SEĆANJE NA PRVOG SRPSKOG VAJARA! Grupa Novosađana podseća na značaj dela Đorđa Đoke Jovanovića

Grupa Novosađana, poštovalaca dela Đorđa - Đoke Jovanovića , prvog srpskog školovanog vajara , pokrenula je inicijativu da se ovaj umetnik otrgne od zaborava

Oni najpre podsećaju da se na početku Dunavskog parka nalazi  skulptura "Nimfe Dunavske", koja je njegovo autorsko delo, a  postavljena je davne 1931. godine i bila je prva profesionalna skulptura u Novom Sadu. 

- Iako su travnjak i cvetni aranžman oko same "Nimfe" lepo uređeni, nigde ne postoji  oznaka da je upravo Jovanović, koji je bio rodonačelnik srpskog vajarstva, autor ovog dela – kaže za Informer Sava Todorov, novosadski antikvar i pokretač akcija da se od zaborava sačuvaju značajne ličnosti iz kulture i istorije srpskog naroda u Novom Sadu.

Todorov dodaje da je Jovanović  rođen u Novom Sadu 1861. godine, a realnu gimnaziju je završio u Kragujevcu, gde se njegov otac preselio, ne želeći da mu sinovi služe u Austrougarskoj vojsci. 

- Kasnije je dobio stipendiju ministarstva prosvete Kraljevine Srbije, pa je najpre završio Opštu vajarsku školu u Beču, a zatim i čuvenu Školu lepih umetnosti u Parizu. Prvi put je izlagao na Pariskom salonu i Prvoj Svetskoj izložbi,  upravo u Parizu 1889. godine, gde je dobio bronzanu medalju. Na tlu današnje Srbije, samostalno je izlagao prvi put u Novom Sadu 1905.godine, a zatim i u Beogradu – priča nam Todorov.

Foto: S.K.

Đorđe Jovanović se veoma brzo pročuo po uspelim vajarskim delima, a izradio je mnogobrojne spomenike i biste širom Srbije. Najpoznatije njegovo delo je spomenik Kosovskim junacima u Kruševcu, a pored toga, uradio je i spomenike Hajduk-Veljku u Negotinu, Miloš Obrenoviću u Požarevcu, Josifu Pančiću i vojvodi Živojinu Mišiću u Beogradu, Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima, Ljubi Nenadoviću u Brankovini, Vuku Karadžiću u Beogradu i mnogo  drugih.

Bio je jedan od osnivača čuvenog slikarskog društva Lada i Udruženja likovnih umetnika Beograda. Redovni član Srpske kraljevske akademije postao je 16. februara 1920. godine, a preminuo je 1953. godine, prevalivši devetu deceniju života.
 - Gospodin Jovanović se tokom Prvog svetskog rata povukao sa srpskom vojskom preko Albanije, a posle albanske golgote , odlazi u Francusku, gde je posle završetka rata organizovao Jugoslovensku umetničku izložbu – kaže Todorov.

Ovaj vrsni poznavalac dela mnogih zaboravljenih umetnika kaže da se na kupoli zgrade Srpske banke u Miletićevoj ulici , u centru Novog Sada, nalazi izuzetna Jovanovićeva skulptura Hermesa.
- Na žalost, veoma mali broj Novosađana, čak i onih za koje se ne može reći da ih umetnost ne interesuje, znaju  za ovaj podatak. Đorđe Jovanović , zaista, svojim obimnim radom i delima koja je ostavio iza sebe nije zaslužio da se mi danas ovako odnosimo prema jednom tako velikom umetniku. Uzgred, njegova dela nalaze se i u mnogim evropskim zemljama – ispričao nam je Sava Todorov.

Jovanović je poznat i kao rodonačelnik srpske skulpture, a svojevremeno je rekao:
- Mene je srpski narod voleo, ja sam za njega živeo i radio i  zbog toga se ponosim.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.