KAFEDŽIJE DERIKOŽE DEBELO PROFITIRAJU: Rakije i vodu prodaju 10 puta skuplje od nabavne cene, ZARADU UVEĆALI 1.000 ODSTO!

Shutterstock

11:55 Zaštitnik potrošača 1

A.C. D.K. | 10. 09. 2019.

KAFEDŽIJE DERIKOŽE DEBELO PROFITIRAJU: Rakije i vodu prodaju 10 puta skuplje od nabavne cene, ZARADU UVEĆALI 1.000 ODSTO!

Najveća zarada im je na rakiji, kao i na običnoj i mineralnoj vodi, koje prodaju čak i po 10 puta skuplje od nabavne cene

Stručnjaci tvrde da se bahatim ugostiteljima teško može stati na put jer prema Zakonu imaju pravo da formiraju cenu prema sopstvenom nahođenju

Vlasnici restorana, kafića, klubova i splavova cenom pića deru nam kožu s leđa, pokazalo je istraživanje Zaštitnika potrošača. Bahate kafedžije alkoholne napitke, sokove i vodu prodaju od pet do deset puta odnosno 500 do 1.000 odsto većoj ceni od nabavne, i tako sebi prave astronomski profit, koji ne postoji ni u jednom drugom legalnom poslu.

Da sve bude gore, država vlasnicima ugostiteljskih objekata ne može ništa jer je zakonom predviđeno slobodno formiranje cena.

SAMO KEŠ: U austrijskim restoranima plaćanje gotovinom nezaobilazno baš kao šnicla i štrudla

Ekonomski stručnjaci i predsednici udruženja za zaštitu potrošača smatraju da kafedžijama neko mora stati na put, pa makar to bili i građani, koji bi trebalo da bojkotuju sve ugostiteljske objekte sa nerealno visokim cenama.

Shutterstock

 

Koliko su pohlepni i bezobzirni vlasnici restorana, kafića, klubova i splavova, najbolje svedoči to da litar domaće, nebrendirane rakije košta 500 dinara, a oni prodaju čašicu za 150 dinara (cena po kafanama i kafićima na manje atraktivnim mestima i u unutrašnjosti), što znači da po litru zarade 5.000 dinara ili deset puta više od nabavne cene.

UGOSTITELJI SE DOSETILI KAKO DA VARAJU: Gostima nude nefiskalne račune, od države kradu porez!

Slična situacija je i sa kvalitetnim rakijama iz destilerija, čija je nabavna cena oko 1.200 dinara, a u ugostiteljskim objektima samo jednu čašicu cene od 300 do 430 dinara, čime na flaši zarade i do 11.800 dinara.

Shutterstock

 

Ništa bolje nije ni sa pivom, gde pola litra u nabavci košta svega 40 dinara, a u kafiću i restoranu ga platite čak 250 dinara ili u slučaju stranih piva i više od 300 dinara. Još veća pljačka je na bezalkoholnim napicima, i to pogotovo gaziranoj i negaziranoj vodi.

INSPEKTORI ANALIZIRALI OMILJENI SRPSKI BREND: Svaka druga rakija neispravna

Uprkos tome što flašica i obične i mineralne vode u nabavci košta između 25 i 30 dinara, ugostitelji ih bez pardona naplaćuju čak i više od 200 dinara, odnosno sedam do osam puta skuplje. Kupce ne štede ni na sokovima, gde flašice u nabavci koštaju svega 40 dinara, a mi ih u kafićima plaćamo i po 250 dinara.

Shutterstock

 

Stručnjaci za naš list tvrde da se bahatim ugostiteljima teško može stati na put jer prema Zakonu imaju pravo da formiraju cenu prema sopstvenom nahođenju, pa se ne libe da litar rakije kupe za 500, a prodaju za 5.000 dinara.

Kovačević: Prećutni dogovori

Da su ugostitelji bahati i da zarađuju basnoslovne sume iako robu kupuju za nekoliko puta manje novca, potvrdio nam je i ekonomista Mlađen Kovačević. Ipak, kako kaže, država tu ne može mnogo toga da uradi.

- Prosto mi je neverovatno da se još nije pojavio ugostitelj koji će otvoriti kafić, staviti niže cene i na taj način privući veći broj gostiju nego što imaju svi ostali ugostitelji oko njega. Zato mislim da postoje tajni i prećutni dogovori da drže cene tako visoko.

U našem biznisu nema mnogo morala, već svi jure samo za parama i što većim profitom. Njihova bahatost prevazilazi sve granice, a to pokazuje i odnos nabavnih cena i novca koji mi ostavljamo konobarima za račun za iste te proizvode.

Država ne sme tu da se meša da ne bi narušila slobodu tržišta i slobodno formiranje cena. Ali ako bi ministar trgovine izašao u javnost i kritikovao ih, zapretio im da će tolika bahatost imati loše posledice, možda bi se i dozvali pameti - smatra Kovačević i dodaje:

- Drugi način da oni snize cene jeste da građani počnu da ih bojkotuju i da im se smanji broj gostiju. U tom slučaju oni bi bili prinuđeni da taj sok umesto 200 naplaćuju 100 dinara i na taj način privuku goste.

U Pokretu za zaštitu potrošača Srbije tvrde da pored zakonskih moraju da postoje i etičke norme i da bi ovaj slučaj mogao da se reši jedino ako usvojimo neki bolji sistem kao što, primera radi, imaju Federalne rezerve u Americi.

- Zamislite da neko posadi drvo, sačeka da izraste, pa onda da rode šljive, pa ih otrese i skuplja, pravi rakiju, uz sve to rizikuje grad i manje plodne godine i na kraju prihoduje 500 dinara po litru, a onaj ko je to otkupio od njega i samo sipao u čaše mušterijama zaradi deset puta više, i to sve na štetu potrošača. Tu nema pravde i vladaju bezobzirnost i bahaćenje.

Da sve bude gore, zakon je predvideo slobodno formiranje cena i oni su zaštićeni kao beli medvedi. Ako hoće, mogu jedno piće da naplate 5.000 dinara. To je nedopustivo jer, pored zakonskih, moraju da postoje i neke etičke norme. Smatramo da se ovome mora stati na put i građanskom neposlušnošću, odnosno bojkotovanjem preskupih ugostiteljskih objekata i promenom sistema.

U svim razvijenim zemljama postoji neka kontrola nad cenama, a prema našem mišljenju najbolji je sistem koji imaju američke Federalne rezerve, koje odmah registruju ako neko u nečemu preteruje, kao što je to sada slučaj kod nas sa cenama pića. Sigurni smo da bi ovaj problem, kada bismo se svi zajedno potrudili, bio rešen za dva do tri meseca - rekli su nam u ovom udruženju i dodali:

- Poseban problem je što se ugostitelji ne ponašaju kao da se na tržištu bore za svakog potrošača, što je normalno u kapitalističkom svetu, već kao da su kartel. Svi drže izuzetno visoke cene i baš niko da se seti da ih snizi i privuče potrošače. Uz to ovde imamo i monopolistički položaj koji imaju ugostiteljski objekti na dobrim lokacijama. Oni namerno drže astronomske cene, jer nemate drugu opciju ako želite da sedite baš u tom delu grada.

Shutterstock

 

Dejan Gavrilović iz udruženja "Efektiva" ističe da ugostitelji na proizvodu zarade i do 10 puta više novca nego što ga plate u nabavci.

- Mislim da ne postoji nijedan drugi posao u Srbiji gde su marže toliko visoke kao u ugostiteljstvu. Nažalost, ne postoji način da se ova oblast zakonski uredi. Ugostitelji koriste priliku da zarade nenormalno veliki profit jer im zakon to ne zabranjuje.

Sve dok ljudi budu odlazili u kafić i sok koji oni nabavljaju za 50 plaćali 250 dinara, oni će nastaviti da nam "deru kožu sa leđa". Svaki potrošač ima pravo izbora, može da uđe u kafić, pogleda cenovnik i sam odluči da li mu je prihvatljivo tu da sedne i popije piće. Cene se drastično razlikuju od kafića do kafića.

RESTORANI NA KVARNO KUPUJU UGLED! Masno plaćaju da ih hvale na internetu!

U Beogradu je dosta skuplje nego u ostalim gradovima Srbije, ali isto tako se cene razlikuju u centru prestonice i na periferiji - objašnjava Gavrilović i dodaje:

- Potrošači nam se često žale da u kafiću dobiju limenku "koka-kole" na kojoj stoji preporučena cena od 50 dinara, a konobar je naplati četiri ili pet puta više. Tu imamo slučaj "rupe u zakonu". Svaki ugostitelj ima pravo da sam formira cenu, dok sa druge strane i potrošač ima pravo da proizvod plati po ceni koja stoji na artiklu.



sveta

10.09.2019. 13:24

Sve bi to gore napisano bilo u redu da je sedenje u kaficima obavezno po zakonu. I mleko kosta 2dinara u proizvodnji.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]