AGENTI TITOVE UDBE LOVILI VAMPIRE: Sveto pismo, krst, pištolj sa srebrnim mecima TAJNO PROŠVERCOVALI IZ VATIKANA!

Kompleti protiv vampira vekovima su bili deo standardne opreme sveštenika zapadne crkve, ali i nekih tajnih službi uključujući i Titovu UDBU koje se sve do raspada Jugoslavije borila sa ovim pojavama

Oficir Udbe J. Stojić nije hteo da italijanski carinici vide šta je kupio, pa je granicu prešao švercerskim kanalom kod Nove Gorice, a onda autom koji ga je čekao u Ajdovščini. Tako je u Beograd doneo tri istovetne kutije od orahovog drveta sa sedefnim krstom na poklopcu.

Car Dušan ih zabranio zakonom! Mnogo pre no što je grof Vlad Cepeš, negde u 15. veku, proslavio rodnu Transilvaniju svojom okrutnom i krvavom vladavinom kao grof Drakula, vampiri su Srbiji zadavali toliko muka da su ušli i u slavni Zakonik cara Dušana iz polovine 14. veka. U članu 20 strogo se zabranjivalo da se pokojnici vade iz grobova i spaljuju: "Ono selo koje bi to učinilo platiće vraždu (kaznu koja se plaća za ubijenog čoveka), a raspopiće se pop koji bi došao na to."

Kutije, obložene finom čojom, imale su pregrade, tako da je svaki predmet imao svoje mesto i tako bio zaštićen od oštećenja.

Krst od slonovače sa srebrnim postoljem, okruglo ogledalo u srebrnom ramu, Sveto pismo, pištolj sa dva srebrna metka, bočice sa svetom vodicom, vinom i uljem, tri glogova štapića, dobro zašiljena, bodež sa drškom u obliku krsta, struk suvog bosiljka i glavica belog luka, uz napomenu da se luk zamenjuje jednom u tri nedelje, pošto podleže truljenju.

Pojedini novinari su pisali da je aprilu 2014. jedna od ovih kutija bila je izložena u stalnoj postavci Muzeja BIA u Beogradu, ali da je vrlo brzo sklonjena.

U 17 slučajeva borbe protiv vampira, zabeleženih u arhivama užičke Ozne, 12 muškaraca i tri žene, dakle njih petnaestoro, priznali su posle istrage "vršenje neprijateljske propagande iz reakcionarnih pobuda".

Zbog toga im je sledila robija i do 11 godina. Priznanje se tih godina nije uzimalo kao olakšavajuća okolnost. Preostala dvojica optuženih nisu oslobođena.

Oni su za jednog streljanog četnika tvrdili da se povampirio, a umrli su u zatvoru pre nego što su stigli da priznaju da su, u stvari, delovali protiv države.

 

U prvim godinama posle Drugog svetskog rata svaki takav slučaj smatrao se antidržavnom delatnošću, onom koja podriva sam Marksov dijalektički materijalizam i uprošćeno učenje da je smrt kraj svakog života, a da duša ne postoji.

Sa godinama je ova rigidna politika popuštala.

Jurili ih i nacisti  Visoki nacistički policijski činovnik Jozef Ekert određen je da istraži slučaj iz kraljevačkog sela Ratina i dvaput ga je opisao. Prvi put februara 1942. u izveštaju nadređenima i drugi, 17. decembra 1946, pred Vojnim sudom u Beogradu. Ekert je, pošto su mu zlodela dokazana, streljan tri dana kasnije. Njegovog islednika, nekog poručnika D. Ovuku, ova istraga o vampirima, u koje, naravno, nije verovao, zanimala je samo zbog Ekertovog prisustva u Ratini, jer su tih dana tri zarobljena partizana streljana u obližnjem selu Metikoš.

Tvrdnje o pojavi vampira bivale su javno žigosane kao "verska propaganda" ili "nazadnjaštvo", a na teren su se, kada je to bilo neophodno, upućivale komisije agitatora da drže predavanja o praznoverju, a uz njega i o religiji kao o opijumu za narod. 

Bilo je i nekoliko ozbiljnih, praktičnijih pokušaja da se utiče na svest radnih ljudi i seljaka protiv vampira.

Partijski list, beogradska "Borba", 1963. godine izvestio je čitaoce o naučnom radu izvesnog srpskog akademika D. M. medicinske struke, koji je dokazivao da "u određenim slučajevima sahranjeno telo zbog sinergetskog dejstva dve vrste bakterija dobija krečnobelu boju", a zagrebački sociolog S. D. K, potonji ambasador u Africi, objavio je 1965. u jednom stručnom časopisu da su manifestacije vampirizma zapravo posledice kolektivne hipnoze.

Početkom naredne godine Udba je u Vatikanu kupila tri "kompleta za eliminaciju vampira", saznaje se iz dokumenata koji su kasnije objavljeni da bi se diskreditovao Aleksandar Ranković, šef svih jugoslovenskih policija, javnih i tajnih.

Vampiriski teror u Srbiji između dva svetska rata Novinar beogradske "Politike" javio je iz Smedereva da se vampir se najpre pojavio kod Đure Karanovića.  - Od straha, žena i deca g. Karanovića bežali su od kuće, dok najzad nije došao i sveštenik, očitao molitvu i oterao utvare iz kuće.""Vreme" u oktobru 1938. posvećuje celu stranu vampiru u Kneževcu, "selu nadomak prestonice, čije su se kuće izmešale sa rakovičkim vilama". Na kuću siromašnog kolara Mihaila Đoševića navrzla se krvopija i nikakve molitve ni bajanja nisu pomagali. - Svake noći, kao od najstrašnijeg zemljotresa, trese se tavan nad glavama članova siromašne porodice i u gluvo doba, kad već celo selo spava mrtvim snom, nešto kmeči u njihovoj sobi, zove ih i ceri se!" Đoševićima su susedi svake noći pravili društvo i do zore istom držali strah, a kad im je kneževačka vračara na glasu otkrila da se to povampirila Mihailova ćerkica, malo pre toga sahranjena, celo selo je od opštine tražilo dozvolu da se dečji grob otkopa "da vide da devojčica ne leži naopako". Pošto im opština nije odgovorila, Kneževčani su na svoju ruku raskopali zemlju i u sanduk zaboli glogovo trnje. Reporteri "Vremena" ovome dodaju priču seljaka koji su, po savetu nekog stranca namernika u selu, na groblje odveli neosedlanog crnog konja: "Vodili smo ga cele noći po groblju, ali preko onog malog groba nikako nije hteo da pređe! A trebalo je da preskoči njega, da zgazi nečastivog! I najzad, na silu boga, naterasmo ga! Preskoči konj kao mahnit i zavrišta koliko je mogao! A posle stade i strese se kao da ga priteže neki veliki teret."

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Smrad

pre 5 godina

Glupost neviđena. Laž odma u prvoj rečenici. Bolela je neka stvar Italijanske carinike za to šta su iznosili iz Italije

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari