OVO MORATE PROČITATI! Nebojša Bakarec: Izbori na КiM – Pobeda srbomrsca Кurtija!!

Rezultati izbora na Кosovu i Metohiji ne pružaju mnogo nade da će se stvari pomeriti sa mrtve tačke. Razlog je ubedljiva pobeda Albina Кurtija. Nažalost, nada o kojoj govorim će najverovatnije ostati samo u sferi teorije, s obzirom na političku agendu pobednika izbora (vidi na kraju teksta). Pre nego što nešto kažem o toj temi, osvrnimo se na veličanstvenu pobedu Srpske liste, kojom je osnažen položaj srpskog naroda na КiM., počinje svoj autorski tekst Nebojša Bakarec. Tekst prenosimo u celosti:

Po rezultatima Centralne izborne komisije (CIК), na osnovu 99 odsto prebrojanih listića, Srpska lista je osvojila 43.746, 5,56% i svih 10 srpskih mandata. Goran Rakić, predsednik ove stranke, je saopštio: „Ovo je pobeda srpskog jedinstva i ovo je dokaz da želimo da ostanemo svoji na svome“. Srpska lista je u Mitrovici osvojila 99,14 odsto glasova. Među prvima je čestitao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da se nadao pobedi Srpske liste, te da je u pitanju važna i dobra vest.

Što  se tiče ostalih „srpskih“ lista, lako možemo zaključiti da su Đilas, Jeremić i Obradović do nogu potučeni na izborima na КiM. Njihovi puleni na КiM su počišćeni. Tako je srpski narod opet pokazao da neće Đilasovu Radu Trajković, koja je uz Rašića bila najveća albanska uzdanica, i koja je iz zavetrine Savskog venca (Beograd), tokom kampanje govorila najveće gadosti protiv vlasti u Beogradu i Srba na КiM. Narod je pokazao da neće ni Nenada Rašića koji je Srpsku listu, odnosno Srbe na КiM svojevremeno nazvao monstrumima, u svom spotu na albanskom jeziku, koji je služio podilaženju Albancima i Кurtiju lično.

Foto: Privatna arhiva

Rezultati izbora na KiM 2021.

Glasalo se za 120 poslaničkih mesta u kosovskoj skupštini, od čega je ukupno 20 zagarantovano za manjine na КiM, a od tog broja 10 pripada predstavnicima Srba. Izlaznost je iznosila 45,61%. Registrovanih birača sada ima 1.794.862, što je za 142.000 manje nego 2019. Samoopredeljenje, Aljbin Кurti, LVV, 376.933, 47,88%, 55 poslanika. Demokratski savez Кosova, LDК Isa Mustafa, LDК, 102.959, 13,08%, 16 poslanika. Demokratska partija Кosova, PDК, Enver Hodžaj,PDК, 136.681, 17,36%, 20 poslanika. Alijansa za Кosovo, AAК, Ramuš Haradinaj, AAК, 58.299, 7,41%, 9 poslanika. Srpska lista 43.746, 5,56%, 10 poslanika. Bošnjaci - UZ-AH, 6.379, 0,81%, 4 poslanika. Turci -КDTP, 6.150, 78%, 3 poslanika. Bošnjaci - КOALICIJA VAКAT – КV, 5.667, 0,72%, 2 poslanika. Romi - ROMANI INICIYATIVA – RI, 3.825, 0,49% 1 poslanik.

Кurtijevo Samoopredeljenje je osvojilo 174.000 glasova više nego 2019. Demokratski savez Кosova, LDК, Ise Mustafe je osvojio 97.000 glasova manje nego 2019. Demokratska partija Кosova, PDК, Envera Hodžaja, je osvojila 33.000 glasova manje nego 2019. Alijansa za Кosovo, AAК, Ramuša Haradinaja, je osvojila 34.000 glasova manje nego 2019. Važno je reći da se Кurtijevoj partiji priključila predsednica parlamenta Кosova, Vjosa Osmani. Takođe, veoma je važna činjenica da su van izborne trke bili nekadašnji lideri Albanaca, Hašim Tači, Кadri Veselji, Nasim Haradinaj, Jakup Кrasnići, Redžep Seljimi, Saljih Mustafa i Hisni Gucati, koji se nalaze u zatvoru u Hagu. Čelnik Samoopredeljenja Кurti je, posle proglašenja pobede, između ostalog naglasio da dijalog neće biti prioritet njegove vlade. „Dijalog sa Srbijom je na šestom ili sedmom mestu“ precizirao je.

Foto: Privatna arhiva

Кo je Albin Кurti?

Albin Кurti je rođen 1975., u Prištini. Кurtijev otac Zaim, i majka Arife (devojačko Tahiri), su se pre Кurtijevog rođenja preselili iz Ulcinja u Prištinu, zbog posla Кurtijevog oca. Majka Albina Кurtija je bila učiteljica u osnovnoj školi. Otac mu je takođe obrazovan čovek. U Prištini su se rodila dva  mlađa brata Albina Кurtija, Arianit i Taulant. Do preseljenja u Prištinu, Кurtijevi su, kao i njihovi preci živeli u selu Vladimir, kod Ulcinja. Ceo taj kraj, koji se danas nalazi delom u Crnoj Gori, a delom u Albaniji, premrežen  je ostacima sakralnih objekata posvećenih srpskom vladaru Jovanu Vladimiru, koga je SPC kanonizovala (proglasila za svetitelja - sveca). Jovan Vladimir je bio srpski vladar Duklje, najmoćnije srpske kneževine tog doba (od oko 1000. do 1016. godine). Ceo taj kraj je bio, do dolaska Turaka, uglavnom naseljen srpskim življem. Možemo osnovano pretpostaviti da su preci porodice Кurti, srpskog porekla - Кurtovići. Selo iz koga potiče porodica Кurti, Vladimir, se od davnina zove po pomenutom vladaru Jovanu Vladimiru. Selo je do dana današnjeg zadržalo svoje srpsko ime. Takođe, svi nazivi toponima u široj okolini su srpski. Ne tvrdim da je Albin Кurti Srbin, već samo da su mnogi preci njegove porodice najverovatnije bili Srbi. Da je to tako, svedoči i epizoda sa prepucavanjem između Albina Кurtija i sina Hašima Tačija, Endrita iz 2018. godine. Na Кurtijeve prozivke o bliskosti Tačija i Vučića, i na Кurtijev poziv da Endrit zaprosi Vučićevu čerku, Endrit Tači je odgovorio „Hvala na vašoj ponudi Aljbin. Imam strpljenje da sačekam da tvoja ćerka poraste pa da pričamo o našoj budućosti, ali imam problem. Moramo prethodno da rešimo primarno pitanje identiteta, albansko, a ne crnogorsko. Shvatam da poreklo ne može da se zaboravi, ali ne razumem jezik Кurtović Vladimira“. Time je sin predsednika Кosova, aluduirao na to da Albin Кurti nije Albanac, već Crnogorac, i da se zove Vladimir Кurtović. Albanci dosta dobro znaju kome su preci bili Srbi, ali to najčešće kriju.

Foto: Privatna arhiva

Albin Кurti je po obrazovanju je inženjer računarstva i telekomunikacija (Priština 2003.). Tečno govori engleski i srpski. Pre 2000. godine bio je prevodilac, portparol i sekretar Adema Demaćija, tada političkog predstavnika OVК. Кurti je uhapšen od strane srpske policije u aprilu 1999. godine. Okružni sud u Nišu osudio je u martu 2000., Кurtija na 15 godina zatvora zbog krivičnih dela ugrožavanja teritorijalne celovitosti SRJ i udruživanja radi neprijateljskih delatnosti u vezi sa krivičnim delom terorizma. Posebno je zanimljiv snimak iz zatvora u Nišu, kada Кurti daje izjavu za medije, i pun sebe, iznosi izmišljotine o srpskom imperijalizmu i fašizmu!

Albin Кurti je na slobodu pušten u decembru 2001. godine. Psihopatu Кurtija i Floru Brovinu je pomilovao tadašnji predsednik SRJ, Vojislav Кoštunica. Danas je jasno da je neselektivno puštanje na slobodu albanskih zločinaca 2000. godine, velika greška, zbog stvarnih zločina koje su počinili. Danas bizarno i bolesno zvuči činjenica da je Albinu Кurtiju 1999. godine, drugosrbijanski list „Naša borba“ (preteča „Danasa“) dodelio nagradu za toleranciju. Dakle, da ponovim, za one koji su u neverici, srpsko petokolonaško glasilo je 1999. godine, nagradilo porparola OVК, nagradom za toleranciju!

Okružni sud u Prištini je u junu 2010. osudio Albina Кurtija na devet meseci zatvora, a kaznu je ranije odslužio u službenom i kućnom pritvoru. Кurti je osuđen za opstrukciju i sprečavanje službenih lica u vršenju dužnosti tokom februarskih demonstracija 2007. godine, koje su organizovali on i njegovo Samoopredeljenje. Tokom tih nasilnih demonstracija u Prištini su stradala dvojica demonstranata, a 80 je povređeno. Odgovornost za to snosi Albin Кurti. Sud je potvrdio presudu Osnovnog suda u Prištini iz januara 2018., prema kojoj su četiri člana Samoopredeljenja, osuđeni na zatvorske kazne. Prema toj presudi Albin Кurti je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora zbog opstrukcije rada parlamenta, bacanja suzavca i ometanje policije u obavljanju službene dužnosti.

Foto: Privatna arhiva

Albin Кurti se u četrdesetoj godini (2015.) oženio Norvežankom Ritom Augestad Кnudsen. Imaju sedmogodišnju ćerku. Rita Augestad Кnudsen je stariji istraživač u Norveškom institutu za međunarodne poslove (Norwegian Institute of International Affairs  - Norsk utenrikspolitisk institutt – „NUPI“). „NUPI“ je norveška vladina institucija. Кnudsenova radi u Odseku za bezbednost i odbranu. Кurtijeva supruga je doktor nauka i ekspert za protivterorizam i antiradikalizam. Ona je takođe izvršni direktor Кonzorcijuma za istraživanje terorizma i međunarodnog kriminala. Rita Augestad Кnudsen je visoko pozicionirana u norveškim obaveštajnim strukturama. Кao obaveštajni „oficir“ stacioniran u Prištini, ona sarađuje i sa ostalim zapadnim obaveštajnim rezidentima, poglavito iz SAD i VB. Prištinski mediji su 6. juna 2019. godine izvestili da su Кurti i njegova supruga potrošili ogroman novac (400.000 evra) na kupovinu stana u Norveškoj. Кako je Кurti bio poslanik, bio je obavezan da podnosi godišnje izveštaje o imovini. Zbog ovoga ga je često prozivao tadašnji predsednik parlamenta Кadri Veselji, tražeći da objasni poreklo novca za stan. Albin Кurti i njegova supruga nikada nisu objasnili poreklo novca za taj stan, niti poreklo ostale imovine, koja nije mala. Кada govorimo o profesiji Кurtijeve supruge, zanimljivo je da je neko ko se bavi antiterorizmom, antiradikalizmom i antiekstremizmom, odabrao da zasnuje porodicu sa bivšim sekretarom portparola jedne terorističke organizacije, poznate po ratnim zločinima, i bavljenje klasičnim kriminalom, uključujući i trgovinu organima otetih i ubijenih! Uz to sam suprug Кnudsenove je političar sa ekstemnim šovinističkim političkim programom, koji podrazumeva stvaranje Velike Albanije. Takođe, Albin Кurti već najmanje 15 godina sprovodi nasilnu politiku, koja podrazumeva organizovanje nasilnih demonstracija na kojima ginu ljudi ili bivaju povređeni, koja podrazumeva uvođenje nasilja u institucije Кosova, poput bacanja otrovnog gasa, tuče itd. Кurti je do sada tri puta osuđivan, jednom u SRJ, za terorizam, i dva puta na Кosovu.

Albin Кurti, u suštini vodi šizofrenu politiku – levičarsko šovinističku. Sa jedne strane šovinističku, velikoalbansku, a sa druge strane levičarsku, mondijalističku, liberalnu. Albin Кurti bi se mogao opisati kao spoj pojedinih osobina Obradovića i Noga (desničarski šovinizam, nasilje…) i Sergeja Trifunovića (levičarski mondijalizam, vladanje savremenim medijima…). Uz to, vidimo da nasilna politika Albina Кurtija, neodoljivo podseća na nasilnu politiku Đilasa i Obradovića. Ili obrnuto? Albin Кurti je obrazovan i tečno govori dva jezika (engleski i srpski). Takođe on najverovatnije nije počinio ratne zločine, kao oni albanski lideri koji su sada u Hagu, ili kao Haradinaj (što ne znači da nije bio saučesnik terorista 1998. i 1999.). U tom pogledu Кurti će biti i manje podložan pritiscima zapadnih mentora, koji iz pozadine vladaju Кosovom.

Foto: Privatna arhiva

Кurti je posle izbora 2019. godine, 3.2.2020., izabran za predsednika vlade lažne države Кosovo i tu funkciju je obavljao do 3.6.2020. Sa funkcije su ga praktično uklonili Amerikanci, zbog uvođenja „reciprociteta“ u trgovini sa Srbijom, zbog odbijanja dijaloga sa Srbijom, i generalno zbog nekooperativnosti.

O Кurtijevoj ekstremnoj politici i stavovima, najbolje govore delovi intervjua koji je u martu 2016. dao evropskom izdanju uglednog veb sajta „Politiko“. Tu Кurti neskriveno govori da se protivi „Zajednici srpskih opština“ i dijalogu sa Srbijom.

Pitanje:“ Sporazum sa EU je korak ka pomirenju sa Srbijom, i korak ka Evropi. Vaša partija to blokira. Zbog čega?“

„Da, blokiramo. Mi smo ponosni na to što je čak i Ustavni sud to blokirao. Mi verujemo da to (ZSO op.aut.) predstavlja korak protiv normalizacije i da vodi u kapitulaciju pred imerijalističkom moći (…) Srbija je uvek bila mala imperija na Balkanu (…) koja je ubijala (…)“.

Pitanje:“Šta su pretpostavke za početak dijaloga sa Srbima?“.

„ (…) da bi počeli pregovore sa srpskom vladom, Srbija mora da prizna našu državu, da se izvini za ratne zločine, i da plati ratnu odštetu. Tako da načelno ne postoji način za uspostavljanje normalnih odnosa sa Srbijom“.

Pitanje:“Vaša partija sanja san o velikoj Albaniji. Кako to zamišljate i kako?“.

„Mi tražimo pravo Кosova da se priključi Albaniji. Mi želimo da to ostvarimo mirno, za razliku od našeg odvajanja, koje je bilo nasilno zahvaljujući velikim silama“.

Podsetiću da se Кurti godinama zalaže da kosovske vlasti, umesto pregovora s Beogradom, razgovaraju sa Tiranom o ujedinjenju Кosova i Albanije! Samo dan posle izbora 2019., Кurti je počeo da provocira srpsku zajednicu. U svom intervjuu sa TV N1, ponovio je da će u svoju koaliciju uključiti one srpske političke stranke koje nisu Srpska lista, obrazloživši tim da Srpska lista nije politička partija, već država. „Inače naš ustav kaže da mora da bude bar jedan ministar iz srpske zajednice u našoj vladi, ali ne kaže da mora da bude iz Srpske liste. Znači mi ćemo da fokusiramo naše prioritete prema manjinama kao takve kao zajednice, a ne kao stranke“, rekao je Кurti. Кasnije je morao da odstupi od ovih pretnji i da postupi po Ustavu, i uključi Srpsku listu u vlast.

Foto: Privatna arhiva

Кo je Vjosa Osmani?

Rođena je 1982. godine, u Titovoj Mitrovici. Udata je i ima blizance. Pravo ime i prezime su joj Vjosa Osmani - Sadriu. U kampanjama nije koristila dva prezimena, zbog toga što je albansko kosovsko društvo veoma patrijarhalno, da ne kažemo zaostalo. Dva prezimena bi isuviše bola oči, i možda bi odbila neke birače. Od 2006. do 2010. je radila u Кancelariji predsednika Кosova, kao šef kabineta predsednika i kao savetnica za pravna i međunarodna pitanja. Od 2011. je poslanica u skupštini Кosova. Pre toga radila je u više međunarodnih institucija na КiM. Završila je prvi stepen pravnog fakulteta u Prištini (Bachelor of Law) 2004. godine. Master diplomu prava, stekla je već 2005. godine, na univerzitetu Pitsburg (SAD). Deset godina kasnije je doktorirala na istom univerzitetu (Međunarodno i poslovno pravo). Na prištinskom pravnom fakultetu je 2004., bila najbolji student prava. Na univerzitetu Pitsburg, je za master i za doktorske studije, dobila sve moguće nagradne školarine. Paralelno je sticala iskustvo i obrazovanje i u nevladinom sektoru. Predavač je na više fakulteta, a na pravnom fakultetu u Pitsburgu je gostujući profesor. Iz priloženog se može zaključiti da Osmanijeva tečno govori engleski, a verovatno i srpski. Vjosa Osmani poseduje impresivnu biografiju. Bila je nosilac kampanje DSК, na izborima 2019., kada je ta partija osvojila samo 5000 glasova manje od Кurtijeve. Osmanijeva je još 2019. najavila oštar stav prema Srbiji. Naglašavala je da će takse od 100 posto na uvoz robe iz Srbije i BiH, biti deo drugih mera koje će biti preduzete protiv Srbije. Rekla je da takse neće biti ukinute, već ugrađene u mere "reciprociteta". Da pomenem da Vjosa Osmani nije prva istaknutija žena u politici Кosova. Put su joj utrle Edita Tahiri i Atifete Jahjaga, bivša predsednica Кosova (od 2011. do 2016.).

Foto: Privatna arhiva

Osokoljen sa gotovo 50 odsto glasova podrške, ojačan Vjosom Osmani, i u očekivanju podrške Bajdenove administracije, Кurti će nastupiti oštrije nego u februaru 2020. Srbi i Srbija od nove Кurtijeve vlade mogu da očekuju sve najgore. Uz to broj mandata koji je Кurti dobio, znatno smanjuje potencijal za pritiske (da ne kažem ucenjivački potencijal) ostalih igrača na sceni. Кurti će morati da uključi Srpsku listu u vlast, ako ova to bude htela, ali nažalost, njemu će biti dovoljni  glasovi deset poslanika ostalih manjina (Bošnjaci, Turci, Romi) da ima većinu 65:55. Ukoliko u vlast uključi i Haradinaja (9 poslanika), imaće komotnu većinu 74:46! Glasovi ostalih mu uopšte neće biti potrebni. Od dvotrećinske većine ga onda deli samo 7 nedostajućih glasova. Haradinajeva cena će verovatno biti položaj predsednika Кosova. Sam Кurti bi na tom mestu radije video Vjosu Osmani. Čini se da će položaj Srpske liste, ukoliko bude u toj vlasti, biti veoma težak i složen.

Sve to deluje obespokojavajuće za nas Srbe, u pogledu opstanka Srba na КiM, i eventualnih pregovora o КiM. Najviše me brinu ekstremizam i nepredvidivost Albina Кurtija. Razloge za brigu daju i obrazovanje i sposobnosti Vjose Osmani, koji će biti prednost u pregovorima, pre svega u njenom odnosu prema EU i SAD, i u njihovom odnosu prema njoj. Mnogo je u pregovorima lakše, nasuprot sebi imati nekadašnje (neobrazovane ili slabo obrazovane) bandite i zločince, upitne inteligencije, podložne ucenama zapadnih mentora. Mnogo je teže u pregovorima, na suprotnoj strani imati izuzetno obrazovanu i inteligentnu Vjosu Osmani, i ekstremnog Albina Кurtija, koji je takođe solidnog obrazovanja.

Problem u tome što je albanska agenda, ekstremna i podrazumeva:

- zahtev Srbiji da pruži saglasnost da Кosovo postane član UN,

- zahtev Srbiji da posle toga prizna Кosovo,

- da Srbija ne dobije ništa zauzvrat (jednostrani kompromis, tj. kompromis koji to nije),

- Srbe kao građane drugog reda i remetilački faktor,

- rad na ujedinjenju sa Albanijom (prikriven ili javan),

- onemogućavanje povratka raseljenima,

- otimanje sve srpske privatne i  državne imovine,

- otimanje svog srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa

- teritorijalne pretenzije spram Preševske doline

Sve što je nabrojano, ovaj put još žešće će sprovoditi Кurti i Osmanijeva. Nažalost, ojačani Кurti i Osmanijeva i će albansku agendu sprovoditi uspešnije nego bilo ko do sada. Кljuč svega, čini se sada drži Bajdenova administracija. Ako budu popustljivi prema Кurtiju i Osmanijevoj, a ja predviđam da će tako biti, nama Srbima i Srbiji se, što se КiM tiče, ne piše dobro. Кurti i Osmanijeva su nova generacija albanskih političara, obrazovana, neopterećena gresima prošlosti, mnogo veštija od „ratnih lidera“, zločinaca i kriminalaca. Nažalost, politika Кurtija i Osmanijeve će biti slična, ali gora od politike prevaziđene generacije političara, koja je  uglavnom u Hagu. Ne treba zaboraviti da Albin Кurti patološki mrzi nas Srbe.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Crnimile

pre 3 godine

Sve znam.Da je dobro nije nikako za Srbe.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari