BANKARI NA MUKAMA: U potrazi za poslom dužnici napuštaju region, dugovi ostaju PROBLEM JE KAKO IH NAPLATITI?!

Pixabay

19:20 Zaštitnik potrošača 0

Zastitnikpotrosaca.rs | 24. 01. 2020.

BANKARI NA MUKAMA: U potrazi za poslom dužnici napuštaju region, dugovi ostaju PROBLEM JE KAKO IH NAPLATITI?!

Sve više ljudi u potrazi za poslom napušta region, što posebno pogađa tržište rada. Međutim, problem se proširio i na bankarski sektor. Oni koji odlaze imaju kredite, a banku neretko ne obaveštavaju o svojim planovima, što nameće pitanje naplate potraživanja.

Direktor Udruženja banaka u Bosni i Hercegovini Berislav Kutle pre nekoliko dana je ukazao na ovaj problem. Krediti su osigurani preko osiguravajućih društava, međutim, osiguravajuća društva ne osiguravaju slučaj kad neko jednostavno prestane da plaća obavezu i onda banke njihov dug moraju da naplate iz svojih izvora. Zato traže načine za još neku garanciju vraćanja.

Prema rečima Kutlea, kako prenose mediji, neophodan je, pre svega, internacionalni rad.

“Potrebno je raditi na povezivanju BiH s drugim državama, pogotovo s Nemačkom i Irskom, kako bi se moglo doći do mesta prebivališta onoga ko je podigao kredit i otišao, te mu nametnuti obavezu vraćanja”, rekao je Kutle.

Da li će i naši bankari juriti dužnike po belom svetu – pokazaće vreme. Mnogi koji odlaze na rad ili sada već i trajniji život u inostranstvu na to su se odlučili upravo zato što s postojećim zaradama nisu mogli da izdrže teret prezaduženosti, najčešće stambenih kredita. Međutim, to što neko ode iz zemlje ne znači da prestaje da plaća tu obavezu. Naprotiv, od većih zarada u stranoj zemlji neki to nastavljaju da čine, a ima i slučajeva da se s bankom „raskusuraju”.

Što se tiče Srbije, udeo nenaplativih kredita je na rekordno niskom nivou – manje od pet odsto svih odobrenih zajmova, tačno 4,7 odsto prema poslednjim dostupnim podacima. Kako ljudi i odavde odlaze, videćemo da li će banke posegnuti za još nekim sredstvom obezbeđenja.

U zavisnosti od visine pozajmice različiti su stepeni osiguranja za banku. Najviši stepen izvesnosti naplate je u slučaju stambenih zajmova, kada banka ima hipoteku sve dok dužnik isplati i poslednju ratu, a u slučaju da prestane da je plaća Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita nastavlja da isplaćuje njegovu obavezu banci do prodaje nekretnine.

Zaloga na nepokretnosti, odnosno hipoteka, ne postoji samo u slučaju stambenog zajma, već i kada neko hoće veći iznos, za koji banci nije dovoljna menica. Kada neko pozajmljuje od banke desetine hiljada evra mora da računa da će banka tražiti hipoteku na neku dužnikovu nekretninu.

Gotovinski i refinansirajući krediti „pokriveni” su menicama, jer je reč o iznosima manje vrednosti, mahom od tri do pet hiljada evra, koliko u proseku iznose takvi zajmovi kod nas. Dodatno, zaduženja kod banaka – krediti, kreditne kartice, dozvoljeni minus – osigurani su kod osiguravajućih kuća. Za zaposlene to je mahom osiguranje u slučaju da neko ostane bez posla i tada banci osiguravajuća kuća namiruje dug po svim zaduženjima, a kod penzionera to je osiguranje za slučaj smrti.

Baš zato što su menice u slučaju gotovinskih zajmova slabiji vid obezbeđenja bankari se pravdaju da rizik moraju da uračunaju u kamatu. I da je baš to razlog što je sada, kada je referentna kamata Narodne banke na rekordno niskom nivou od 2,25 odsto, prosečna kamata na gotovinske zajmove 9,6 odsto.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je kamatna marža rezultat rizika koje banka preuzima usled nepredviđenih događaja. Što se tiče menice kao sredstva obezbeđenja, blanko avalirana menica na račun korisnika znači da banka može da se naplati i od budućih prihoda dužnika, bilo gde i bilo kad da ih on ostvaruje, kaže Grubišić.

Izvesno je da će se bankari na svaki način boriti protiv nenaplativih zajmova, jer su oni, između ostalog, razlog viših kamata. Jer, ono što ne zarade na jednom klijentu prihoduju od drugog. Sem toga, zbog loših zajmova centralna banka im blokira sredstva za rezervacije, tako da im ne ostaje za kreditiranje, što im je osnovni izvor prihoda.

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

 
Čitajte Zaštitnik potrošača:Zastitnikpotrosaca.rs

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]