Kolumne
Кada je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko objavio pobedu na izborima održanim 9. avgusta 2020. godine, a opozicija te izbore brže-bolje proglasila nelegitimnim i nameštenim, gotovo svaki evropski aparatčik stao je u ‘odbranu demokratije’. Nema veze što je opoziciona kandidatkinja za šefa beloruske države Svetlana Tihanovska bila toliko daleko od izborne pobede da bi pre meteor udario u zemlju i izazvao apokaliptični cunami koji bi nas sve potopio nego što bi dotična sela u predsedničku fotelju. Nema veze ni što su pristalice opozicije izgubile volju da protestuju, što – moram da primetim – teško može da se shvati, pogotovo ako ste u pravu. Što, opet, upućuje na zaključak da možda nisu u pravu?