LOŠA VEST ZA HRVATSKU! Stiglo upozorenje stručnjaka, TEŠKI DANI TEK DOLAZE, A DRŽAVA IMA SVE MANJE NOVCA!

Izbijanjem korona krize nivo zarada u Hrvatskoj nije se bitnije promenio, ali ekonomisti upozoravaju da se u narednom periodu može očekivati da će primanja zaposlenih zbog snažnog udara na privredu padati, a da će za oporavak biti potrebne godine

Time se, čini se, završava višegodišnje razdoblje u kojem su zarade u Hrvatskoj rasle.

Naravno, situacija neće biti ista u svim sektorima pa se može očekivati da će zarade u delatnostima poput IT čak i nastaviti da rastu, ali uopšteno gledano, nivo zarada u zemlji već je počeo svoj put naniže, prenosi portal Index.

"Na početku krize izazvane pandemijom korona virusa već smo zabeležili smanjenje zarada u privatnom sektoru i zamrzavanje zarada u javnom sektoru. S obzirom na jaku krizu, realno je očekivati da će država krajem godine u javnom sektoru ponovno postaviti pitanje zamrzavanja zarada, dok će, s druge strane, smanjenje zarada u privatnom sektoru, verojatno biti trajnijeg karaktera", upozorio je Željko Lovrinčević iz zagrebackog Ekonomskog instituta.

Slična upozorenja dolaze i od Predraga Bejakovića iz Instituta za javne finansije, koji upozorava da u Hrvatskoj u sledeće dve ili tri godine neće biti prostora za rast zarada. On smatra da su čak veće šanse da će se zarade u zemlji smanjivati.

U privatnom sektoru je taj proces već započeo, a njegovo ubrzanje može se očekivati na jesen, nakon završetka ionako slabe turističke sezone. Bejaković ukazuje i na rast nezaposlenosti i velike troškove države za borbu sa korona krizom.

On dodaje da je produktivnost u Hrvatskoj slaba, kao i da bi rast zarada u takvim, kriznim uslovima dodatno poljuljao poziciju Hrvatske na svetskim lestvicama konkurentnosti i u trci za privlačenje ulaganja.

Podaci državne statistike za maj pokazuju da su prosečne zarade u Hrvatskoj, uprkos krizi, i dalje rasle. Prosečna neto zarada u zemlji u maju je iznosila 6.655 kuna, što je realno 1,1 odsto više nego u maju prošle godine i 0,4 odsto više nego u aprilu ove godine.

 

 

Ekonomisti upozoravaju da je čak i tako mali rast zarada pre svega rezultat vladinih mera da očuva radna mesta, u sklopu kojih je država pokrivala deo zarada zaposlenih.

U nastavku godine država više neće biti tako široke ruke jer za to nema novca, a i sami poslodavci upozoravaju da neće imati drugog izbora nego ili da smanjuju zarade i otpuštaju zaposlene ili da staviti ključ u bravu.

Kada je reč o javnom sektoru, zarade u njemu već su zamrznute do kraja godine, a Lovrinčević smatra da će država pred kraj godine izaći sa sličnim zahtevom i pokušati da izdejstvuje odustajanje od ranije dogovorene povišice i u sledećoj godini.

"Moraćemo u narednim godinama da se naviknemo na manje i na lošije, ali nivo razvijenosti Hrvatske je takav da ne dopušta veće zarade", ističe Bejaković.

Lovrinčević ukazuje da povratak zarada i životnog standarda u Hrvatskoj na nivo pre izbijanja korona krize ne treba očekivati pre 2023. ili 2024. godine.

"Oporavak zarada i standarda u Hrvatskoj bit će vrlo spor. Za povratak na nivo pre krize trebaće nam godine", zaključuje Lovrinčević.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Marcco

pre 3 godine

A šta uradiše sa onih 20 milijardi evra pomoći Evropske unije?

0 0 Odgovori

zoran

pre 3 godine

Tih 22 mlrd eura se povlači iz budžeta EU samo dostavljenim programima uz kontrolu namenskog utroška u narednih sedam godina..koliko će povući, zavisi od njih..može sve,a može i ništa.

0 0 Odgovori

Marcco

pre 3 godine

Auuu... znači neko mora danima i nedeljamada bulji u računalo i piše neke strategije i projekte a na kraju ne može da se omasti? Nema šanse... ništa od tih para.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari