Planeta
TRI MAKRONOVE GREŠKE: Diplomata ocenjuje - Ovako je francuski predsednik narušio odnose sa Rusijom
118. 04. 2024. u 15:08
218. 04. 2024. u 15:08
Naravno da brak nije samo papir, ali je taj papir i te kako važan. Lepo je zvati se nečijom ženom i nositi nečiji prsten. Da, brak je institucija u koju verujem, otkrila je u intevjuu za Ljubav&Zdravlje Kristina Kija Kockar
Kija Kockar s punim pravom može poneti titulu najpopularnije ličnosti u protekloj godini. Za relativno kratko vreme cela nacija imala je priliku da je upozna, bodri je iz dana u dan i navija za njenu ljubavnu priču. Upravo o njenoj ljubavi, braku i razvodu pisalo se i nagađalo, dok je Kija vredno radila, započela pevačku karijeru i oprobala se kao spisateljica. Sada prvi put i kao model, Kija je u belom zablistala u modelima beogradskog salona venčanica "Matrimonia". Naoružana osmehom, ova lepa plavuša se sa sjajem u očima priseća svog venčanja sa Slobom Radanovićem, dok joj na ruci sija verenički prsten, koji i dalje nosi. Tu i počinje njena priča.
- Iako sam poprilično realna osoba, ujedno sam i pravi romantik - valjda sam kao Blizanac u horoskopu sklona tome da idem iz krajnosti u krajnost. Takva je bila i naša veridba, veoma romantična. Moj bivši suprug me je zaprosio u Dubaiju. U pitanju je bilo iznenađenje, bila sam zaista zatečena, ali i oduševljena kada me je pitao da li želim da se udam za njega. S ove tačke gledišta, jedino mi je krivo što ništa nisam naslutila, jer bih se sigurno lepše obukla. Šalu na stranu, bilo je jako lepo!
ODUŠEVLJENA HUMANITARNIM KONCERTOM! Kija: Odmah sam prihvatila poziv!
Princeza-venčanica je moj favorit
Kija je za fotografisanje ponela nekoliko različitih venčanica iz salona "Matrimonia", iz kolekcije "Signature Justin Alexander". Posebno joj se dopadaju haljine princeza-kroja, poput one koju je nosila na sopstvenom venčanju.
Da li ste odmah nakon veridbe počeli da planirate venčanje?
- Veridba se odigrala u martu, a mi smo se venčali u septembru. Mislim da je moj bivši suprug smatrao da je miran godinu i po dana, ali, ipak, naš verenički staž nije trajao toliko dugo. Sve se dešavalo spontano. Dakle, posle nekoliko meseci rešili smo da se venčamo, želeli smo da to učinimo što pre i prvo smo zakazali građansko venčanje. Ono je bilo krajnje intimno i odigralo se u prisustvu samo naših kumova i njihovih partnera. Kada smo obavili venčanje kod matičara, svi zajedno smo otišli na ručak, a ja sam već sutradan otputovala u Abu Dabi. U svega tri dana smo sve završili. Venčanje je bilo u potpunosti po mom ukusu, kako i treba da bude, jer svaka devojka odnosno žena tog dana treba da se oseća kao princeza. I dan-danas imam predivne uspomene.
Vi ste, zapravo, imali dva venčanja, jer ste nakon građanskog napravili i crkveno venčanje?
- Tako je. Crkveno venčanje smo isplanirali pet meseci unapred. Oboje smo morali da se prilagodimo mojim obavezama, s obzirom na to da sam u tom periodu radila kao stjuardesa u Abu Dabiju, gde sam i živela. Dogovorili smo se da posle razmene bračnih zaveta u crkvi priredimo i svadbenu proslavu za sve naše prijatelje i rodbinu. Crkveno venčanje je zaista bilo posebno; obavljeno je u crkvi u kojoj sam se krstila sa pet godina, venčao nas je isti sveštenik koji je mene krstio i drugi koji je kod mog supruga svake godine dolazio na slavu, tako da su nam obojica bili veoma bliski. Sve to mi je mnogo značilo.
Kasnila na venčanje
I sada, a i tada mi je bilo smešno to što sam kasnila na venčanje, jer smo moja kuma i ja kod kuće pravile frizuru, usput jele picu, smejale se i pričale. Vreme nam je proletelo, pa smo brzo uletele u kola, a ja sam sela za volan u venčanici. Kada smo se zaustavili na parkingu, reakcija momka koji je radio tamo bila je krajnje simpatična - pošto me je video u tom izdanju, rekao mi je da ne treba ništa da platim i da požurim.
Da li je bilo teško organizovati svadbenu proslavu "na daljinu", iz inostranstva?
- Verovali ili ne, sama organizacija tog drugog venčanja nije mi oduzela previše vremena, mislim da sam uspela sve da završim za desetak dana. Naravno, sve sam rešavala i dogovarala se preko telefona, jer sam sve to vreme radila i nisam bila u Srbiji. Baš zato mama mi je bila od velike pomoći, konstantno smo bile na vezi i ona je pomagala oko nekih operativnih stvari. Sećam se da sam razne sitnice i detalje za dekoraciju, kao što su sveće i lampice, donosila iz Abu Dabija. To prenošenje je trajalo mesecima i u tome su mi svesrdno pomagale i moje drage koleginice. Venčanje je bilo veoma lepo, ali, eto, sada je vreme za drugo!
ANASTASIJA: Bila bih najsrećnija kada bih doživela uspeh kao Zoki Šumadinac sa pesmom "Autotjun"
Kakvu ste venčanicu odabrali?
- Kada biram stvari koje ću nositi, nikada ne gledam da li su stvari skupe ili markirane, već mi je važno da se u njima osećam prijatno. Isto je bilo i sa venčanicom. Jednostavno, videla sam tu haljinu, koja mi se odmah dopala, i znala sam da je to to. Prethodno sam, putujući, imala priliku da posetim salone venčanica po raznim svetskim metropolama, ali sam haljinu na kraju, ipak, iznajmila kod nas. Eto, možda je zanimljivo reći da sam se sama šminkala, a drugarica mi je napravila frizuru. Želela sam da tog dana budem ono što jesam. Retko se šminkam jako, volim prirodan izgled i takav stil mi se dopada i za venčanje. Sećam se da je buket bio skoro skuplji od venčanice, jer sam želela da bude poseban, šaren i drugačiji. Nosila sam cipele koje su već bile nošene, ali, sve u svemu, osećala sam se lepo i to mi je bilo najvažnije.
Šta je, po vašem mišljenju, najvažniji sastojak dobrog venčanja?
- Ako me pitate da li je to muzika, hrana ili nešto treće, reći ću vam da je za mene najvažnija ljubav. Taj dan kada se venčavate za mene je dan kada obeležavate svoju ljubav i želite lepo da se provedete. Neki ljudi na to gledaju kao na tradiciju i više se posvećuju drugima nego sebi i svom partneru. Kod nas to nije bio slučaj, jer smo bili fokusirani jedno na drugo. Verovatno smo se zato tako lepo proveli.
Zanimljivo je da ste se ranije sa vašom majkom bavili organizacijom venčanja. Koliko vam je to iskustvo olakšalo posao oko sopstvenog venčanja, koje nije bilo tipično venčanje?
- U pravu ste, to je divan posao, kojim sam se iz hobija bavila u jednom periodu svog života, pomažući mami. Znala sam šta želim, a šta ne želim na svom venčanju. Slobodno mogu da kažem da je svadba bila na svetskom nivou i da ništa nije bilo tipično. Nije bilo fotografisanja sa zvanicama, jer sam to smatrala gubljenjem vremena. Imali smo fotografa, naravno, ali on nas je spontano fotografisao u raznim momentima, na podijumu, sa gostima... Moj brat iz Holandije je doneo instant foto-aparat, koji odmah izbacuje fotografije, koje smo potom kačili na jedan konopac zakačen oko drveta. To je samo jedan od detalja sa našeg venčanja, koji ljudi i dalje pamte. Čak sam na kraju sama napravila i video u trajanju od deset minuta. Poručila bih svim mladoženjama da je venčanje dan kada mlade treba da uživaju, a oni samo treba da se pojave i da kažu DA!
Osim za magazin "Venčanje", da li biste voleli da opet odenete venčanicu?
- Vodim se parolom "nikad ne reci nikad". Ne znam da li ću se ikada ponovo udati, ne moram, ali ne mogu da kažem da to ne želim. Volela bih, zašto da ne, ali to pre svega zavisi od toga da li ću pronaći adekvatnog partnera.
KIJA PROVOCIRA BIVŠEG MUŽA NA NASTUPU: Volim Slobu, ali on nema ukusa!
Da li biste u pogledu organizacije venčanja ovog puta nešto uradili drugačije?
- Ako bi moj izabranik bio muškarac koji je prošao sve što sam ja prošla, pretpostavljam da bismo onda organizovali intimno venčanje. Takva venčanja najviše volim. Možda zvuči kao kliše, iako sam toliko putovala i obilazila različite krajeve sveta, mislim da bih se opredelila za neku daleku i egzotičnu destinaciju. I volela bih da se udam u trenutku kada sam najzaljubljenija, dok traje ljubavni zanos. To je najlepši period veze, tako da očekujte da ću se sledeći put udati posle samo nekoliko meseci zabavljanja.
To znači da i posle razvoda verujete u brak?
- Niz raznoraznih okolnosti je doveo do toga da se Sloba i ja razvedemo, ali moja vera u brak nije poljuljana. Naravno da brak nije samo papir, ali je taj papir i te kako važan. Lepo je zvati se nečijom ženom i nositi nečiji prsten. Da, brak je institucija u koju verujem.
Vesti
GRČKI PROFESOR O DORI BAKOJANI I NJENIM KOLEGAMA IZ SE: Ulazak takozvanog Kosova u Savet Evrope zločin nad srpskim i grčkim narodom
118. 04. 2024. u 12:05
218. 04. 2024. u 12:05
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.