Shutterstock

15:04 Ljubav i zdravlje 0

Stvarukusa.rs | 22. 05. 2017.

SAMO OSAM JAGODA dnevno čini čuda za organizam!

Jagode su prvo voće koje sazreva u proleće, a interesantan podatak je da samo osam jagoda osigurava 140 odsto preporučenog dnevnog unosa vitamina C za decu

Prema piramidi pravilne ishrane, preporučuje se uzimanje 2-4 voćna obroka na dan. Kao jedinica obroka uzima se 8 jagoda srednje veličine, što iznosi približno 150 g. Energetska vrednost po jedinici obroka je 50 kcal. Jagode su odličan izvor folata (jedan obrok jagoda osigurava 20 odsto preporučenih dnevnih potreba) i vitamina C (jedan obrok jagoda osigurava 140 odsto preporučenih dnevnih potreba), a sadrže i biljne fenole koji, zajedno s antioksidansima, smanjuju rizik od karcinoma i srčanih oboljenja. Dobar su izvor prehrambenih vlakana - jednim obrokom osiguravaju 16 odsto preporučenih dnevnih potreba. Prehrambena vlakna deluju blagotvorno na probavni sistem, snižavaju holesterol u krvi, smanjuju rizik od srčanih oboljenja i štite od karcinoma debelog creva.

Lekovitost jagoda

Folna kiselina je u vodi topiv vitamin B-9, važan u stvaranju krvi i učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Nedostatak tog vitamina izaziva malaksalost i anemiju, a nedovoljan unos folata ujedno povećava rizik od karcinoma debelog creva. Folna kiselina je sintetički oblik folata koji se može uzimati u obliku vitaminskog dodatka ili hrane obogaćene tim vitaminom. Kada se nalazi u hrani kao prirodan sastojak, naziva se folat, a najviše ga sadrže jagode, pomorandže, zeleno lisnato povrće.

Shutterstock

Vitamin C iz hrane deluje kao snažan antioksidans koji smanjuje rizik nastajanja nekih vrsta karcinoma: usta, ždrela, želuca, debelog creva i pluća. Dokazana je veća delotvornost vitamina C koji se prirodno sadrži u namirnici kao što je jagoda, od onog uzetog u obliku vitaminskog dodatka.

POJEDITE šaku oraha i sačekajte 4 sata, videćete šta će vam se dogoditi!

Antioksidansi osiguravaju organizmu zaštitu uništavajući slobodne radikale, koji oštećuju stanice i pridonose nastanku karcinoma i srčanih oboljenja te ubrzavaju proces starenja. Sadržaj antioksidanasa u jagodama sedam je puta veći nego u jabukama ili bananama i dva puta veći nego u pomorandžama ili grožđu.

Pixabay

Kupovanje i čuvanje

Pri kupovini obratite pažnju na sledeće: jagode treba da imaju peteljke, da budu zrelih, sočnih i crvenih plodova bez belih ili zelenih vrhova. Neoprane jagode čuvajte u frižideru maksimum dva dana. Oprane jagode možete i da zamrznete tako što ćete ih staviti u jednom sloju na tacnu, posuti šećerom i ostaviti da se zamrznu. Tek nakon toga spakujte ih u plastične kesice. S obzirom na to da voće sadrži veliki procenat vode i osetljive komponente arome, njihovo čuvanje u zamrznutom obliku je otežano, pa ih koristite za pripremu kremova i sladoleda u roku od najviše 12 meseci.

Priprema jela s jagodama

Jagode operite ispod mlaza vode i očistite od peteljki neposredno pre posluživanja. Jednostavno ih možete poslužiti same za sebe i sa dodacima kao što su šećer, limunov sok, jogurt ili slatka pavlaka. Ovo voće se koristi i kao nadev za voćne torte i pite, rolate, palačinke...Dobro se slažu s tamnom ili svetlom čokoladom pa ih možete umakati u čokoladni fondu ili ih tako obložene čokoladom koristiti za dekoraciju kolača, torti... Ukusne su i u kombinacijama s alkoholnim pićima kao što su beli rum, šampanjac, liker od pomorandži, crveno vino.

VITAMIN koji je neophodan ukoliko želite da SMRŠATE!

Jagode uz dodatak limuna i šećera u prahu možete usitniti ili izmiksovati i procediti kroz fino sito kako biste dobili pire prikladan za pripremu sladoleda, sorbea, frapea, umaka i sokova. Poseban specijalitet je osvežavajuća letnja supa od jagoda. Jagode se vrlo retko pripremaju kuvanjem, ukoliko ne pripremate džem ili marmeladu. Na isti način možete koristiti i šumske jagode, koje su rafinisanije i aromatičnije od kultivisanih jagoda.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]