NUTRICIONISTA TVRDI: Ovo je NEPRAVEDNO zapostavljeno povrće, sa neverovatnim uticajem na ORGANIZAM! Starim Grcima je bila lek!

Pixabay

11:25 Ljubav i zdravlje 0

Nadijeti.com | 23. 02. 2021.

NUTRICIONISTA TVRDI: Ovo je NEPRAVEDNO zapostavljeno povrće, sa neverovatnim uticajem na ORGANIZAM! Starim Grcima je bila lek!

Špargla ili šparoga (lat. Asparagus officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka. U narodu se nekada više cenila, ali je u poslednje vreme očigledno zaboravljena iako je ukusno i zdravo povrće. Upotrebljavala se i kao lek i naravno kao hrana. Kao i neke druge biljke i špargla može biti alergena, naročito kod osetljivih osoba

Kao i mnogo drugo povrće i špargla je došla sa istoka, a u staroj Grčkoj i Rimu je gajena i korišćena kao hrana i kao lek. Danas se špargla u EU i SAD se često može naći u supermarketima i popularno je povrće. Kod nas je teško pronaći šparglu, tek u nekim veoma dobro opremljenim marketima. Raste i samoniklo u Sredozemlju, ali se uglavnom u ishrani koristi kao uzgajana kultura.

Najveći proizvođači špargle su Kina (94% svetske proizvodnje), Peru, Meksiko, SAD i Nemačka. Najviše se upotrebljava u SAD-u, EU i Kanadi.

U Evropi se više upotrebljava (i gaji) bela špargla, iako zelena ima veću nutritivnu vrednost. Po ceni spada u skuplje povrće, naročito ukoliko se radi o organski gajenoj špargli.

Špargla se smatra za dijetalno povrće naročito pogodno u ishrani obolelih od dijabeta.

U ishrani se koriste mladi izdanci špargle, koji se beru u rano proleće, dok su jedri i sočni. Ako se ne uberu na vreme, postaju puni nesvarljivih celuloznih vlakana, postaju drvenasti. Samonikla špargla daje tanje izdanke od gajene špargle, a i manje su sočni.

Obično se konzumira u sirovom stanju, dakle u salatama, a može se pripremati i kao varivo. Na zapadu se može naći i konzervirana špargla, a u bilo kom slučaju daje šmek svežoj salati ili nekom jelu.

Pixabay

Špargla je zdrava

ŠPARGLA KAO LEK

Špargla ima pomalo sladunjav ukus, ali nije kalorijski jaka. Cenjena je u kuhinjama mnogih naroda. Sadrži obilje minerala i vitamina ali i puno vlakana i miroelemenata. Nutritivna vrednost špargle u 100 g:

Energija 85 kJ (20 kcal)

Ugljeni hidrati: 3.88 g, od toga šećeri: 1.78 g, dijetna vlakna: 2.1 g
Masti: 0.12 g
Proteini: 2.2 g
Vitamini: A, B1, B2, B3, B5, B6, B9, C, E, K (od 4-12% dnevnih potreba)
Minerali: gvožđe, mangan, fosfor, kalcijum, kalijum, cink (od 4-16% dnevnih potreba)

Pixabay

Šta špargla leči?

Deluje protivupalno zahvaljujući visokoj koncentraciji kompleksa B vitamina, flavonoida i saponina.

Smanjuje rizike od bolesti kardiovaskularnog sistema i moždanog udara.

Snižava nivo LDL holesterola i smanjuje krvni pritisak.

Bogata je vitaminom K i snižava rizik od pojave osteoporoze i ateroskleroze.

Zbog vlakana potpomaže pravilnu funkciju crevnog trakta i snižava rizik od dijabetesa tipa 2.

Ojačava imuni sistem i često se koristi u čišćenju organizma.

Zelena špargla je poznati prirodni diuretik, pomaže u razlaganju kamenja u bubregu i kod gihta.

Bogata je folnom kiselinom, za trudnice blagotvornom.Koristi se kao afrodizijak kod oba pola.

Pomaže kod iscrpljenosti, ublažavanja menstrualnih problema, a koristi se i u redukcionim dijetama.

Osobe koje u ishrani često koriste šparglu imaju pomalo neprijatan miris urina. Ovo nastaje usled razlaganja izvesnih sumpornih jedinjenja i ne predstavlja opasnost po korisnika. Prolazi nakon par časova.

U alternativnoj medicini, pored izdanaka špargle, koriste se i rizom i koren. Imaju dobar uticaj na rad probavnog sistema, jetre i bubrega, kao i srca i nervnog sistema. Rizom i koren se beru kad prođe berba izdanaka, dakle u kasno proleće. Ako se odmah ne iskoriste, suše se za neku kasniju upotrebu.

Seme špargle ima antibakterisko delovanje, a pečeno se može koristiti kao supstitut za kafu.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.