OTVOREN SAJAM KNJIGA: Knjige čeznu za čitaocima!

Tanjug

18:15 Knjige 1

Tanjug | 23. 10. 2016.

OTVOREN SAJAM KNJIGA: Knjige čeznu za čitaocima!

Uz zvuke fanfara i muzičke numere "Sto te nema" operskog prvaka Olivera Njega i pijaniste Nikole Rackova, večeras je zvanično počeo 61. Međunarodni beogradski sajam knjiga

Sajam su otvorili pisac, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić (poznatiji kao Ivan Negrišorac) i iranska rediteljka i spisateljica Narges Abjar, pošto je Iran ove godine zemlja počasni gost. 

Abjar, koja je zahvalila na časti da njena zemlja bude počasni gost Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, podsetila je da je roman "Na Drini ćuprija" Ive Andrića, pre 40 godina objavljen u Iranu, dodavši da je to knjiga od oko 400 stranica čijim čitanjem se "može zakoračiti u svet žitelja malog mesta koji na obali Drine žive četiri veka" .

 - Nenametljiva moć knjige leži upravo u tome što je u stanju da sa četiri stotine papirnih stranica podigne most koji povezuje četiri stotine godina života i, zatim, taj isti most produži do svake kuće u svetu, do svakog jezika i kulture. Listanje ove knjige, dok sedim u svom domu udaljenom nekoliko hiljada kilometara, poput ptice me odvodi na reku: u letnju žegu, petnaesti vek, u maštarije dece koja love ribu, među otiske stopala drevnih junaka... -  nastavila je iranska književnica. 

Prema njenim rečima u Iranu se prevode i objavljuju skoro sva značajna svetska dela.

 - Istorijat pisanja u Iranu seže u drevno doba, u vreme kada su knjige ispisivane na kamenim pločama i kasnije životinjskim kožama. Prevođenje knjiga, takođe, seže u epohu Ahemenida, oko pet vekova pre nove ere. U drevnom Iranu reč knjiga se upotrebljavala za ''svetu knjigu'', a pisanje i pismenost su, isto tako, smatrani svetim -  istakla je Abjar. 

Ona je rekla da sada pišu za ljude u Iranu koji žive sa knjigom i sa pravom se pohvalila da svake godine u Iranu oko šest miliona Iranaca poseti Međunarodni teheranski sajam knjiga, da je u poslednje četiri godine objavljeno oko 300.000 naslova, među kojima je 160.000 onih kojima je to prvo izdanje.
 

Tanjug

 - Pre oko sedamdeset godina Iranke su uzele pero u ruke i počele da pišu i zato sa ponosom mogu da kažem, da je, saglasno novim podacima, aktivno prisustvo žena na iranskoj književnoj sceni sada u porastu. Danas u Iranu na svakih pet muških pisaca, postoje tri spisateljice, čija dela se objavljuju i intenzivno čitaju - rekla je ugledna gošća iz Irana. 

 - Pisci, bilo da su muškarci ili žene, stvaraju knjige, a knjiga je ono magično i besmrtno dostignuće ljudskog roda koje povezuje i spaja naše naraštaje, i po rečima Voltera: Njeni listovi su poput krila koja naš duh uznose u blistavi svet - naglasila je Abjar.

Ona je na kraju svog obraćanja uputila poziv zvaničnicima Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i izdavačima iz Srbije da dođu na Međunarodni sajam knjiga u Iranu, čiji je ovogodišnji moto glasio: "Sutra je kasno za čitanje".


 - Zato, počnimo da čitamo već danas - zaključila je svoj govor ovim rečima gošća iz Irana. 

Negrišorac je pozdravljajući ugledne goste uputio poziv prisutnima "otvorimo knjige, udubimo se u njih, pa će se i nama svet otvoriti pred očima i udubiti se u našu svest".

 - Svet oko nas jeste upravo to - najsloženija moguća knjiga koju valja iščitavati bez nade da će se ikada dočitati do nekakvog fiktivnog kraja - primetio je on.

Prema rečima književnika "u tom iščitavanju, pak, valja naučiti jezik kojim je knjiga napisana i jezik na kojem svet počiva, jer, na Početku svega beše reč, logos, a tu logosnu suštinu sveta valja očuvati ukoliko želimo da i svet i ljudski rod, pa i knjige, i nadalje postoje". 

 - Stoga čitanje knjiga, učenje jezika i razumevanje sveta jesu samo različiti aspekti iste stvari - smatra Negrišorac.

On je primetio da "knjige čeznu za svojim čitaocima onoliko koliko čitaoci čeznu za knjigama". 


 - U tom prizivanju se traga za tajnovitom šifrom međusobnog prepoznavanja - prepoznavanja knjige u jeziku i svetu, prepoznavanja jezika u knjizi i svetu, prepoznavanja sveta u jeziku i knjizi! U tom prepoznavanju, ma koliko igrivo ono bilo, zbiva se nešto sudbinski važno i nešto, u egzistencijalnom smislu, neopozivo - naglasio je Negrišorac. 

Prema njegovom mišljenu "knjige neprestano idu u susret svojim čitaocima, one nastoje da dođu do svih koji jezički domašuju do nje i koji su voljni da jezikom konstituišu svet u kojem živimo, ali ova komunikacija isto tako nastoji da proširi bratstvo ljudi izgrađeno upravo oko kulta knjige i čitalačke strasti koja taj kult utemeljuje i prati". 

Beogradski sajam knjiga, istakao je Negrišorac, "pedstavlja mesto stvarnoga susretanja učesnika književne komunikacije, a od toga suočavanja oči-u-oči svi učesnici imaju mnogostruke koristi i dragocenih podsticaja". 

"Ovaj sajam označava trenutak slavlja kojim se u jeziku, posredstvom knjige, pred nama otvara čitav svet, sa mnogim svojim jezicima i tajnama, lepotama i rugobama zbog kojih vredi živeti", istakao je Negrišorac.


 - Zato, radujući se zbog ovakvih susretanja, objavimo da je došao trenutak da 61. put po redu krenemo jedni drugima u susret: otvorimo se knjizi da ne bismo ostali zatvoreni u samome sebi! -  pozvao je srpski književnik proglasavajući Sajam otvorenim. 

Otvaranju su prisustvovali ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, sekretarka za kulturu Grada Beograda Ivona Jevtić, predstavnici ambasade Irana, zemlja počasni gost sajma, predsatavnici javnog i kulturnog života Srbije.
 



Lala iz Banata

24.10.2016. 20:04

Сајам књига...? Боље... - САЈАМ ЧИТАЊА...! Зашто Сајам књига није отворио Премијер, уместо - Министра Рада и Социјале...? А доћи ће засигурно кад буде.... - Сајам расне стоке и живине ...!... Тад су сви на ... - окупу...!!


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]