PREMIJERA predstave KONjIĆ GRBONjIĆ u Pozorištu Boško Buha u nedelju, 13. oktobra

Pozorište Boško Buha sezonu 2019/2020 počinje premijerom predstave KONjIĆ GRBONjIĆ, Braće Presnjakov u režiji Ive Milošević, koja će biti održana na Buhin 69. rođendan , 13. oktobra u 12 časova - premijera za decu i 20 časova - premijera.

Autorsku ekipu čine prevodilac Danica Ilić, dramaturg Milena Depolo, scenograf Gorčin Stojanović, kostimograf Boris Čakširan, kompozitor Vladimir Pejković i Irena Šarović koja je radila scenski pokret.
U predstavi igraju: Joakim Tasić, Milica Sužnjević, Vladan Dujović, Katarina Gojković, Draga Živanović, Boba Latinović, Ivana Lokner, Aleksandra Simić i Jelena Trkulja.

REČ DRAMATURGA

Svaki junak ima svog konja, a naš Ivan dobije – Konjića Grbonjića. Vrlo logično da Ivan na svom putu dobije ovako netipičnog, grbavog, pratioca, jer na početku priče i njega svi smatraju nesposobnim i glupim, pa mu bolji konj i ne bi dolikovao. Ipak, nije sve onako kako na početku izgleda, i pred našim očima Ivan i Konjić Grbonjić uspešno savladavaju sve prepreke koje pred njih postavljaju samozaljubljeni Car i njegov lukavi Sobar – na kraju Ivan postaje car i osvaja prelepu Car devojku.
 Značaj ove bajke i komada braće Presnjakov, je u tome što osnažuje mladog gledaoca i dokazuje da svako može da bude poseban i postigne velike stvari, samo ako ne odustaje i veruje u sebe.  I mi smo ovom predstavom želeli da pošaljemo tu poruku našoj publici, da je ohrabrimo da izmašta svog Konjića Grbonjića i sa njim pođe u neslućene avanture.

Foto: Promo

Milena Depolo
Braća Presnjakov (Vladimir i Oleg) spadaju među najznačajnije i u svetu najizvođenije  savremene ruske dramske pisce. Osim toga, oni su i scenaristi, reditelji, producenti, a često i glumci u svojim komadima. Svoje dramske tekstove pišu u „četiri ruke”. Obojica su završili Uralski državni univerzitet „Maksim Gorki“ u Sibiru, na kome su dugo i predavali, i pri kome su osnovali omladinsku teatarsku grupu za produkciju eksperimentalnih predstava. 


Drame su im crno-humorne, gorke, uz duhovit način opisivanja savremenog ruskog društva. Od kada im je odigrana prva drama u Moskvi, postali su na neki način najpoznatiji „ruski pozorišni brend”. Drame im se izvode u mnogim evropskim i svetskim pozorištima. Svetsku slavu su stekli komadima Terorizam i Igrajući žrtvu.

Foto: Promo

Konjić Grbonjić, komad za decu i odrasle po motivima bajke Petra Pavlovića Jeršova, napisali su 2008, i sa uspehom se izvodio u Moskovskom Hudožestvenom teatru više sezona. 

PETAR PAVLOVIČ JERŠOV (1815-1869)
Petar Pavlovič Jeršov je ruski pesnik i autor čuvene bajke-poeme „Konjić Grbonjić“. Tu bajku, svoje životno delo, napisao je u devetnaestoj godini, kao student Univerziteta u Sankt Peterburgu. Veliki odlomak bajke objavljen je 1834, i svom autoru je odmah doneo slavu. 
Jeršov je kasnije predavao i bio direktor gimnazije u Tobolsku. Nastavio je i da piše, ali nijedno njegovo delo nije dostiglo uspeh „Konjića Grbonjića“. 

Foto: Promo

Umro je 1869. U Tobolsku. Njegovi biografi ističu da su porodične tragedije obojile njegov život: iste godine kada je bajkom „Konjić Grbonjić“ doživeo veliki uspeh, ostao je bez oca i brata, a samo nekoliko godina kasnije i bez majke. Oženio se dva puta i oba puta je ostao udovac, a od njegovo petnaestoro dece, samo šestoro je preživelo.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.