30 građana ostalo bez jednog oka, zbog toga što su pogođeni gumenim mecima. Rezultat napada na Skupštinu Srbije je bio 140 teško povređenih policajaca, tokom 5 dana. Policija nije teško povredila ni jednog demonstranta u Beogradu,  već su  se oni međusobno sukobljavali i povređivali. Кao što znamo Srbija nije podeljeno društvo. Srbija je stabilna, jedinstvena, a ekstremna manjina je tolerisana, čak mažena i pažena. Srbija je primer demokratije i brige o građanima. Zamislite šta bi se dogodilo u Srbiji da je policija ovako postupila, na primer, prema devetogodišnjoj Romkinji ili Albanki? Došlo bi do velike političke krize, ministar unutrašnjih poslova bi verovatno podneo ostavku. U SAD se verovatno neće dogoditi ništa? Možda će dvoje policajaca biti otpušteno? Demokratska gradonačelnica Ročestera će ostati na svom položaju, kao i posle ubistva Danijela Pruda od strane policije, prošle godine. Zaštitiće je i guverner Кuomo, Demokrata. Zaštitiće je svemoćna Demokratska partija.

Amerika posrće pod pandemijom, rasnim, ideološkim i klasnim sukobima, sumnjama da su pokradeni izbori, te tmurnom perspektivom „poništavanja“ od strane galopirajućeg „mekog“ totalitarizma „osvešćenih“, kojima diriguju velike tehnološke korporacije. Кako stvari stoje, SAD već decenijama duboko gaze u totalni klasni rat. Oligarhija sa vrha ima punu kontrolu. Ostaci demokratije i mediokratije transformisali su se u kakistokratiju (vladavina najgorih). Budućnost donosi samo nemilosrdne čistke, prolongirano suzbijanje, cenzuru, nadzor, rušenje građanskih sloboda, jednoumlje, sveopštu (ne)kulturu poništavanja. U tekstu koji sam napisao 20. januara, pred inauguraciju novog predsednika SAD sam predvideo da će u SAD biti još gore, i rekao sam: „A biće još gore: 20. januara 2021., paranoidni aparat demokrata će se spojiti sa zastrašujućim aparatom vlade SAD, u punom kapacitetu (ista stranka ima predsednika, većinu u Кongresu i Senatu). Dokaz za ovu tvrdnju je i brutalnost belih policajaca nad devetogodišnjim Afroameričkim detetom!

SAD uporno odbijaju da se posvete rešavanju gorućih problema – drastičnoj socijalnoj nejednakosti, drastičnoj nejednakosti u prihodima i dostupnosti obrazovanja i drugih životnih šansi. Svi ti problemi su eskalirali u recesiji izazvanoj pandemijom. Takve okolnosti su rasplamsale frustracije i podstakle su populizam i radikalizam, kako levi, tako i desni. SAD su sve manje nacija, a sve više zemlja mnoštva nacija, podeljenih geografijom, rasom, iskustvom, obrazovanjem i političkim tendencijama. Razlike unutar Amerike, umesto da postanu prednost, pretvorile su se u njenu moguću propast. A da je imperijalistička američka spoljna politika doprinela tome da se amerikancima „pax americana” (u stvari „rex americana“ i „imperium americana“), vrati kao bumerang u glavu, u to nema sumnje. Svet bez dominacije SAD je došao brže nego što se očekivalo. Manje zbog uspona drugih, a više zbog onoga što su SAD učinile same sebi.

Američka himna "Barjak iskićen zvezdama“ (The Star-Spangled Banner)

„O reci da li možeš da vidiš na svetlosti rane zore, šta smo tako ponosno slavili na poslednjim odsjajma sumraka?(…) O reci dali je taj barjak okićen zvezdama još vijori
preko zemlje slobode i doma hrabrih?“

„Oh, say can you see, by the dawn's early light, What so proudly we hailed at the twilight's last gleaming?(…) O say does that star-spangled banner yet wave, O'er the land of the free and the home of the brave?“

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.