ŽIVOT JE STRES! Ne možemo da ga eliminišemo, ali možemo da promenimo ODNOS PREMA NJEMU!

Svakodnevni stresni događaji su neizbežni, ali oni nisu previše negativni sami po sebi, već ih mi procenjujemo kao takve. Najveći problem nije pojedinačni stres, već je to često akumulacija stresnih situacija koje dovode do "pucanja"

Kada neko kaže da je pod stresom, obično pomislimo da ga je snašla neka nevolja, da je doživeo nešto neprijatno i da je zbog toga uznemiren, zabrinut, uplašen, besan, razočaran ili ožalošćen. Medicinska definicija stresa kaže da je u pitanju prirodna pojava koja se događa pri pokušaju organizma da se prilagodi nekom životnom izazovu, događaju ili situaciji. Osim velikih, stresnih životnih događaja koji se doživljavaju kao tektonski poremećaj, tu je i svakodnevni "konstantni pritisak i stres" - problemi na poslu, loša komunikacija s partnerom, briga oko dece, "žongliranje" sa finansijama, gužva u saobraćaju..., a kako ga prevazići, govore psihoterapeut Aleksandra Janković i psiholog mr Sanja Marjanović.

Akumulacijom do pucanja

- Mislim da postoji i precenjivanje značaja stresa, jer su stres i frustracija prateći deo naše socijalizacije i odrastanja. Postoje stresovi koji mogu da budu funkcionalni, ukoliko su kratkotrajni, ako je to, recimo, trema koja se pretvori u korisno uzbuđenje pred ispit ili nastup. Kratkotrajni stres koji se iskoristi kao pokretač svakako se ne može smatrati nenormalnim - smatra Aleksandra Janković.

S druge strane, postoje neprekidne stresne situacije koje podrazumevaju da je osoba u nečemu uskraćena, da su joj zadati preteški zadaci, da je samoj sebi postavila prevelike ciljeve, ili je pod pritiskom očekivanja okoline, navodi naša sagovornica.

- Najveći problem nije pojedinačni stres, čovek bi se s njim izborio, već je to često akumulacija stresnih situacija koje dovode do "pucanja". Jedan stres koji čovek na vreme savlada i prevaziđe svakako ga neće oštetiti, međutim konstantna izloženost nekoj stresnoj situaciji, bilo na poslu, kod kuće itd. i te kako može da ostavi posledice, a nagomilavanje dovodi ne samo do psiholoških problema već često i do somatskih teškoća - naglašava psihoterapeutkinja.

Foto: Shutterstock

Lupanje srca ili skok pritiska je najmanje što može da nam se dogodi ako podlegnemo stresu. Naučnici tvrde da psihički faktori u manjoj ili većoj meri utiču na nastanak, tok i prognozu brojnih oboljenja, uključujući i autoimuna i maligna oboljenja.

- Gotovo u svim bolestima stres je jedan od bitnih faktora, jer ne možemo da se podelimo na dušu i telo. Čovek koji je izložen stresu ima veći rizik od infarkta, moždanog udara, od čira... Praktično, svaki organ je ugrožen, zavisno od konstitucije. Svi mi imamo slabe tačke, a stres pogađa upravo tu Ahilovu petu i tako nas onesposobljava - objašnjava Aleksandra Janković.

Stres ne možemo da eliminišemo, ali ono što možemo jeste da promenimo način na koji se odnosimo prema njemu, kao i da pokušamo da ga prevaziđemo.

- Jedna od važnih stvari je i predviđanje da će nešto biti stresno. Kada već imamo iskustvo i znamo da ćemo biti izloženi pritisku, treba odmah da isplaniramo šta ćemo posle. U redu, preživeli smo stres, ali postoji i nešto što se zove oporavak, neka antistres terapija, vežbanje, zadovoljstvo, razmena sa prijateljima, traženje podrške. Sve zavisi od toga kako tretiramo stres. Ispit je, recimo, stresan, ali ukoliko umete da se postavite tako da ga doživite ne kao stres, nego kao uzbuđenje, onda ćete savladati situaciju i to će za vas biti pozitivno iskustvo. Ukoliko apriori polazite od toga da će svakako biti negativno, vaša očekivanja će se ispuniti - kaže dr Janković i ističe:

- Prisutna je i takozvana racionalizacija. Kad nam nešto ne uspe ili kad nismo nešto radili kako treba, znamo da se opravdamo rečima "bio sam pod stresom". Pa život je stres! I moramo stres da prihvatimo kao sastavni deo života, kao nešto što prolazi, tim pre i lakše ukoliko se s njim pravilno suočimo.

Relaksacija na dnevnom nivou

Psiholog mr Sanja Marjanović iz savetovališta "Vaš psiholog" na sličan način smatra da svaka situacija može da se prevaziđe, samo je bitno da promenite način gledanja na nju.

- Pogrešno je govoriti da stresne situacije imaju direktan uticaj na naše negativno reagovanje na njih. Između situacije i naše emotivne i fiziološke reakcije postoji naša interpretacija koja se odvija u našoj glavi, odnosno, postoji naše razmišljanje o datoj situaciji. Na primer, umesto da budete besni na kolegu jer je uradio nešto što vam smeta, i umesto da u sebi govorite kako stalno to radi i kako je on "sebični kreten" i da će se uvek tako ponašati, pokušajte da razmotrite mogućnost da on zapravo i ne zna šta i zbog čega vama nešto smeta i da nije u stanju da čita vaše misli. U trenutku kada ste dobro raspoloženi i smireni (nikako kada ste besni), otvoreno mu iznesite šta vam smeta povodom date situacije i u kom smeru biste želeli da se promeni njegovo ponašanje - savetuje mr Sanja Marjanović.

Nekada ovakav pristup ne urodi plodom, ali tada je važno da prihvatimo da je potpuno legitimno da postoje osobe koje se ponašaju na način koji se nama ne sviđa i da je bes koji imamo povodom toga potpuno beskoristan, dodaje naša sagovornica. Bitno je da pomerimo fokus sa misli o tome kako je ta osoba "nemoguća" na misli o svom poslu, onome što nas opušta i slično.

Foto: Shutterstock

- Nekada preveliki zahtevi koje ste sebi postavili mogu biti izvor hroničnog stresa. Možete postaviti sebi zahtev da budete angažovani na dve ili tri funkcije u okviru radnog mesta, da odvozite decu u školu, na treninge, pomažete im oko domaćeg... Ovde je važno odrediti prioritete, nekada možete da obavljate samo jedan posao, ali da svaku stavku želite da obavite savršeno i da vam to oduzima previše vremena. Iako se vama čini da je nemoguće odustati od bilo kog zadatka koji ste sebi postavili i da bi to imalo katastrofalne posledice po vas i druge, verovatno to nije baš tako. Smanjenjem zahteva moći ćete da obavljate sve kvalitetnije i, što je najvažnije, bićete manje napeti, što je na duže staze mnogo veći dobitak od trenutno procenjenih gubitaka - objašnjava psiholog i dodaje da hroničan stres čini organizam napetim i iscrpljenim iz dana u dan, te je neophodno da se osoba relaksira na dnevnom nivou.

- Često su ljudi skloni da nalaze izgovore kako nemaju vremena za relaksaciju ili fizičke aktivnosti, ili da su previše umorni da bi bilo šta radili. Važno je da, bez obzira na to kako se osećate (umorno, mrzovoljno), uradite nešto za sebe (hobi, druženje s prijateljima ili porodicom, šetnja, trčanje, kardio-treninzi, joga...) na dnevnom nivou makar u trajanju od pola sata. Nemojte razmišljati o tome kako vam je teško da se pokrenete, već se setite dobrog osećaja koji imate u toku ili nakon tih aktivnosti. Svakodnevni stresni događaji su neizbežni, ali oni nisu previše negativni sami po sebi, već ih mi procenjujemo kao takve. Ako je situacija previše zahtevna za vaše resurse, promenite je i dozvolite svome umu i telu da se relaksira i odmori - poručuje mr Sanja Marjanović.
 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.