KOPA BAŠTU, POPRAVLJA SAT, OŠTRI NOŽ... Nisam ja fanatik glume, jer od toga može da se umre!

Vidim neke ljude koji su ostarili i baš zašli u godine, a nemaju ništa drugo. To je jako tužno. Meni ne bi smetalo da sutra napustim glumu i da vozim tramvaj, na primer. Zašto da ne, kaže veliki glumac i profesor glume na FDU Dragan Petrović Pele

Glumac i profesor glume na Fakultetu dramskih umetnosti Dragan Petrović Pele, ovih dana završio je snimanje filma "Proleće na poslednjem jezeru" u kome igra jednog od zatočenih diplomata na Bodenskom jezeru, na samom početku Drugog svetskog rata. Uz Tihomira Stanića, Nebojšu Milovanovića, Olgu Odanović, dočaraće nam deo iz života velikog pisca u vreme kada je kao diplomata morao da donese važne odluke, ali se i našao u ljubavnom trouglu između svoje kasnije supruge Milice Babić i njenog tadašnjeg supruga Nenada Jovanovića. Zato je film "Proleće na poslednjem jezeru" i ljubavna priča i priča o politici. A glumac Dragan Petrović Pele kaže za Ljubav i zdravlje da o ljubavi uvek treba da se priča.

- Samo o ljubavi i treba da se priča. Znate vi to vrlo dobro. I vaši čitaoci i oni koji vas vole i oni koji vas ne vole. O ljubavi stalno, stalno, stalno. Svi vole da slušaju o ljubavi...

"Bliži se kraj putovanja..." Mira Banjac je danas napunila 90 godina - sebi je poželela samo jedno...

I vi?
- Pa i ja.

Volite i da čitate o ljubavi?
- Volim i da pročitam ponešto o ljubavi, ali više volim da se praktično bavim ljubavlju. Zašto da čitam...

Igrate u filmu "Proleće na poslednjem jezeru" reditelja Filipa Čolovića koji ćemo gledati naredne godine. Šta mislite o tome da se ekranizuje i taj deo Andrićevog života, gde su teme i ljubav i politika?
- Pa jeste, to je jesu teme ovog filma, ali politika i ljubav ne znam koliko idu zajedno. Koliko ima ljubavi u politici? Mislim da je nema, što je šteta. Ali o svakom delu Andrićevog života vredi snimiti nešto, napisati nešto, čuti, obavestiti se, iako svi znaju ko je on: Naš jedini nobelovac. To svi znamo, ali ne zaboravite da je u Titovo vreme to bio veliki uspeh. Imate Andrića s jedne strane i imate Josipa Broza s druge, i ne dobije recimo Josip Broz Nobelovu nagradu za mir ili životno delo, nego Andrić za književnost. Velika je stvar to što je ostao živ posle toga.

ANDERSENOVA ČAROBNA PRIČA: Novogodišnja predstava za decu "Snežna kraljica" 21. decembra u Kombank dvorani

Hoće li nam se ponoviti neki Andrić ili neki Tito?
- Sa nama se nikada ne zna. I Tito nije bio toliko loš kada pogledate sada sa ove distance. A za nove Andriće nikad se ne zna. Stvari se dešavaju iznenada. I lepe i ružne. U životu se sve dešava iznenada. Pa šta nas zakači, to će biti.

 

 

A vama u životu, kako se dešavaju stvari?
- Mislite da ja mogu nešto da isplaniram? Ja i isplaniram, ali ono ne bude tako već potpuno drugačije, i mislim da i tako treba da bude. Ja to ne mogu da promenim i onda sam to prihvatio, usvojio kao zakonitost. To je tako! Ne mogu ni protiv toga ni mimo toga. Ne mogu ja da se izmestim iz života. A na kraju krajeva, to je život. A život nema alternativu.

Jedan je...
- Ja bih voleo da ih ima više, ali nema. To samo mačke imaju devet života.

"DŽOKER" OBORIO SVE REKORDE! Film ostvario najveću zaradu u bioskopima SVIH VREMENA

Godinama već sa vaše katedre za glumu na FDU izlazi mnogo glumaca koji su postali zvezde. I niko od njih nikada ne zaboravi da pomene da je iz klase Dragana Petrovića Peleta...
- To je lepo od njih. I ja jesam stvarno ponosan ne samo na moje studente nego na sve studente glume. Ponosan sam na svoje kolege sa te katedre jer mi se zaista borimo kao da radimo u osnovnoj školi. Imamo puno radno vreme, pun fond časova, gluma je praktični predmet, to nije predavanje sa katedre. Morate da učestvujete sa njima u tome što radite, da vežbate i da ih kontrolišete i da osmislite program za svaku generaciju, posebno jer vam ne dolaze iste generacije i isti karakteri.

Foto: youtube/TS Zabava - Zvanični kanal

 

Šta primećujete u toj smeni generacija? Po čemu se nova klasa razlikuje od prethodne?
- Menjaju se generacije, i to ubrzano. Ne mogu da kažem da to otežava, treba samo mi da se prilagodimo, da razumemo duh vremena u kome te generacije žive, da ne dolazimo u konflikt već da koračamo napred sa njima, zajedno.

Kako se vi snalazite u ovom novom vremenu? Sve se nekako ubrzalo...
- Moram da se snađem. Ma, ko me pita kako se snalazim. Ne preostaje mi ništa drugo. Što kaže Dule Kovačević: "Šta mi drugo preostaje nego da budem dobar."

DA LI ZNATE KAKO JE ZELENI VENAC DOBIO IME?! Njegovu istoriju obeležile su DVE VAŽNE KAFANE!

Jeste li prema sebi dobri?
- Trudim se da prvo prema sebi budem dobar, nema mi druge. Jer nema altruizma bez egoizma. Ko to nije primetio, taj ništa nije primetio. Ako čovek ne misli na sebe, kako će da misli na druge ljude. Kako voleti druge ako ne voliš sebe. Malo je licemerno kada kažete on je egoista, misli samo na sebe. Ali na koga da misli? Na koga prvo ako ne na sebe?

U vašoj porodici je troje glumaca, supruga Olga Odanović, ćerka Lenka i vi... Kakva je kod vas atmosfera u kući? Da li mnogo razgovarate o glumi?
- Fino funkcionišemo. I ne pričamo toliko o glumi.

 

 

Vi ste i profesor glume, logično je da ste sa ćerkom o glumi mnogo raspravljali... Koliko ste je i kako savetovali?
- Ja ne znam za Olgu da li joj je i koliko pričala, ali ja nisam. Ne delim joj savete, jer prvo, ja ne mogu njoj da dam savet jer sam subjektivan i prosto imam drugačiji ugao u odnosu na nju. A sa druge strane, ni ona ne želi da se mi mešamo, što je dobro. Ona treba da ima svoj put, pa šta joj Bog da.

Šta volite da radite kad ste samo Dragan Petrović, a ne glumac, profesor...
- Uuu, sve! Bavim se svim i svačim. U okviru zakona, normalno, ha ha ha! Ma ja uvek nađem nešto da radim: da li kopam baštu, popravljam sat, oštrim nož... Uvek se nađe nešto da se radi da mi zaokupi pažnju... Najviše volim da čitam. Ali to nije dobro, jer čovek mora da bude i fizički aktivan. Moram da se održavam, da trčim, radim neke vežbe.

 

 

Da li trčite?
- Pa trčim, radim vežbe... Mislim, nisam ja toliko samo glumac. Ali ima i profesora i kolega glumaca koji nemaju ništa sem svog zanimanja. Dugo sam na fakultetu i u ovom poslu, pa vidim neke ljude koji su ostarili i baš zašli u godine, a nemaju ništa drugo. To je jako tužno. Meni ne bi smetalo da sutra napustim glumu i da vozim tramvaj, na primer. Zašto da ne. Ne bi mi smetalo. Ili da budem automehaničar... Mogao bih da radim bilo šta drugo. Nisam fanatik glume jer od toga može da se umre... baš onako.

Da li čeznete za nečim u životu?
- Ne, samo se nadam.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.