RIBA, ALGE, SOJA... U čemu je tajna dugovečnosti Japanaca?

Japanci u proseku unose manje kalorija dnevno, a u zdravijem obrascu: više ribe i povrća, manje mesa, mlečnih proizvoda i poslastica, kaže nutricionista Dijana Radetić i objašnjava šta možemo da usvojimo od prehrambenih navika Zemlje izlazećeg sunca

Dugovečnost stanovnika Japana već duže vreme intrigira naučnike širom sveta, a oni sami tvrde da je tajna u njihovim životnim navikama. U poređenju sa drugim razvijenim zemljama, Japanci u proseku unose manje kalorija dnevno, a u zdravijem obrascu: više ribe i povrća, manje mesa, mlečnih proizvoda i poslastica, kaže nutricionista Dijana Radetić i objašnjava šta možemo da usvojimo od prehrambenih navika Zemlje izlazećeg sunca.

Vodena terapija

- Japanci upražnjavaju takozvanu vodenu terapiju, tako što od malena uče decu da piju četiri čaše vode od po 160 mililitara ujutru, na prazan stomak. Voda je sobne temperature, a nakon toga se ne jede i ne pije narednih 45 minuta, do doručka. Ova terapija je odlična preventiva protiv digestivnih problema, pre svega zatvora i nadimanja - kaže Dijana Radetić i naglašava da su Japanci prilično fizički aktivni, pešače ili voze bicikl, praktikuju taj či, jogu...

Posuđe u kojima se služi hrana je malo, baš kao i porcije, a ishrana se bazira na povrću i ribi.

- Deset odsto svetske potrošnje ribe otpada na Japan, iako oni čine tek dva odsto ukupne populacije. Riba je, kao što znamo, bogata omega 3 masnim kiselinama, koje štite srce i krvne sudove, a ima ih i u algama, koje su takođe često na meniju. Alge su, osim toga, pune hlorofila, koji prenosi kiseonik, što je odlično za krvotok. Japanci koriste puno povrća i to povrće nije raskuvano, kao što se obično priprema kod nas tako da mu se "iscedi duša", već je blago obareno, skoro sirovo, što bi Italijani rekli "al dente". Na taj način se čuva nutritivna vrednost namirnica. Puno se koristi i soja, mi smo, recimo, prihvatili soja sos, a oni jedu i razne sireve od soje, nama je od njih najpoznatiji tofu. Smatra se da iz tog razloga Japanke nemaju problema sa menopauzom, jer soja ima fitoestrogen, koji sprečava opadanje ženskih polnih hormona s godinama - napominje nutricionista.

Foto: Shutterstock

Umereno i šareno

Tipičan japanski obrok je mala činija pirinča, činija miso supe i tri jela koja se služe u malim posudama: porcija ribe, mesa ili tofu, i dva jela od povrća.

- Od njih bi mogli da usvojimo praksu da, umesto pavlakom da učinimo jelo kremastim, to uradimo pirinčem. Kada je reč o pirinčanim nudlama, odnosno testenini, i one se koriste u daleko manjoj količini nego kod nas. Preporuka je, recimo, da to bude 60-80 grama suve testenine po osobi, jer ona nakon kuvanja i upijanja vode udvostručuje svoju težinu. U Japanu se koriste i nudle od heljde, kao i pasulja, a ono što bi mi mogli da uvedemo jeste da smanjimo količinu, koristimo integralnu testeninu i ne raskuvavamo je, jer to dovodi do naglog skoka glukoze u krvi. Zanimljivo je da se podgrevanjem testenine njena struktura menja tako da se još više usporava apsorpcija šećera u krvi, što je dobro - objašnjava Dijana.

Prema rečima naše sagovornice, Japanci svakog dana unose najmanje 30 različitih namirnica, a time i mnoštvo hranljivih materija.

- Kod nas se jede prilično jednolično. Ako se pravi salata, to je uvek kupus ili zelena salata. Za ručak, tu je parče mesa, krompir i salata, dakle svega tri namirnice. Za doručak, ako pravimo sendvič, namazaćemo puter ili pavlaku, staviti šunku, popiti jogurt, a pitanje je da li će neko uz to pojesti i povrće. To je opet tri, četiri različite namirnice i u tom smislu smo vrlo ograničeni. To treba menjati i truditi se da tanjir bude što šareniji, sa naglaskom na povrće - poručuje naša sagovornica.
 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.