Ugledni francuski list Liberasion: Putin presedan Kosova iskoristio još 2008. da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju

AP PHOTO

19:20 Politika 0

kosovo online | 30. 09. 2022.

Ugledni francuski list Liberasion: Putin presedan Kosova iskoristio još 2008. da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju

Francuski Liberasion, koji u svojim tekstovima otvoreno kritikuje Srbiju, objavio je tekst o održavanju referenduma u Ukrajini, uz podsećanje da je ruski predsednik Vladimir Putin još 2008. godine iskoristio presedan koji je većina zapadnih zemalja napravila te godine priznajući otcepljenje Kosova od Srbije

- U 2008. godini, većina zapadnih država priznala je otcepljenje Kosova od Srbije što je promenilo situaciju, jer je, prvi put od završetka Hladnog rata, ovakva praksa legitimisana od strane međunarodne zajednice. Iste godine Rusija koristi ovaj presedan da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju nakon vojnih pobeda separatista protiv Gruzije - navodi se u tekstu koji je potpisao potpisao doktor političke geografije Tomas Merl.

U tekstu se dalje navodi mišljenje geografa Tomasa Blekbrda, da je sa Putinovim referendumom o samoopredeljenju u Ukrajini Rusija prešla od odobravanja međunarodno priznatih anketa tokom raspada SSSR-a do organizovanja lažnih glasanja tokom rata.

Kako se navodi, referendumi koje je organizovala Rusija u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, kao i dva u regionu na jugu Ukrajine, omogućiće Putinu da se izjasni da te teritorije pripadaju njegovoj zemlji.

- U njegovim očima, svaka vojna ofanziva na ovim prostorima predstavljaće agresiju na rusku državu. Ova instrumentalizacija referenduma je bez presedana: ona je za njega oružje - navodi se u tekstu.

List dalje podseća da je osamdesetih godina prošlog veka, politika Glasnosti ("transparentnosti") koju je vodio bivši ruski predsednik Mihail Gorbačov vratila referendum u modu na sovjetskom prostoru, gde je bio napušten. 

- U periodu 1990-1991, ovi izbori su demokratski doveli do kraja SSSR-a uzastopnom secesijom 15 republika koje ga čine. Ali kasnija upotreba referenduma o samoopredeljenju zloupotrebila je pravo naroda na samoopredeljenje u korist Rusije - navodi se u tekstu.

Ističe se i da je treći korak napravljen 2022. dok je istočna Ukrajina destabilizovana 2014, ubrzo nakon što je Krim proglašen proruskim i tamo proglašene Narodne republike (Donjeck i Lugansk).

- Dok je zadovoljan poštovanjem odluke o samoopredeljenju nakon referenduma 2014. koji su organizovale njegove pristalice, tada priznaje secesiju istočne Ukrajine. Nepredviđeni otpor Ukrajine gura Putina da rekomponuje svoje ambicije oko istoka i juga zemlje. Krajem septembra, u napetom vojnom kontekstu, i u potrazi za novim legitimitetom, Rusija je podržala organizovanje referenduma u četiri ukrajinska regiona u cilju njihove integracije u Rusiju. Njihova nedemokratska priroda i njihov ishod bili su van sumnje - kaže se.

Navodi se i da je za 30 godina Rusija prošla put od odobravanja međunarodno priznatih referenduma o samoopredeljenju i odbijanja da prizna druge, do organizovanja lažnih referenduma.

- Rusija instrumentalizuje princip samoopredeljenja kako joj odgovara: čini se da se to ne odnosi na Čečeniju, čija je želja za nezavisnošću bila u krvi slomljena tokom dva rata, 1994-1996. i 1999. godine - navodi se u tekstu.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.