DESET NAJČUDNIJIH VOĆKI NA SVETU! Ovo sigurno NISTE VIDELI - da li biste probali UKUSNO ČUDOVIŠTE?! /VIDEO/

Printscreen You Tube Poppa Channel TV

07:16 Lifestyle 1

nationalgeographic.rs | 14. 05. 2021.

DESET NAJČUDNIJIH VOĆKI NA SVETU! Ovo sigurno NISTE VIDELI - da li biste probali UKUSNO ČUDOVIŠTE?! /VIDEO/

Pogledajte kako izgledaju „kravlje vime“, „ukusno čudovište“ i banana „hiljadu prstiju“ – neke od najneobičnijih voćki koje nam je priroda podarila

Na svetu postoje desetine hiljada različitih vrsta voća, a koliko god bilo neobično, u raznim krajevima sveta je deo svakodnevne ishrane – čak iako nama ne izgleda kao da je sa ove planete. Predstavljamo vam deset egzotičnih darova prirode koji se ističu svojim neobičnim izgledom, specifičnim mirisom i ukusom ili nesvakidašnjom primenom.

Smrdljivac

Durijan je monumentalni plod drveta iz roda durio, koji je bodljikav spolja a kremast iznutra. Ovo neobično voće toliko smrdi da ga je zabranjeno uneti u neke hotele i avione u jugoistočnoj Aziji. Njegov miris opisuju kao kombinaciju trulog luka, tečne smole i kanalizacije, a ponekad se može osetiti i sa veće udaljenosti. Svakako, reč je o azijskom delikatesu koji upravo zbog toga mnogi žele da probaju. Durijan se dodaje u sve, od palačinki, preko sladoleda do sosa za testeninu, piše Nacionalna geografija.


Smrdljiva biljka durijan

Nacionalni ponos

Ackee je tropsko voće koje na Jamajci ima počasno mesto na stolu. U kombinaciji sa usoljenom ribom čini jamajčansko nacionalno jelo. Ta moćna kombinacija se nalazi i na jelovniku najbržeg čoveka na svetu – Useina Bolta. Iako se dobro snašlo na Jamajci, ackee potiče sa zapada Afrike, odakle je u karipsku zemlju doputovalo pre oko 400 godina. Ličijev rođak ackee, za razliku od azijske trešnje, ne sme se jesti sirov.


Ackee, tropsko voće sa Jamajke

Kisele bombice

Asam kelubi, asam paya ili eleiodoxa možete probati na Borneu, ali dopašće vam se jedino ako volite kiselo. Limuni su „male bebe“ za ovo neobično, okruglasto voće prekriveno grubom korom koje ostrvljani kisele i koriste za kuvanje.


Asam kelubi, kisele bobice

Lažni slatkiš

Pokok ajaib ili „čudesno voće“ raste na zapadu Afrike i u Aziji i ima zaista čudesne sposobnosti. Male crvene bobice sadrže mirakulin, glikoprotein koji zavarava čulo ukusa na način da se gorko i kiselo čine slatkim, zbog čega se vekovima koristi kao zdrava zamena za šećer. Bobice su same po sebi kiselkaste, bez izraženih aroma i ukusa.

Kravlje vime

Solanum mamosum je otrovno voće koje u raznim jezicima ima brojne slikovite nazive kao što su „bradavičasto voće“, „kravlje vime“ ili „glava lisice“, zbog specifičnog oblika. Biljka se uzgaja u ukrasne svrhe, a u Aziji se smatra da donosi izobilje. Solanum mamosum je u porodici patlidžana, paradajza i krompira, ali se nikako ne sme jesti jer je otrovno - izaziva mučninu, povraćanje i probavne tegobe. Poreklom je iz Južne Amerike, ali se uzgaja i u Aziji, Meksiku i na Karibima.
Solanum mamosum ili „kravlje vime“

Čudesno drvo

Na Filipinima možete pronaći calabaš ili „čudesno drvo“ na kojem rastu veliki i okrugli, zeleni plodovi koji mogu težiti i do osam kilograma. Osim što s njima zasigurno možete vežbati ili kuglati se, na Filipinima se kora koristi umesto posuda. Unutrašnjost je bela, bez izraženog ukusa i mirisa,  ali se ne preporučuje konzumacija u velikim količinama jer može izazvati mučninu.

Solanum mamosum se uzgaja u ukrasne svrhe

Ukusno čudovište

Monstera deliciosa je voće uz koje bi trebalo da se deli uputstvo za upotrebu. Nezrelo voće je prepuno oksalne kiseline, koja se koristi kao izbeljivač drveta. Oni koji pogreše i zagrizu ga pre nego što sazri rizikuju da izazovu jaku iritaciju grla i kože. Međutim, zrelo voće je zaista ukusno. Stručni naziv koji sugeriše da se radi o „ukusnom čudovištu“ potiče od neobičnog, rupičastog izgleda lista zbog koga se naziva i „švajcarski sir“.

Monstera deliciosa je vrlo ukusno voće u zreloj fazi

Neke od biljaka iz te čudovišne porodice koriste se kao ukrasno bilje, ali ne donose plod. Kad je potpuno zrela, monstera nudi predivnu kombinaciju jakih tropskih ukusa poput ananasa, kokosa i banane. U Meksiku, Gvatemali, Panami i Kostariki obično se jede samo ili se koristi za džemove i poslužuje sa kremovima i sladoledima.

Neobične mahune

Iza naziva meskite krije se oko 40 različitih vrsta niskog drveća koje raste u sunčanim i suvim delovima Amerike. Mahune koje rastu na stablima se jedu kao voće, ali se češće melju u brašno. U mahunama se nalaze semenke veličine onih u jabukama, samo što su žućkaste. Ukus voća podseća na kukuruz ili grašak, a s obzirom na tvrdu, vlaknastu teksturu, mahune je bolje iskoristiti za napitke poput zamene za kafu ili bezglutensko brašno.
Meskite su mahune koje rastu na stablima se jedu kao voće

Patuljaste banane

Banana „hiljadu prstiju“ jedna je od mnogih neobičnih vrsta banana na svetu. Minijaturne banane od tek nekoliko centimetara su fine i slatke, a rastu u ogromnom svežnju, sa čvrsto zbijenim stotinama banana, koji može biti dugačak i nekoliko metara. Iako izgledaju kao voće po meri nekih patuljastih bića, jedu se i gule kao i svaka druga banana.


Koko de mer, specifična vrsta kokosa koji raste samo na Sejšelima

Drvo znanja

Koko de mer je najveći orah i najteže voće koje raste na Sejšelima. Krase ga slikoviti nazivi poput „daminog voća“ ili „stražnjice“. Osim samog izgleda, neobične su i ostrvske priče koje kruže oko tog voćnog diva. Prema narodnim legendama, veliki orasi dolaze sa dna okeana, a neki ga smatraju rajskim voćem, čak ga i nazivaju plodom spoznaje ili znanja. Priča se i da je morski kokos uklet, a koristio se i za razne rituale i kao protivotrov.


Nenad

14.05.2021. 07:31

Durian ima dosta neugodan miris da bi se odbranio od ptica i insekata, ali ne kao iz kanalizacije. To je preterano.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.