(VIDEO) ALBANCI, NA ČEMU STE VI?! Đurđa je spremila kolač, doktori Bilja i Jovica došli su u svoj grad, Siniša je čistio ptičji izmet... Niko reč osude ili mržnje nije rekao, ali... PRIŠTINA NA NOGAMA ZBOG DESETAK SRBA!

Hram Hrista Spasa je prošao put od miniranja 1999, preko javnog nužnika, pogrdnih grafita, alpinista koji se veru po njemu, polugolih pevačica koje ovde snimaju spotove sve do poruke: Isus mrzi Srbe

Eksplozija pretnji i velikih reči, kolektivna histerija javnosti i nosilaca vlasti, zajedničke akcije studenata i profesora, mobilizacija nauke i paranaučnih krugova, nadmetanje u podizanju tenzija i traženju termina da se pokaže zlo - zahvatili su proteklih dana Kosovo. U epicentru mržnje i napada našao se Hram Hrista Spasa u Prištini. Tačnije, povod je jedna obična liturgija, služba, kakva se može videti u hiljadama hramova širom sveta. Tiho, bez ikakve pompe i objave, u prohladno jutro došao je vladika Teodosije sa sveštenicima u svoju crkvu. Dočekao ga je jedan vernik koji živi u Prištini, uključujući i desetak ljudi koji vole ovaj grad i vraćaju mu se svakom prilikom.

- Ono što smo imali najbolje od srca prineli smo Bogu - rekao je episkop Teodosije. 

Đurđa je spremila kolač, doktori Bilja i Jovica došli su u svoj grad, Rada, sva srećna, jedva hoda, Siniša je čistio ptičji izmet. Niko reč osude ili mržnje nije rekao. Malo je hladno, mladi bogoslov fotografiše i ulazi u kadar, golubovi lete kroz glavna vrata i većina se okreće na zvuk njihovih krila.

Glavni strah prištinskih i kosovskih Srba u proteklih dvadeset godina jeste strah od otvaranja vrata i onog ko na njih ulazi. Na taj zvuk što dolazi sa ulaznih vrata okreću se i u Hramu Hrista Spasa u Prištini, koji je verovatno najviše napadani savremeni objekat svih verskih zajednica u Evropi. On je prošao put od miniranja 1999, preko javnog nužnika, pogrdnih grafita, alpinista koji se veru po njemu, polugolih pevačica koje ovde snimaju spotove sve do poruke: Isus mrzi Srbe! Učinilo se da je i to malo i nedovoljno, pa su ovih dana dopisivali poruke „simbol šovinizma", „građevina greha", a na vrhovima talasa mržnje stoje ključne reči: genocid, zlo, Srbi, Milošević, okupacija, zločini, ugrožavanje suživota, nepodnošljivo služenje liturgije, rušenje i izmeštanje zle crkve!

Koga mrzi Isus? Zbog čega je crkva u Prištini bila potrebna Srbima? Otkud ova lavina „dokaza, argumenata, činjenica, svedočenja i potrebe" u kojoj se jedno društvo jednoglasno obračunava s nekom crkvom? Da li je Isus mrzeo Srbe kada su u doba turske okupacije 1830. u zemlju ukopavali svoju sirotinjsku Crkvu Svetog Nikole? Radili su to da ih ondašnje vlasti ne vide i da se mole Isusu. I današnjih dvadeset prištinskih Srba tihi su i nevidljivi do neprepoznavanja. Ta stara crkva - sa nešto dograđivanja - ostala je sve vreme jedini hram i velikog glavnog grada pokrajine. Onda su, sa padom komunizma, potomci onih koji su od Carigrada izmolili crkvu odlučili da mole za Hram Hrista Spasa.

Iako se misli da je ova inicijativa dočekana s radošću, niko nije bio preterano zainteresovan da ispuni ovu želju koja bi mogla da zadovolji preko 40.000 pravoslavnih vernika u Prištini. Prema zapisima Momčila Trajkovića, koji je bio potpredsednik srpske vlade, njegov tadašnji šef Slobodan Milošević kratko ga je upitao: „Šta će vam to?" Inicijativu je preuzela crkva, iz koje se čuo snažni glas episkopa Atanasija, tiha potvrda episkopa i patrijarha Pavla, dok je njegov naslednik, episkop raško-prizrenski Artemije, ulazio - upravo zbog izgradnje Hrama Hrista Spasa - u teške sukobe sa lokalnim vlastima.

RUSIJA DA SE PRIDRŽAVA ZAKONA I MEĐUNARODNIH OBAVEZA, INAČE... NATO lideri uputili nikad jasniju PRETNJU, evo za šta sve optužuju Moskvu!

U toj zamršenoj lokalnoj istoriji unutrašnjih srpskih odnosa stvar je, nešto ranije, 26. septembra 1990. godine, jednim potpisom rešio tadašnji funkcioner iz izvršnog veća Prištine Hamdi Vranići. Vratio je zemlju crkvi i gradnja je mogla da počne. Da li Isus mrzi gospodina Vranićija, i to još Albanca?

Kako su se odnosi dva naroda pogoršavali i kako su bombe NATO-a 1999. godine „rešile" te složene odnose, a 40.000 Srba nestalo iz Prištine, iza njih su ostale dve crkve i 20 staraca. Srbi su izgubili grad. Ostali su hramovi kao nezgodni svedoci njihovog prisustva i značaja. Strah od povratka proteranih i raseljenih Srba opšte je mesto u javnom životu i administraciji Kosova, a hram u Prištini simbolički govori - vratite se! Njegov veliki zlatni krst je, uprkos mržnji koja ga okružuje, simbol grada. Poseban problem je što, sve ovo vreme, nema nijednog glasa od strane Albanaca koji bi rekao prosto i jednostavno - ostavite tu crkvu na miru, ne zanima me to! Takva vrsta „jedinstva i sigurnosti" govori da nešto duboko nije u redu u albanskom društvu i da je istina možda potpuno drugačija. Na ovoj crkvi lomiće se sudbina odnosa Srba i Albanaca. EU poziva na uzdržanost, ostali uticajni strani centri moći ćute.

Pomalo je čudno što lideri Kosova više od 22 godine, od 12. juna 1999. godine do danas, nisu učinili ništa da sruše tu zgradu jer tako treba uraditi sa zgradama koje su sagrađene iz srpskog šovinizma sa idejom da ponovo okupiraju Kosovo, centar Prištine, kampus Univerziteta u Prištini izgradnjom zgrade koju su nazvali crkva. Ovaj objekat nema ni naziv crkva u verskoj konotaciji jer nije osveštana", oglasio se juče i poznati prištinski advokat Tom Gaši. On zna da SPC ima sve dozvole i papire, zna da je sve regularno, ali ne zna da jednom osveštano mesto hrama ne može biti desakralizovano i da će ono uvek biti sveto mesto. Dakle, šta god da se uradi, to će i dalje biti mesto crkve i crkva. Advokat Gaši se zalaže za rušenje, kao da nije imao priliku da vidi rušenje i paljenje crkve u svom komšiluku.

SPREMA SE PROVOKACIJA TOKOM SUSRETA BAJDEN-PUTIN?! Tri broda su poslata samo sa jednim zadatkom, ali Moskva već ima odgovor...

Hram Svetog Nikole spaljen je do temelja 17. marta 2004. godine. Odgovor Srpske pravoslavne crkve bio je obnova. Sveštenika Miroslava Popadića su do pogroma 2004. gađali kamenicama. Skupljao ih je u gomilice pored zida. Kada je hram obnavljan, prištinski Srbi su to kamenje ugradili u nove temelje stare crkve. Da li Isus mrzi one koji su bacali to kamenje?

Mi možemo mrzeti Isusa, možemo na njega bacati kamenje, možemo rušiti i skrnaviti njegove hramove, freske i ikone, paliti knjige posvećene njemu, možemo reći da je samo naš i da nama služi, možemo u njegovo ime počiniti savršene zločine i nepočinstva... Uostalom, sve je to viđeno, ponavlja se i biće ponavljano dok se ne shvati da Isus nikada i nikoga ne mrzi, da zla u njemu nema, da na njegova vrata u Hramu Vaznesenja u centru Prištine ulaze golubovi i ljudi koji drugima zlo ne misle.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Jovan

pre 2 godine

Ovakvo manipulisanje sa šiptarima i stvaranje što veće netrpeljivosti je isprobana strategija već u Hrvatskoj. Slabljenje Srbije stvaranjem neprijatelja od šiptara koji su u ulozi topovskog mesa za interese Nemačke u geopolitičkoj igri i imitacijom pregovora je najdegutantnija provokacija. Guranjem drugih u sukobe pokušavaju da nametnu svoje interese, ugalj i rude na teritoriji Kosova i Metohije su procenjeni na cca sto milijardi evra.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari