DOGOVOR NOVČANIK SPASAVA! Banke nude manje kamate, brzi keš, novi grejs period... TREBA DA URADITE SAMO JEDNU STVAR!

Reprogram kredita, manje kamate, grejs period, brzi keš, kartica sa popustima... Sve ovo danas je mnogo lakše dobiti nego ranije jer su banke u situaciji da im je važan i svaki klijent i svaki dinar. Recept je pritom jednostavan - javite se bankaru i pokušajte da napravite dogovor

Banke koje su u protekla tri meseca svojim klijentima omogućile moratorijum na kredite počele su, odmah nakon isteka zastoja u otplati, klijentima da nude različite mogućnosti za dalju saradnju. Iako nema dodatnih mera na nivou celog sektora, a bankari tvrde da takvih razgovora nije ni bilo, bankama je ipak ostavljena mogućnost da u direktnom kontaktu sa klijentima dogovore nove olakšice.

Najčešće je reč o standardnim procedurama koje se aktiviraju kada klijenti zapadnu u krizu ili imaju problem sa redovnom otplatom, ali nije nemoguće dogovoriti i beneficije koje su u nekim periodima bile i nezamislive.

Klijentima koji su ocenjeni kao rizičniji i koji bi mogli biti u problemu da na vreme otplaćuju svoje obaveze, banke danas prvo nude restrukturiranje kredita. U paketu je moguće i produženje perioda otplate, a to za sobom automatski povlači i niže mesečne rate.

Kraj moratorijuma, banka s klijentima ponaosob o produženju (Video)

Onima koji ostanu bez posla, zbog korona krize, neke banke nude grejs period, odnosno neku vrstu produženog moratorijuma u kome se obračunava samo kamata. U tom slučaju moguće je dogovoriti zastoj od mesec, dva, pa i duže.

Kamata niža i za jedan procentni poen

Foto: Shutterstock

Oni koji nisu problematični klijenti mogu da pregovaraju sa bankom i o nižoj kamati. Šansa je veća ukoliko imate dokaz iz druge banke koja vam je spremna da u slučaju prelaska spusti kamatu. U slučaju stmbenih kredita na ovaj način u svojoj banci moguće je spustiti kamatu i za jedan procentni poen.

Takođe, mnogi bankari omogućavaju i takozvani "brzi keš", gotovinske pozajmice do 500 do nekoliko hiljada evra, a koja ne zahtevavaju previše dokumentacije ili dolazak u ekspozituru.

Dobrim klijentima banke takođe nude produženi moratorijum ili dodatne kartice, eventualno popuste za kupovinu u kompanijama sa kojima banka ima sklopljene sporazume.

- Nivo kredita možda nije pao, statistički gledano, ali razlog tome je zastoj od 3 meseca, gde niko nije otplaćivao svoje obaveze. Ipak, procena je da je pala tražnja za kreditima, što je sasvim u skladu sa situacijom - objašnjava Dušan Uzelac, ekonomista i osnivač portala Kamatica.

TAJNI DIL ŠEST NAJVEĆIH BANAKA?! KREĆE JEDINSTVENA SVETSKA VALUTA, potpuno nov monetarni sistem - ORVELOVSKA KLOPKA ZA ČOVEČANSTVO!

On pojašnjava da među bankarskim klijentima postoje dve grupe ljudi.

- Prvu čine oni koji se lako odlučuju da uđu u dug i radije bi da uzmu zajam i preguraju trenutno stanje, ali njima banke teško odobravaju pozajmice jer su problematični. Druga grupa su oni koji mogu sebi da dozvole podizanje kredita, ali su oni proteklih meseci mnogo oprezniji i ne odlučuju se tako lako na kredite, jer ne mogu da predvide dešavanja - ističe i dodaje da tako bankarima ostaje najmanja grupa onih koji "moraju i mogu da priušte kredit".

Gotovinski krediti i dalje najbrojniji

Najnoviji kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije za maj 2020. godine pokazuje da su ukupni krediti stanovništu u maju ove godine iznosili nešto više od 1.091 milijardi dinara, što je 91 milijardu dinara više u odnosu na maj 2019. i skoro 20 milijardi više u odnosu na mart ove godine, kada je počela kriza sa pandemijom korona virusa.

AKO SE BAVITE OVIM POSLOM, NA CRNOJ STE LISTI banaka u Srbiji i nećete moći da dobijete KREDIT

Najviše su odobravani gotovinski krediti - ukupno 514,79 milijardi dinara i stambeni i krediti za adaptaciju - 435,46 milijardi dinara.

Kada je reč o krediti pravnim licima i preduzetnicima, na kraju maja ove godine ukupan iznos zajmova ovoj kategoriji klijenata bio je 1.573 milijardi dinara, što je skoro 200 milijardi više u odnosu na maj 2019. i oko 30 milijardi više u odnosu na mart 2020.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.