POBEDITE MASNOĆU U KRVI: Šta jesti, a šta izbegavati, da vam holesterol bude prijatelj!

Nije svaki holesterol štetan, onaj male gustine (LDL) je loš, a velike (HDL) koristan. Često su promene u ishrani i načinu života dovoljne da vrate nivoe holesterola u ravnotežu

Više od polovine stanovnika Srbije ima neku hroničnu bolest, pokazuje neslavna statistika. Iza povišenog krvnog pritiska i različitih problema sa leđima, treća po učestalosti je povišena masnoća u krvi. Da biste štitili arterije od naslaga masti - ili ih čistili ako su već u problemu - moraćete da smanjite nivo holesterola u krvi. Ali nije svaki holesterol štetan, onaj male gustine (LDL) je loš, a velike (HDL) koristan. Često su promene u ishrani i načinu života dovoljne da vrate nivoe holesterola u ravnotežu, smatra nutricionista dr Slobodanka Babić.

- Većina nas zamišlja holesterol kao vrstu masnoće, ali to je u stvari posebna vrsta alkohola koja se zove steroidni alkohol ili sterol. Vitalan je za zdravlje svake ćelije u našem organizmu. Holesterol pomaže jetri da svari masnoću i zajedno sa proteinom i lecitinom deluje na transport masti kroz našu krv. I seksualni hormoni ga sadrže u svom sastavu, a važan je i u održavanju vlažnosti kože. Toliko je značajan da ga, ako ga nema dovoljno u hrani, jetra sama proizvodi - kaže dr Babić.

Normalno se holesterol uglavnom nalazi u ćelijama, a samo u maloj količini u krvi. Kada njegov nivo u krvi poraste, postaje štetan po zdravlje, doprinosi nastanku arteroskleroze, stvaranju naslaga na krvnim sudovima, začepljenju arterija i opterećenju srca. Ali nije holesterol jedini uzročnik zapušavanja arterija štetnim naslagama. Veliku ulogu u tome imaju i trigliceridi i ukupni lipoproteini, navodi doktorka Babić.

Masnoće u normali

- Najvažniji pristup smanjenju holesterola je zdrava ishrana i stil života. Uvođenjem zdrave ishrane sa malo zasićenih masnoća, a sa više biljne hrane (zrnasta hrana, voće povrće i mahunarke), umanjuje se opasnost od oboljenja srca i krvnih sudova. Ali problem ipak postoji jer izbegavanje jaja, mesa, mleka i mlečnih proizvoda ne mora uvek da koriguje visok nivo holesterola u krvi, jer ovu supstancu telo samo proizvodi. Ono može da odgovori na oštru redukciju holesterola tako što će da proizvede više svog - može da proizvede i do 1.500 mg holesterola dnevno, šest puta više od onoga što normalno pojedemo - upozorava dr Slobodanka Babić.

Neke etničke grupe kao sto su Masai u Africi i Eskimi imaju hranu bogatu holesterolom, a ipak imaju niske vrednosti LDL (lošeg) holesterola, tako da moraju da se uzmu u obzir i drugi faktori. Neki od tih faktora su genetski, zatim nutricioni status, stres, vežbe, kretanje, godine života, smatra naša sagovornica.

Pravilna ishrana

Umesto da potpuno izbacite namirnice bogate holesterolom, dodajte vašoj ishrani više vlakana. Za brzu eliminaciju holesterola iz tela dobar je pektin, koji se nalazi u jabukama. Za to su dobre i žitarice, kao što su ovas, ječam, proso ili heljda. Dodavanje jabuke cerealijama samo povećava efekat eliminacije.

- Mala količina polinezasićenih masti može da smanji holesterol u krvi za 5 do10 odsto. Posebno je dobra linoleinska kiselina, koja se nalazi u hladno ceđenim uljima, ribi (ne u ljuskarima), orasima, semenkama i puteru od kikirikija. Pomažu i namirnice bogate vitaminom B6 (piridoksinom), na primer zeleno lisnato povrće. Kako je to vitamin rastvorljiv u vodi i gubi se prilikom kuvanja, najbolje je uključiti u ishranu mnogo sirovog povrća i voća. Značajni su i proizvodi od soje - sojino mleko, kao i fermentisani proizvodi od soje bogati lecitinom, tofu (sojin sir) i tempeh (sojino meso) - objašnjava nutricionista.

Studije su pokazale da su najbolji minerali za snižavanje nivoa holesterola hrom, kalcijum, magnezijum i cink. Đumbir, ekstrakt crvenog pirinča, beli luk i pečurke šitake smanjuju holesterol i trigliceride koje proizvodi jetra. Osim toga, beli luk i razređuje krv, umanjujući tako šanse za opasne krvne ugruške, navodi doktorka.

Šta izbegavati

Dijete sa veoma niskim unosom masti smanjuju nivo korisnog HDL holesterola. Mnogi ljudi zamenjuju namirnice bogate holesterolom onim veštačkim, poput margarina, majoneza, kremova...

- Ne postoje dokazi da ove namirnice sprečavaju srčane probleme, a sadrže u sebi razne dodatke koji mogu biti predispozicija za pojavu kancera. Namirnice koje sadrže rafinisani šećer vode nezdravom nagomilavanju masti u jetri i tkivima. One smanjuju i nivo zdravog HDL i povećavaju nivo LDL holesterola. Rafinisane namirnice bi trebalo zameniti kompleksnim ugljenim hidratima - integralnim zrnima, voćem i povrćem - savetuje naša sagovornica.

Mnogi lekovi, uključujući steroide i kontraceptivna sredstva, mogu da povećaju holesterol i trigliceride i da unište hranljive sastojke potrebne za održavanje normalnih nivoa. Suvišne količine proteina i kuvane hrane mogu takođe da unište hranljive sastojke koji kontrolišu holesterol.

- Faktor koji diže nivo lošeg holesterola je i stres, što je jedan od razloga zbog kojeg je izbegavanje stresa toliko značajno - navodi nutricionista Slobodanka Babić.
 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.