Neki su se ekologije setili tek 2021. godine... Mi na životnoj sredini radimo od 2014. godine!

printscreen Tanjug

12:32 Politika 0

Tanjug | 24. 01. 2022.

Neki su se ekologije setili tek 2021. godine... Mi na životnoj sredini radimo od 2014. godine!

Beograd je od danas bogatiji za 10 autobusa na električni pogon, čijoj je primopredaji prisustvovala premijerka Ana Brnabić, koja je poručila da je kvalitet vazduha sve bolji, a ekološki problemi nešto sa čime se vlada uspešno bori u poslednjih nekoliko godina, ističući da je ekologija za neke važna tek od 2021. godine, a za vladu još od 2014


Premijerka je podsetila da se u poslednje vreme u javnosti dosta govori o kvalitetu vazduha i dodala da se pre 2010. godine kvalitet vazduha nije merio na način kao što se to sada radi ni u Beogradu, niti u ostatku Srbije.

"Tek 2010. godine su postavljane neke merne stanice, a onda smo mi, od 2014. godine, postavljali veći broj mernih stanica kako bi zaista radili dobar monitoring kvaliteta vazduha na teritoriji čitave Srbije", rekla je Brnabić.

Ona je pokazala grafikon koji pokazuje suspendovane čestice PM10 u Beogradu i istakla da je apsolutno najgora godina bila 2011. godina, da je problema ponovo bilo jedino 2017, ali da je od 2014. godine kvalitet vazduha sve bolji.

"Da li i danas imamo probleme? Da, zato i radimo sve ovo što radimo i što smo počeli da radimo od 2014. godine, ali ono što želim da kažem svim građanima to je da kvalitet vazduha nije lošiji, već sve bolji i ovo je problem sa kojim se mi, čini mi se prilično uspešno borimo u poslednjih nekoliko godina", rekla je Brnabić.


Pokazala je i grafikon koji pokazuje emisiju azot dioksida u Beogradu od 2010. godine, te dodala da su i tu najgore godine bile 2011. i 2012. nakon čega su, kaže, sa izuzetkom 2017. godine, pokazatelji sve bolji.

"U principu nismo imali nijedan jedini dan kada je emisija azot dioksida prelazila dozvoljne granične vrednosti na celoj teritoriji Beograda", rekla je Brnabić.

Govoreći o tome šta je sve sadašnja vlast uradila kako bi poboljšala kvalitet vazduha u Beogradu, pomenula je da je najviše sredstava uloženo u gasifikaciju.

"U Beogradu su od 2014. godine 24 javna objekta, mahom škole, priključene na toplo-dalekovod ili na gasovod, dakle prebačen je energent sa mazuta kao grejnog sredstva na gas", rekla je Brnabić.

Dodala je da je širena toplo-dalekovodna mreža, navodeći da su JKP "Beogradske elektrane" od 2014. godine priključile na toplo-dalekovod 3.000 korisnika.

"Na taj način smanjujemo broj individualnih ložišta koja su najveći emiteri zagađenja", rekla je Brnabić i dodala da će se time nastaviti i ubuduće.

Navela je da je od 2015. godine GSP "Beograd" počeo da nabavlja autobuse sa niskom emisijom gasova, odnosno Euro 5 i Euro 6 standard, a od 2016. godine i električne autobuse.

Brnabić je rekla i da su 2014. godine počelo sa izgradnjom filtera za odsumporavanje na termoelektranama, da je 2017. godine ugrađen takav filter u Bloku B termoelektrane "Kostolac" što je, dodala je, značajno doprinelo da se smanji nivo emisija štetnih čestica u Beogradu, ali i okolini.

Dodala je da će 2023, 2024. godine biti završeni filteri za odsumporavanje i na Bloku A i na bloku B termoelektrane "Nikola Tesla".

Brnabić je rekla da se završava rešavanje problema gradske deponije Vinča i emisije metana u vazduh što je, dodala je, jedan od najštetnijih zagađivača u Beogradu.

"Neko se setio životne sredine 2021. godine, a mi smo se životne sredine setili 2014. godine i na lokalu i na republičkom nivou. Te godine smo krenuli da širimo toplo-dalekovod i mrežu centralnog grejanja, da gasimo individualna ložišta, prebacujemo javne objekte sa mazuta na gas, gradimo sisteme za odsumporavanje na našim termoelektranama i 2016. da kupujemo električna vozila", rekla je Brnabić i dodala:

"Drago mi je da danas, kada promovišemo drugu ekološku liniju u Beogradu možemo da se podsetimo svega što smo uradili i kažemo da je ekologija izuzetno važna tema, ali je za neke ona važna od 2021. godine, a za nas od 2014. godine".

Vesić: 2030. godine nećemo imati apsolutno nijedno vozilo u javnom prevozu koje ide na fosilna goriva

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je podsetio da je u srpskoj prestonici pre šest godina uspostavljena prva ekološka linija koja je, dodao je, bila prva u regionu i u tom trenutku jedina ekološka linija u Evropi koja je imala samo elektroautobuse.

Naveo je da će od kupljenih deset novih elektroautobusa na novoj liniji EKO 2 raditi osam i dodao da će ta linija saobraćati od SRC "Milan Gale Muškatirović" na Dorćolu do Beograda na vodi.

Istakao je da je strategija Grada da do 2030. godine u javnom prevozu nemamo nijedno vozilo na fosilna goriva.

Tanjug/Strahinja Aćimović



Naveo je da će 2028. biti završena prva linija metroa, a 2030. i druga, te da se u međuvremenu kupuju autobusi sa pogonom na prirodni gas.

"Kupili smo 100 autobusa koji nam stižu tokom proleća, već postavljamo gasne stanice i po našem planu svake godine u narednih pet godina ćemo kupovati novih 100 autobusa na gas, kao i novih deset elektroautobusa. To znači da 2030. godine, kada proradi metro, više nećemo imati apsolutno nijedno vozilo u javnom prevozu koje ide na fosilna goriva", rekao je Vesić i dodao da se u narednim danima očekuje tender za novih 80 trolejbusa.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.