Planeta
ZELENSKOM STIGLE ŠOKANTNE VESTI SA FRONTA: Vojnici otkazuju poslušnost, odbili naređenje
124. 04. 2024. u 21:35
224. 04. 2024. u 21:35
Trudim se da ovih dana, koliko god to možda bilo nemoguće, budem pozitivan, zato što pokušavam da uradim nešto što sam oduvek želeo. Ako mi to uspe, osećaću se zadovoljno, kaže Boris Milivojević, jedan od naših najboljih glumaca
Od malog Miše u "Idi mi, dođi mi" iz čuvenog serijala filmova "Žikina dinastija" iz 1983. godine, pa preko brojnih uloga na radiju i dečijim TV projektima, te filmova "Zaboravljeni", "Crni bombarder", "Paket aranžman", "Lepa sela lepo gore", pa sve do "Noža", "Sedam i po", "Munja", "Taksi bluza" i drugih, Boris Milivojević svrstao se u jednog od naših najboljih glumaca. Posle pauze koju je napravio u glumačkoj karijeri, ponovo ga ovih dana gledamo u više TV serija, a nedavno je bila i premijera filma "Četiri ruže", koji mu je na festivalu u Nišu doneo i nagradu. O tome šta je radio kad nije snimao filmove i serije, koliko mu je muzika važna, šta planira da radi, da li se zaista preselio iz grada u selo, kako se pisalo, i kako brine o sebi i svom zdravlju, glumac Boris Milivojević iskreno govori za Ljubav i zdravlje.
Kako birate uloge? Kako znate da je neka uloga baš za vas?
- Nekada ne možete da birate zato što nema posla. Ili vas nisu zvali, pa pristajete na ulogu koju niste hteli. A ponekad uloga izabere vas. Mnogi glumci ne mogu ni da biraju. Retko se dešava da mogu da kažem: "Ovo je kao da je neko pisao za mene." Dešavalo se da se prevarim i da na kraju dobijem nešto drugo. To je malo i do reditelja. Ako vas vide da ste nekada odigrali nešto, onda misle da to treba da radite stalno. Tako sam ja jedno vreme igrao isključivo debile, znači poremećene likove. Koji god da je komad, serija ili film, postoji lik Blente ili Debila, sad sam već zaboravio ta imena likova koje sam igrao... To se jednostavno rešava tako što ubacite nešto novo, nešto što nije do sada viđeno, ali to morate sami.
Malog DAVIDA iz serije "POLICAJAC SA PETLOVOG BRDA" danas NE BISTE PREPOZNALI: Evo čime se on danas bavi!
Posle duže pauze, ponovo vas gledamo u veoma popularnim serijama "Besa", "Psi laju, vetar nosi", "Šifra Despot", "Ujka, novi horizonti"... Šta se dešavalo u pauzi?
- Prvo sam imao pauzu, pa sam onda vodio kviz "Zlatni krug" i učestvovao u šou-programu "Tvoje lice zvuči poznato". Nakon toga ponovo dugo nisam ništa radio, ali mislim da ta pauza u glumačkoj karijeri nije došla zato što sam radio ove poslove koje sam naveo, već zato što sam se jako malo kretao i nisam viđao ljude koji se bave proizvodnjom serija i filmova. U svakom slučaju, posle kviza i TLZP-a, mogao sam da kupim legalan računar, zvučnike, mikrofon, klavijaturu, dobru gitaru, softvere koji mi omogućavaju da sviram na bilo kom instrumentu, ali i da komponujem za sve moguće instrumente. Nekada nisi mogao to da radiš, a sada možeš da praviš čitave albume u svom stanu, i to me je stvarno preokupiralo. Napravio sam baš puno, puno pesama. U to vreme, kako koji instrument i ton čujem, tako mi se pojavi neka nova melodija u glavi. Bio sam ozbiljno produktivan u tih sedam-osam godina. Devedeset odsto vremena provodim u tome.
U filmu "Četiri ruže" igrate jednostavnog momka, koji zna razliku između lošeg i dobrog i to je to... Mislite li da je to ključ svega? Čini se da mnogo ljudi ne zna tu razliku više, ili je ignoriše...
- Da, igram tog jednostavnog momka... Razliku između dobrog i lošeg većina ljudi zna i oseća, ali da li će se vladati prema svom osećaju, ne znam. Mislim da će mlađe generacije sve manje znati šta je bolje, a šta je lošije zato što nas usmerava sistem u njegovo samoodržanje. Od umetnosti se napravila industrija i stvaranje novca je postalo važnije od onoga za šta nam taj novac suštinski treba. Pravljenje novca je postalo najbitnije zanimanje, što je tragično za čoveka kao duhovno biće. Da smo roboti, možda bi nam odgovaralo, ali pošto smo ipak empatična bića kojima bi ljubav i razumevanje i taj neki istraživački duh, napredak trebalo da budu na prvom mestu, onda je to loše. Nekako se mnogo dugo zadržao taj sistem i nekako i dalje raste i pretvara se u čudovište.
Kako je izgledalo raditi seriju "Besa", imate veoma tešku ulogu, igrate čoveka koji je bolestan, koji se bori za život...
- "Besu", koliko sam čuo od kolega i od nekih prosečnih gledalaca, svi vole da gledaju. Moja uloga je kompleksna, teška za rad, taj lik nije raspisan, malo se pojavljuje, ali je veoma bitan. Mislim da je većina publike već sve odgledala, ima nas malo koji nismo celu seriju videli. Čekam da skupim sve te epizode, pa ću onda na miru da pogledam sve. Uživam da igram u dobroj seriji, a u ovoj sam uživao jer je celoj ekipi bilo važno da to uspe. Nije bilo lako, ali je bilo lepo.
KAKVA ISPALA! Obožavateljku Miloša Bikovića ''POJELA TREMA'' - nije smela da ga pogleda u oči, ali je USPELA DA URADI OVO!
Gledate li sebe kada serija ili film dođu do publike? Jeste li mnogo kritični prema sebi?
- Slabo gledam sebe, nekada jesam, ali poslednjih godina mnogo manje. Kritičan sam, uglavnom prvo prema delu, pa onda prema sebi. Ja mogu da budem briljantan u nečemu, ali šta je tu bitnije, da li to da je delo izneseno i da je cela stvar dobra ili da ja briljiram u nečemu? Najbolje je da sve bude dobro. Kritičan sam prema svemu, ali najviše volim kada ne moram da kritikujem, već da se prepustim i uživam. Ako je komedija, hoću da se smejem, ako je horor, hoću da se plašim. Najvažnije mi je da me "kupi", da nemam kada da kritikujem.
Da li je tačna priča da ste išli na audiciju za hor, a ne za glumu, pa pogrešili prostoriju i tako "završili" kod Mike Aleksića u čuvenoj glumačkoj grupi?
- To je istina, ali mislim da sam pogrešio ceo sprat. Rekao mi je čovek: "Ideš do kraja gore", i ja sam otišao liftom do kraja, ali su bile još neke stepenice, kojima nisam otišao. Tu sam pogrešio i, pošto sam propustio audiciju za pevače te godine, nekoliko meseci nisam hteo da odlazim u tu glumačku grupu. A onda sam sreo brata Nikole Đurička, koji je sa mamom išao na probu, a ja sam sa svojom išao sa njenog posla. I sretnemo se u Pionirskom parku i on me pita: "Pa što ti ne dolaziš kad si primljen"? Ja kažem: "Pa ne znam, ja sam hteo da budem pevač." E, onda mi je on rekao isto što mi je i ćale govorio: "Ma to ti je sve isto, pevač, glumac, šta ima veze." I ja rekoh: Pa ajde da probam kad ste svi zapeli. I tako sam krenuo, i od starta sam glumio na radiju, u TV emisijama.
Komponujete li nešto ovih dana? Učestvujete li i dalje u projektima umetnice Jane Stojaković? Da li je ona još vaša devojka...
- Komponujem svaki dan, to mi je hobi-obaveza. Svaki dan muziciram. Sa Janom Stojaković nisam više u vezi već nekoliko meseci. Inače, dok sam bio sa Janom, učestvovao sam u njenim projektima i učestvovao bih i dalje. Mi smo ostali dobri prijatelji.
LANE GUTOVIĆ U ULOZI SMRTI! Fantastična ekipa glumaca u predstavi ARZAMAS u Zvezdara teatru nateraće vas da se ozbiljno zamislite!
Od uloge u jednom od filmova iz "Žikine dinastije", pa do danas, publika vas voli i ne zaboravlja. Šta su bili vaši snovi tada, a šta danas?
- Tada sam mislio da ću se baviti muzikom. Mislio sam da će u zemlji biti mnogo bolja situacija. Jugoslavija je bila baš značajna, sve je nekako išlo nabolje tada... Tada si mogao da radiš, pa uštediš, pa kad snimiš film, možeš da kupiš nešto... A sada ne možeš. To je značajna razlika. Ovde neko dobro stanje izgleda ne može da se zadrži dugo, osipa se i stanovništvo.
Neke vaše kolege su odlučile da se okušaju u inostranstvu, da odu iz Srbije... Šta mislite o tome? Da li ste nekada i vi o tome razmišljali?
- Da, razmišljao sam o tome, devedesetih kada je počeo rat i kada su mnogi otišli, ali nekako mi se nije dalo da krenem iz početka. Danas neke moje kolege pod stare dane odlaze. Pre 20 godina rekao bih im: "Ostajte ovde, sunce tuđeg neba...", ali sada nisam više u stanju to ikome da kažem. Sada bih im rekao: "Ljudi, idite tamo gde vam je bolje, probajte, želim vam svu sreću."
KO JE DOBITNIK NEVEROVATNIH MILION DINARA DRŽAVNE LUTRIJE? Švindleri stižu na Superstar TV!
Javnost je stekla utisak da non-stop boravite na selu, da ste napustili grad, ali jednom prilikom ste rekli da to nije tačno... Dakle, gde živite - u gradu ili na selu?
- Javnost je stekla takav utisak možda zato što misli da ja tamo treba da odem ili možda zato što su neke novine napisale da sam se odselio na selo. To imanje gde imam kuću je na dva minuta od grada, 15 minuta od centra. Nalazi se odmah tu pored Sremčice, pa ne znam da li da ga nazovem selo. Nisam se odselio, ali razmišljam da se vratim tamo, jer je tamo kuća koja je više nego duplo veća od ovog stana u kome živim. Imam i dvorište oko kuće, 20 ari placa i mnogo je prijatnije živeti u takvom prostoru. Sada nisam tamo jer nisam uspeo da obezbedim internet, ali mislim da ću to uskoro rešiti.
Šta još radite za sebe? Kako brinete o svom zdravlju?
- Pokušavam da prošetam svaki dan, da se ne usedim, ali mislim da treba još više to da radim. Mislim da je to najvažnije. To i hrana.
Razmišljate li o deci, roditeljstvu?
- Razmišljam. Za sada samo razmišljam, ali nemam mnogo koristi od toga što razmišljam. Ako se desi, desiće se. Kažu ljudi da čovek mora nešto i da želi, ja možda nisam do sada to dovoljno želeo. Desiće se ako bude trebalo.
AKO SI SRBIN, TI SI SELJAK?! Viktor Savić OŠTRO I BEZ DLAKE NA JEZIKU, A ZBOG OVE IZJAVE će svi BITI ODUŠEVLJENI!
Šta vas je poslednjih dana naljutilo, razočaralo, rastužilo?
- Ne volim da mislim o tome. Mnogo toga što čujete svaki dan može da vas rastuži, naljuti, razočara. Trudim se ovih dana, koliko god to možda bilo nemoguće, da budem pozitivan. Prošao sam kroz period ozbiljne depresije, ali sada imam razloga da se radujem zato što pokušavam da uradim nešto što sam oduvek želeo. Ako mi to uspe, osećaću se zadovoljno. Muzika ima veze sa tim, moj posao ima veze sa tim. Kad nešto želite, pa se ostvari, to je razlog za radovanje. A mene raduje i sama situacija da će možda nešto da se ostvari. Reč je autorskom delu. Ali ne valja da pričam unapred. Znaćete na vreme. Javiću vam.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Vesti
PORUKA VUČIĆA NA INSTAGRAMU: Predsednik otkrio nove informacije o Rezoluciji o Srebrenici i poručio - BORIĆEMO SE DO KRAJA
124. 04. 2024. u 21:02
224. 04. 2024. u 21:02
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.