NIJE ZA ŠALITI SE: Jo-jo efekat povezan sa srčanim i moždanim udarima!

Ljudi čija težina, krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi osciliraju mogu imati veće šanse za srčani i moždani udar u odnosu na one kod kojih se ti parametri ne menjaju, pokazuje korejsko istraživanje

Gojaznost i trajno povišeni krvni pritisak, holesterol i povišeni šećer u krvi već su dugo povezani s povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara, te smrti zbog tih uzroka, kaže vođa istraživanja dr Seung-Hvan Li s katoličkog Univerziteta u Seulu. Međutim, manje se znalo o tome šta se događa kad ti metabolički faktori rizika osciliraju, posebno kad nisu postavljene dijagnoze poput šećerne ili hipertenzijske bolesti, kaže Li. 

Za potrebe ovog istraživanja Lijev tim proučio je podatke koje je prikupio korejski tim zdravstvenog osiguranja od 2005. do 2012. od više od 6,7 miliona ljudi koji do tada nisu imali srčani udar, šećernu bolest, povišeni krvni pritisak ili povišeni holesterol. Svi su oni u posmatranom razdoblju imali najmanje tri zdravstvena pregleda i naučni tim pratio je polovinu njih još najmanje 5,5 godina. 

Tokom istraživanja zabeleženo je da je njih gotovo 55.000 preminulo, više od 22.000 imalo je moždane udare i više od 21.000 srčane udare. 

U poređenju s ljudima čija težina, pritisak, holesterol i nivo šećera u krvi nisu oscilirali, oni s najvećim oscilacijama imali su 2,3 puta veće šanse da umru tokom istraživanja i više od 40 posto veće šanse za srčani ili moždani udar. 

- Za pacijente bilo bi mudro da izbegavaju stalno gubljenje i dobijanje na težini kako bi im kardiovaskularni sistem bio zdrav - kaže Meri Pjer sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku. 

Gojazne osobe to ne bi trebalo da obeshrabri od pokušaja da izgube na težini, kaže ona. Umesto toga trebalo bi da postave ostvarive ciljeve za gubitak težine koji bi im omogućili da održe nižu težinu i izbegnu jo-jo efekat. 

Foto: Shutterstock

- Dobijanje na težini predstavlja stres za organizam, što može povećati rizik od srčanih i moždanih udara - dodaje ona. 

- Konačni cilj nije održavanje gojaznosti nego održavanje normalne težine tokom čitavog života. 

U okviru studije naučnici su proučavali učinak oscilacija metaboličkih faktora rizika većih od pet posto. Posebno su proučavali učinak dobijanja, a posebno gubitka težine. 

Velike oscilacije u metaboličkim faktorima rizika, bilo da se radi o njihovom povećanju ili padu, bile su povezane s većim rizikom od smrti tokom istraživanja, navodi se u radu objavljenom u časopisu "Cirkulacija" (Circulation). 

Klod Bučard iz biomedicinskog istraživačkog centra Penington u Luizijiani kaže kako bi pacijenti trebalo drugačije da gledaju na težinu u odnosu na druge metaboličke faktore rizika. 

Krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi trebalo bi da ostanu u zdravom rasponu za optimalno zdravlje srca i krvnog sistema, kaže Bučard koji nije učestvovao u istraživanju. 

Uz izuzetak starijih osoba, gojazne osobe i dalje bi trebalo da nastoje da izgube na težini čak i ako bi to značilo da drugi parametri osciliraju dosta u tom razdoblju, kaže on. 

- Nema uverljivih dokaza da je loše za zdravlje gojaznih osoba da pokušaju da izgube na težini čak i kad posrnu i pokušaju iznova i iznova", ističe on i dodaje: “Većina dokaza sugeriše da postizanje niže telesne težine čak i kad to traje ograničeni broj meseci ima pozitivne učinke na metabolizam većine ljudi.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.