NEBOJŠA BAKAREC: Kurtijeva bajka o tri (lažna) genocida

Informer

21:15 Politika 0

Informer.rs | 20. 07. 2021.

NEBOJŠA BAKAREC: Kurtijeva bajka o tri (lažna) genocida

Veoma inteligentni prikriveni psihopata i sociopata na čelu vlasti u Prištini, demolirao je briselski dijalog o KiM. Kurti je medijima potvrdio da je kosovska delegacija optužila Srbiju za tri genocida na Kosovu. Kurti je izjavio: „Dao sam im treću knjigu o istrebljenju Albanaca od 1878. do 1884. godine. Ovim knjigama sam dokazao srpskom predsedniku da ovo što se dogodilo 1998. i 1999. godine, nije prvi srpski genocid već zadnji. Prvi genocid desio se u Leskovcu, Kuršumliji, Prokuplju, Toplici, Vranju i Nišu (…) odakle su istrebljeni Albanci pre 165 godina. Ja kažem da je Srbija kao država izvršila genocid. Političko vođstvo države Srbije jeste odgovorno za genocid. Srbija je došla na Kosovo genocidom i otišla sa genocidom“. Stručnjaci, psihijatri i psiholozi će vam odreda potvrditi da psihopate i sociopate imaju bujnu maštu, da ne razlikuju laž od istine, i da zbog toga stalno lažu. Ovde se radi i o besramnoj zloupotrebi pojma genocid

Što se kurtijevih izjava tiče, prvo, Kurti nikome nije dao bilo kakvu knjigu, već je na pregovore doneo tri pamfleta, iz kojih je citirao delove. Drugo, nikakav genocid nad Albancima se nikada nije dogodio. Treće, Srbi postoje na Balkanu i na Kosovu i Metohiji, od trenutka doseljavanja Slovena na Balkan, u 6. veku, za razliku od Albanaca koje istorijski izvori pominju tek u 11. veku. Veliki broj Srba, oko 200.000 je pod pretnjom smrti i pogroma, morao da napusti KiM, 1999. godine. Stoga je bezumna Kurtijeva tvrdnja da je „Srbija došla na Kosovo genocidom i otišla sa genocidom“. Četvrto, sve što čini Kurti, čini zbog toga da bi minirao dijalog o KiM, da bi ga obesmislio i otegao u beskonačnost. A sve to čini zbog toga što je u izbornoj kampanji to obećao, i zbog toga što smatra da mu se može. A smatra da mu se može, zbog toga što je na izborima na KiM dobio 51 odsto, i računa da će mu Brisel i Vašington gledati kroz prste, i dozvoliti mu da minira dijalog. O koja tri istorijska događaja govor Kurti, iznoseći izmišljotine o tri genocida?

Prvi izmišljeni genocid nad Albancima 1878.-1884.

Presudan negativan događaj za srpski narod, bila je, turska vladavina u trajanju od pola milenijuma. Toliko dugačak period neslobode i zločina ostavio je nesagledive posledice. Na prostorima Stare Srbije bilo je još gore jer su Turci tu imali i saradnike, Albance, tada malobrojni narod, koji se pokazao spremnim da služi Turcima i da radi svojih interesa tlači srpski narod. Albanci su, za razliku od Srba, bili kompatibilni s Turcima. Ne samo da su bili znatno spremniji da prihvate islam i povinuju se zakonu jačeg nego su bili i dovoljno pametni da shvate da je bolje da se pritisak Turaka prenese na Srbe. Da bi u tome uspeli, verno su služili Turcima. Povremeno su i Albanci dizali ustanke, ali bi posle tih perioda opet nalazili zajednički jezik sa Osmanlijama. Srbi su masovno arnaućeni i to pod pogromom. Međutim, važno je reći, da je veliki deo arnaućenja i islamizacije Srba bio nasilan i sprovođen pod pogromima nad Srbima. O tome svedoče podaci o demografskim kretanjima na KiM tokom vekova:  1455. godine, Srba na KiM je bilo 98%, Albanaca 1 odsto. 1871. godine, Srba je bilo 64 odsto, Albanaca 32 odsto. 1899. godine, Srba je bilo 44 odsto, a Albanaca 48 odsto. 1948. godine, Srba je bilo 27 odsto, a Albanaca 68 odsto. 1991. godine, Srba je bilo 15 odsto, a Albanaca 82 odsto, i konačno, po procenama 2019. godine, Srba ima 8 odsto, a Albanaca 89 odsto. Tako je od ubedljive većine u 15. veku, 1455. godine (98 odsto stanovništva KiM) za 556 godina, srpski narod sveden na ubedljivu manjinu (8 odsto stanovništva KiM), a Albanci su od jedan odsto stanovništva skočili na gotovo 90 odsto. Podaci potiču iz turskog deftera – popisa iz 1455, koji je obavljen na teritoriji Brankovića, koja je obuhvatala teritoriju današnjeg KiM. Kopije tog turskog deftera – opšteg katastarskog poreskog popisa, čuvaju se u arhivima Orijentalnog instituta u Sarajevu, a originali u Turskoj.

Vreme koje obuhvata poslednjih dvadeset godina 19. i prve godine 20. veka (do oslobođenja 1912.), bilo je za Srbe na KiM vreme najtežih progona, fizičkog uništavanja i raseljavanja, što je pokazatelj ne samo stanja bezvlašća, nego i postojanja plana za stvaranje „etnički čistog“ Kosova kao „albanske zemlje“, u duhu programa Prizrenske lige. SANU je utvrdila da se tokom 18. i 19. veka iz Stare Srbije u Kraljevinu Srbiju, odnosno na teritoriju Srbije, iselilo oko pola miliona ljudi. Godina 1878. koju pominje Kurti, je godina kada je Srbija stekla potpunu nezavisnost, nakon Prvog i Drugog srpskog ustanka. Neki južni i zapadni delovi današnje Srbije ostali su pod osmanskom vlašću sve do 1912. godine. Od 1896. do 1908. ključnu ulogu u stvaranju albanske nacije imala je Austrougarska. O tome u svojoj knjizi Uticaj Austrougarske imperije na stvaranje albanske nacije 1896–1908, naučno utemeljeno, piše bugarska naučnica Teodora Toleva. Svetska, evropska i naša istoriografija ne poznaju, niti beleže bilo kakve zločine Srba nad Albancima u tom periodu. Shodno opadanju Osmanske imperije, Turci i Arbanasi su se sami iseljavali iz nezavisne Srbije krajem 19. veka.

Što se genocida tiče, Albanci uporno negiraju  činjenice da su upravo oni počinili genocid u Staroj Srbiji, u 18. i 19 veku. Naučnici se slažu da su u 18. i 19. veku turski i albanski pogromi nad Srbima poprimili karakter genocida. O tome piše veliki istoričar i naučnik, pokojni akademik Dimitrije Bogdanović u svom kapitalnom delu „Knjiga o Kosovu“. Na primer u „Uvodu“, strana 12., Bogdanović kaže: „Isto tako, poriču se neki stvarni istorijski događaji – kao što su velike seobe srpskog naroda, ili se jednim potezom pera briše mučna, zaista krajnje surova istorija tursko-albanskog genocida nad srpskim narodom u toku poslednjih stotinu do dvesta godina“ (knjiga je objavljena 1984. i Bogdanović govori o genocidu nad Srbima od kraja 18. do kraja 19. veka). Isto tako akademik Bogdanović je na strani 183. Poglavlje 2. naslovio „Anarhija i genocid u Staroj Srbiji 1878-1912“. U drugom delu knjige, pod nazivom „Razgovori o Kosovu“ na strani 357. akademik Dimitrije Bogdanović kaže (odgovarajući albanskom šovinisti Ali Hadriju): „Reč je o nečemu mnogo krupnijem – o genocidu nad srpskim narodom. Tvrdi se, naprosto, da toga nema i nikad ga nije bilo. Za takvu tvrdnju u kojoj Ali Hadri nije usamljen, za tvrdnju koja neodoljivo podseća na već poznata osporavanja da nije bilo ni ustaškog genocida nad Srbima u NDH (…) Ne može se  bez krajnje zaslepljenosti i mržnje poricati tragedija genocida nad srpskim narodom, genocida čiji su se izvršioci regrutovali u sredinama islamizovanih Albanaca, a inspiratori i pokrovitelji odmarali u otomanskim vezirskim dvorovima“. I sad vi ove činjenice stavite u kontekst najava Aljbina Kurtija da će tužiti Srbiju za genocid nad Albancima 1999. godine, i Kurtijevih besmislica o „tri genocida“. Istina koju Kurti sakriva je upravo obrnuta od onoga što on govori – Turci i Albanci su nad Srbima počinili genocid u Staroj Srbiji, u 18. i 19 veku.

Drugi izmišljeni genocid nad Albancima u Drugom svetskom ratu

Kurti nije elaborirao koji je to drugi genocid nad Albancima. Verovatno je mislio na period oslobođenja KiM u novembru 1944. i na borbu Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije, protiv albanskih fašista – balista do marta 1945. Činjenice o tim istorijskim događajima govore sledeće. S aprilskim slomom Jugoslavije 1941. godine počelo je novo razdoblje albanskog terora i zločina nad srpskim narodom. Najveći deo današnje teritorije KiM anektirali su Italijani, pa je tako, pod fašističkim okriljem i za račun Italije, formirana „velika Albanija“. Pripadnici albanske manjine dočekali su okupaciju Jugoslavije kao sopstveno oslobođenje. Druga prizrenska liga (1943) sprovodila je pod nemačkom okupacijom, posle kapitulacije Italije, sistematski teror nad Srbima, s masovnim i pojedinačnim ubistvima, deportovanjem i iseljavanjem. Nikada nije utvrđen tačan broj Srba koje su tada proterali sa Kosova i Metohije, ali se računa da je za vreme rata 1941–1944. Kosovo napustilo oko 100.000 Srba. Srbi na KiM doživeli su okupaciju kao gubitak slobode, dok su Albanci slom Kraljevine Jugoslavije i fašističku okupaciju prihvatili s radošću. Zbog terora okupatora i albanskih kvislinških bandi veći deo Srba se preselio u Crnu Goru i Srbiju ubrzo posle okupacije. Područje KiM oslobođeno je posle povlačenja Nemaca u novembru 1944. godine. Međutim, u decembru 1944. dolazi do masovne pobune albanskih fašista – balista, protiv NOV i Jugoslavije u većem delu Kosova. Vrhovni štab NOV i POJ je uveo vojnu upravu za područje KiM. Pobuna albanskih balista i fašista slomljena je tek u martu 1945. godine. Od 1945. do 1952. na teritoriji KiM delovale su grupe razbijenih albanskih fašista. Svetska, evropska i naša istoriografija ne poznaju, niti beleže bilo kakve zločine Srba nad Albancima u tom periodu, već obrnuto. Albanski, italijanski i nemački fašisti su u periodu od 1941. do 1944. gotovo potpuno etnički očistili KiM od Srba, i pobili desetine hiljada. I sad vi i ove činjenice stavite u kontekst najava Aljbina Kurtija da će tužiti Srbiju za genocid nad Albancima 1999. godine, i Kurtijevih besmislica o „tri genocida“. Istina koju Kurti sakriva je upravo obrnuta od onoga što on govori – Albanci, Italijani i Nemci su nad Srbima počinili silne zločine na KiM od 1941. do 1944.

Treći izmišljeni genocid nad Albancima od 1998. do 1999.

Albanska teroristička organizacija OVK započela je, 1996. godine, sukobe sa policijom Srbije, napadima iz zasede na patrole ili manje policijske stanice. Godine 1998, kada su se teroristički napadi na regularne snage bezbednosti proširili na celu pokrajinu, to se pretvorilo u pravi rat. Ovo je izazivalo žestoku reakciju policije i uključivanje vojske u sukob. U ovom sukobu počinjeni su mnogi zločini na obe strane. Kada govorimo o zločinima, ne smemo zaboraviti da su srpske snage na KiM, tokom 1998. i 1999, počinile zločine. Nakon iskonstruisanog slučaja Račak, u januaru 1999. i propasti pregovora u Rambujeu, NATO i zapadne zemlje su izvršile zločinačko bombardovanje SRJ, protivno međunarodnom pravu (bez saglasnosti Saveta bezbednosti OUN). Bombardovanje je okončano nakon 78 dana Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti OUN. Nakon sprovođenja ovog sporazuma oko 200.000 Srba i drugih nealbanaca, bilo je prinuđeno da napusti KiM u strahu od albanskih pogroma. OVK je i posle okončanja sukoba nastavila da čini zločine nad srpskim civilima. Albanci su posle vekova asimilacije, zločina i ubistava, prisvajanja i otimanja srpskog nasleđa, konačno, 1999. i 2000. godine, pronašli nove metode nečovečnosti – prisvajanje i otimanje srpskih organa i života. Ključne tvrdnje o trgovini ljudskim organima, iznela je u javnost Karla del Ponte koja je pružila podatke da je veliki broj Srba i drugih nealbanaca bio otet i transportovan u Albaniju, gde su im vađeni organi i gde su ubijeni. Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 25. januara 2011., Izveštaj specijalnog izvestioca Dika Martija i Rezoluciju o trgovini ljudskim organima na KiM i u Albaniji. Prema Izveštaju, glavni organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bila je Drenička grupa OVK, na čelu sa Hašimom Tačijem, Džavitom Halitijem, Kadri Veseljijem, Azemom Suljom i Fatmirom Ljimajem. Broj Srba koje je OVK ubila uzimajući im organe, iznosi približno 1000. U Martijevom , tj. Izveštaju Saveta Evrope, stoji da je OVK čineći navedeni zločin, sarađivala sa državom Albanijom, gde se veći deo zločina i dogodio, da je sarađivala sa albanskom mafijijom, bez čije pomoći ceo zločin ne bi uspeo. U Izveštaju se jasno kaže da je i sama OVK delovala kao kosovska mafija, zbog toga što se osim borbenim akcijama, bavila ikriminalom kojim se bavi i albanska mafija. Za ovaj zločin nije osuđen niko, ni dan danas, deset godina posle usvajanja Martijevog izveštaja. Svetska, evropska i naša istoriografija ne poznaju, niti beleže genocid nad Albancima u tom periodu. Veći deo KiM je gotovo potpuno etnički očišćen od Srba tokom 1999. godine. A o kontinuitetu albanskih zločina svedoči i period posle 2000. godine. Albanci su 13. avgusta 2003. napali srpsku decu u Goraždevcu. Srpska deca su ubijena iz automatskog oružja, rafalom, dok su se kupala u seoskoj reci Bistrici. Ubijeno je dvoje dece, a četvoro je ranjeno. Ubice nisu pronađene, a istraga je obustavljena 2010. godine. Albanci su od 17. do 19. marta 2004. godine, počinili organizovani pogrom nad srpskim civilnim stanovništvom na KiM. Ubijen je i proteran veliki broj Srba, spaljene su njihove kuće i oskrnavljeni kulturno-istorijski spomenici. Procenjuje se da je više od 4.000 ljudi izgnano iz svojih kuća, da je poginulo 28 ljudi, više od 900 ljudi je pretučeno i teško povređeno, uništeno je 19 spomenika kulture prve kategorije i 16 pravoslavnih crkava koje nisu kategorisane. Uništeno je oko 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na KiM. Oko 935 srpskih, romskih i aškalijskih kuća spaljeno je i uništeno. Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela. I sad vi i ove činjenice stavite u kontekst najava Aljbina Kurtija da će tužiti Srbiju za genocid nad Albancima 1999. godine, i Kurtijevih besmislica o „tri genocida“.

Devalviranje pojma genocid

Zloupotreba izraza genocid, dovodi do kompromitovanja i devalviranja naučnog, pravnog značenja pojma genocid i do hiperinflacije raznih lažnih „genocida“. Dovodi do obesmišljavanja pojma genocid. Kompromitacija je započela time što je zločin nad muslimanima 1995. u Srebrenici, proglašen genocidom u Haškom tribunalu i pred Međunarodnim sudom pravde. Nastavak kompromitacije predstavljaju najave vlasti lažne države Kosovo, da će tužiti Srbiju za genocid nad Albancima na Kosovu 1999. i izjave Aljbina Kurtija, koji je u Briselu 19.07.2021. optužio Srbiju za čak tri genocida!?! Ako bi prihvatili nakaradne muslimanske, albanske, crnogorske i srbomrzačke standarde o genocidu onda bi svaki veći zločin u bilo kom sukobu na planeti mogao biti proglašen genocidom, što bi potpuno obesmislilo pojam genocida, i onemogućilo sprečavanje i kažnjavanje genocida. Jedna od najpoznatijih osoba u Srbiji koja promoviše nakaradne stavove o genocidu je Marinika Tepić, potpredsednica Đilasovog SSP. Ona je poznata po jednostranoj osudi srpske strane u sukobima u Hrvatskoj, BiH, i na KiM, ali nikada nije osudila bilo koji zločin nad Srbima, pa ni genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u ustaškoj NDH. Ona je Skupšini Srbije 2016. godine, podnela predlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici, koja žigoše srpski narod kao genocidan.

Geopolitički ciljevi optužbi za genocid i rezolucija o genocidu su višestruki. Višestruko štetni za tzv. srpski svet na Balkanu (Srbija, Srpska, KiM, Crna Gora). Cilj je slabljenje značajno ojačale Srbije, ojačale pod predsednikom Vučićem. Takva jaka i stabilna Srbija ne odgovara geopolitičkim interesima zapada, zbog toga što takva Srbija jača Republiku Srpsku, jača srpske snage u Crnoj Gori, i jača položaj Srba na KiM. Cilj je žigosati uzletelu Srbiju, uzletelu čak i pod epidemijom, poništiti sav pozitivan imidž koji je Srbija stekla tokom epidemije i vakcinacije, ali i tokom proteklih devet godina vlasti državnika Vučića. Cilj je ukidanje Republike Srpske. Cilj ove je i slabljenje pregovaračkog položaja Srbije u vezi pregovora o KiM.

I na kraju ponoviću još jednom, Albanci su počinili su genocid nad Srbima u 18. i 19. veku. U oba svetska rata borili su se na strani zla. Ubijali su Srbe 1999. Otimali su organe i tako ubijali Srbe 1999. i 2000. Ubijali su srpsku decu u Goraždevcu 2003. Počinili su pogrom 17. marta 2004. i ubili mnogo Srba. Kada bi mogle, albanske vlasti bi pobile ovih 95.000 Srba koji žive na KiM, ali ne smeju. Ne smeju zbog toga što je predsednik Vučić učinio Srbiju jakom i uzdigao je, ekonomski i vojno. Živela Srbija!



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.