Vesti
LAVROV O REZOLUCIJI O SREBRENICI: Cilj je samo jedan - slomiti Srbe koji su previše samostalni i svojeglavi
105. 05. 2024. u 21:31
205. 05. 2024. u 21:31
mod.gov.rs
Društvo
Bogat kulturni program povodom Dana državnosti! Pogledajte izložbu "Ustavi Kneževine Srbije i Kraljevine Srbije", prisustvuje premijerka Brnabić
Povodom Dana državnosti Srbije - Sretenja, brojni muzeji i ustanove poput Narodnog muzeja Srbije, Galerije Matice Srpske i Državnog arhiva Srbije najavili su za danas otvaranja izložbi u prisustvu državnih zvaničnika.
U Državnom arhivu Srbije danas je, u okviru zvaničnog obeležavanja Dana državnosti - Sretenje otvorena izložba "Ustavi Kneževine Srbije i Kraljevine Srbije" na kojoj je predstavljeno šest originalnih ustava iz vremena Kneževine i Kraljevine Srbije, koji su doneti u periodu od 1835. do 1903. godine.
Sretenjski ustav
Sretenjski ustav donet na Sretenje 1835. godine, prvi srpski ustav, koji je bio jedan od najmodernijih ustava u Evropi tog vremena, a Ustavom su ustanovljeni državni simboli: grb i zastava, i određen je odnos Kneževine Srbije prema Turskoj carevini. Zbog protivljenja velikih sila, Ustav je već u martu 1835. godine stavljen van snage.
Turski ustav je izdala Porta u obliku sultanskog hatišerifa 10/22. decembra 1838. Po svom obliku nije izgledao kao tadašnji demokratski evropski ustavi, na koje se ugledao Sretenjski ustav. Nije bilo odredbi o grbu i zastavi, koje Porta uredila Fermanom u januaru 1839. godine.
Namesnički ustav je donet na Velikoj narodnoj skupštini u Kragujevcu 29. juna/11. jula 1869. godine u vreme drugog namesništva za maloletstva kneza Milana Obrenovića. Ovim Ustavom zakonodavna vlast je sa Državnog saveta, preneta na Narodnu skupštinu. Parlamentarni sistem ipak nije bio uveden, već je to bila ustavna monarhija po uzoru na tadašnje nemačke države.
Ustav Kraljevine Srbije iz 1888. je prvi Ustav Srbije kao nezavisne države, usvojen je na Velikoj narodnoj skupštini, 22. decembra 1888/ to jest 3. januara 1889. godine i donet bez ikakvih spoljnih ograničenja i obaveza po uzoru na belgijski model. Srbija je uređena kao parlamentarna monarhija i dobila je jedan od najnaprednijih građanskih Ustava u tadašnjoj Evropi.
Aprilski ustav je oktroisan proklamacijom kralja Aleksandra Obrenovića 6/19. aprila 1901. godine, a njime je u Srbiji bio uspostavljen dvodomni sistem. Narodno predstavništvo su činili Narodna skupština i Senat kao gornji dom.
Ustav Kraljevine Srbije iz 1903. godine je usvojen u Narodnom predstavništvu 5/18. juna 1903. Ustav ustvari predstavlja ponovljeni Ustav iz 1888. godine sa tridesetak izmena, a najveći deo izmena se odnosio na vladajuću dinastiju i njime je ograničena kraljevska vlast.
Otvaranju izložbe prisustvuje premijerka Srbije Ane Brnabić, kao i direktor Državnog arhiva Miroslav Perišić, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.
Svečanost je počela intoniranjem himne koju je izveo Dečiji hor kulturnog centra Beograd.
Na izložbi je predstavljeno šest originala ustava iz vremena Kneževine i Kraljevine Srbije koji su doneti u periodu od 1835. do 1903. godine, a originali ustava se čuvaju u Državnom arhivu Srbije pod posebnim režimom čuvanja kao izdvojena dokumenta.
Izložba će biti otvorena od 14. do 16. februara, od 10 do 18 sati, a ulaz je slobodan, saopštio je ranije Državni arhiv.
Izložba "Nadežda Petrović - Boje života" u Muzeju savremene umetnosti Beograda, koju će (10.30) otvoriti ministarka kulture Maja Gojković, predstavlja jedan mogući pogled na značajan opus slikarstva Petrović.
Na izložbi dominiraju svi žanrovi Petrović, od pejzaža, portreta, aktova i figuralnih kompozicija, a većina delima je iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti, ali i iz fonda Muzeja grada Beograda, Galerije Matice srpske i Muzeja Jugoslavije.
U Narodnom muzeju Leskovac (11.00) otvaranju izložbe "Odlikovanja i ordenje" prisustvovaće ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković.
Uz predsednika Pokrajinske vlade Vojvodine Igora Mirovića i ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislava Žigmanova u Gradskoj kuči Subotice je (11.30) biće otvorena izložba "Vladarske zadužbine Nemanjića".
Izložba Muzeja grada Beograda u Subotici preko panoa sa fotografskim materijalom ilustruju posetiocima približavaju arhitektonska, slikarska i skulptorska dostignuća u manastirima Studenica, Žiča, Mileševi, Sopoćanima i drugima.
Ministar odbrane Miloš Vučević prisustovaće (12.00) otvaranju izložbe "Srbija kroz vreme - 220 godina državnosti" u Galeriji Doma vojske u Nišu.
"Prikazani materijal će zasigurno izazvati pažnju javnosti obzirom da najbolje predstavlja vaskrs srpske države iz pepela nakon nakon više od dva veka borbe za slobodu", navodi se u najavi izložbe.
Galerija Matice srpske je najavila da će (12.30), uz obraćanje ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, biti premijerno predstavljen program "Nacionalne teme u opusu Vase Pomorišca".
Kako je najavljeno, u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu biće predstavljena i nova akvizicije u njihovoj kolekciji - Pomoriščeva slika "Banović Strahinja".
Istorijski arhiv Užice najavio je (13.00) otvaranje izložbe “Slike života - fotografije Alberta Kana: Priština, Prizren, Lipljan i Gračanica 1913.godine", u prisustvu ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović.
Kako je navedeno, fotografija kao umentička kategorija "ima nemerljivu vrednost i kao istorijski izvor, odnosno neposredno svedočanstvo o prohujalim vremenima, ljudima i događajima".
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinvoić biće u Spomen kući Save Šumanovića u Šidu (13.30) na otvaranju izložbe “Sava Šumanović - Kod kuće za praznik".
U Narodnom muzeju Zaječar biće (14.00), u prisustvu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikole Selakovića, otvorena izložba "Kako pamtimo vladare", koja donosi predstave dinastije Obrenović iz kabineta grafike NMS-a.
U Aranđelovcu će (14.30) ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović biti na izložbi Etnografskog muzeja o ličnim stvarima slikarke Nadežde Petrović.
U Narodnom muzeju Toplice u Prokuplju (15.00), u prisustvu ministra informisanja i telekomunikacija Mihaila Jovanovića, biće otvorena izložba predmeta, fotografija i dokumenata "Ratnici Gvozdenog puka".
Izložba autora i kustosa Darka Žarića pokazuje ratni put Gvozdenog puka Srpske vojske tokom oslobodilačkih ratova 1912-1918, kao i biografije narednica Milunke Savić i Flore Sends, pukovnika Milivoja Stojanovića i drugih boraca.
Supruga predsednik Srbije Tamara Vučić i ministarka za brigu o porodici i demografiju Darja Kisić prisustvovaće (17.00) osvetljavanju Konaka kneginje Ljubice i monodrami “Na kafi kod kneginje Ljubice”, koju izvodi glumica Vjera Mujović.
Izložba Narodnog muzeja Srbije “Femina Balcanica", o ženama na Balkanu u antičko doba, biće otvorena (17.30) u Narodnom muzeju u Kraljevu, u prisustvu ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović.
Kako je najavljeno, na Kuli Beograd će (18.00) biti "Prikaz ćiriličnih slova", a na promenadi "Aktivacija sa lutkama Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića i Desanke Maksimović".
Izložba "Ćirilica - 30 postamenata za 30 slova" biće postavljena (18.05) od Kule Beograd duž Savske promenade, a događaju će prisustvovati premijerka Brnabić.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović otvoriće (18.30) u Etnografskom muzeju izložbu "Tragovi nasleđa" autorke Jelene Sekulović, koja je omaž slikarski, heroini i borkinji za ženska prava Nadeždi Petrović.
Kako je navedeno, Petrović je skupljala etnografske predmete, koji su 1927. pristigli u Etnografski muzej, "gde se pažljivo čuvaju kao pokazatelji nacionalnog identiteta koji odoleva istorijskim neprilikama".
U Narodnom muzeju Srbije (19.00) ministar finansija Siniša Mali otvara izložbu "LADA - 120 proleća", sa izborom dela iz zbirki NMS-a, a posvećena je 120. godišnjici Društva srpskih umetnika "Lada".
Izložba u Maloj galeriji NMS-a predstavlja raznolika dela 20 aktivnih umetnika "Lade", poput Svetomira Arsića Basare, Jarmile Vešović, Josifa Vidojkovića, Nikole Vukosavljevića, Radomira Damnjanovića Damnjana i drugih.
Na Trgu republike od večeras biće emitovan film "oživljavanja" umetničkog dela Zbor u Orašcu - Veljko Stanojević .
Sretenje - praznik u znak sećanja na obnovu srpske državnosti u 19. veku
Srbija sutra obeležava Dan državnosti - Sretenje, u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, odnosno začetak novovekovne srpske države.
Na Sretenje 1804. godine, pre 220 godina, grupa istaknutih srpskih prvaka sa prostora tadašnjeg Beogradskog pašaluka, zvanično Smederevskog sandžaka, izabrala je Karađorđa, Đorđa Petrovića, za vožda, predvodnika.
Na zboru je odlučeno da se podigne buna protiv dahija, četvorice samovoljnih gospodara u pašaluku u to vreme. Njihov položaj zapravo nije bio legalan ni sa stanovišta vlasti na Bosforu, ali je uglavnom nevoljno tolerisan.
Samovoljno, neodgovorno ponašanje dahija izazvalo je široko nezadovoljstvo, ne samo kod Srba. Nezadovoljni su bili i razumniji Turci. Ovaj termin u to vreme valja razumeti kao sinonim za muslimane. Reč je dakle bila o ljudima najrazličitijeg etničkog porekla, koje je verski identitet, pripadnost islamu, u skladu sa vekovnim normama osmanske Turske, činio u svakom smislu povlašćenim i vladajućim slojem.
Pošto su dahije započele uklanjanje viđenijih i preduzimljivijih među Srbima, nesumnjivo u nadi da će tim putem obezglaviti potencijalni bunt i sveopšte nezadovoljstvo, usledila je reakcija, otpor.
Snaga i opseg tog otpora, Karađorđeve bune, danas znane kao Prvi srpski ustanak, iznenadiće savremenike, ne samo turske vlasti, ili njihove zvaničnike na terenu, nego umnogome i onovremenu Evropu.
Otuda je Leopold Ranke, veliki nemački istoričar, i jedan od očeva te nauke u modernom smislu te reči, događaje započete u Srbiji na Sretenje 1804. godine, nazvao Srpska revolucija, smestivši ih u rang sa velikim pokretima tadašnjeg sveta poput Američke revolucije, odnosno rata za nezavisnost SAD, ili Francuske revolucije.
Ranke je nesumnjivo imao u vidu da preobražaj započet Karađorđevom bunom, a uobličen tridesetih 19. veka, merama do kojih je postupno i mudro doveo knjaz Miloš Obrenović, nije bio samo krupna politička promena nego i potpuni društveni preobražaj, kraj feudalnih normi u oslobođenom delu Srbije, odnosno stidljivi začetak građanskog društva.
Bila je to takođe izgradnja nacionalne države, što je za Nemce Rankeovog vremena bilo veoma važno. Nadalje, Srpska revolucija poslužiće kao predložak, uzor, i drugima narodima Jugoistoka Evrope, posebno Grcima.
Neposredan povod za zbor u Marićevića jaruzi, kod Orašca, bili su događaji znani kao Seča knezova, ubistva istaknutijih Srba, počev od ugledne valjevske kuće Nenadovića. Namera dahije bila je da, pored brojnih drugih, bude uklonjen i sam Karađorđe.
Zbor u Marićevića jaruzi kod Orašca, u središtu Šumadije, doneo je odluku o neminovnosti bune, odlučnog otpora, kao i dobro promišljen izbor Karađorđa za vožda.
Njegov izbor izvesno je bio posledica sasvim osobenog ugleda koji je uživao. Važio je za žustrog, preduzimljivog, oštrog i odlučnog, ali i čoveka britke pameti. Bio je takođe vešt trgovac, stokom. Pretežni izvor znatnijih prihoda onovremenih Srba sa prostora Beogradskog pašaluka bio je izvoz stoke u Austriju.
Bila je to, pokazaće se, sasvim izuzetna ličnost, kakve se u istoriji retko pojavljuju.
Istina, poznato je bilo i da ne trpi neposlušnost, da je katkad prek, pa i da lako poteže oružje.
Imao je takođe, što je bilo veoma važno u datim okolnostima, ratno iskustvo. Vojevao je u austrijskim frajkorima 1788/1791 do Svištovskog mira. Freikorps, od nemačkog "slobodni korpusi", izvorno, Freie Regimenter, u značenju "slobodni puk" tadašnje države Habzburga uglavnom su, prema Turskoj, popunjavali Srbi. Pretpostavljeni su im najčešće bili graničarski oficiri. Upamćeni su njihovi zapovednici tog vremena, kao pukovnik Mihailo Mihaljević ili kapetan Koča Anđelković, o kom su ispevane pesme.
Teror dahija je tada umesto da sputa buntovnost Srba nasuprot njihovim uverenjima doveo do rasplamsavanja bune. Situacija je bila utoliko teža što je među Srbima postojalo živo sećanje na vreme Hadži Mustafa paše koji je iz Beograda upravljao 1793/1801. Bila je to, kako se činilo godinama docnije, podnošljiva vlast. Mustafa pašu dahije su ubile decembra 1801, od kada se samovolja, koja je prerasla u teror, samo uvećavala.
Buna se, zahvaljujući odlučnosti Karađorđa, brzo širila. Podigavši se na oružje, u čemu je Karađorđe imao mnogo muke, srpski ustanici oslobodili su veći deo pašaluka, počev od Kolubare, preko Šumadije, potom istočnih krajeva, Pomoravlja, Podrinja, odakle su buna nadalje širila prema jugu.
Kada je njihov položaj postao nemoguć, a pad Beograda bio nadomak, dahije su pokušale beg niz Dunav. Prethodni pokušaj pregovora, čemu su se dosetli pošto se buna rasplamsala, Srbi nisu prihvatili. Posekao ih je vojvoda Milenko Stojković, jula 1804, na dunavskom ostrvu Ada Kale, u Đerdapu, koje su tada nastanjivali Turci. Odstranjivanje dahija dogodilo se uz podršku predstavnika legitimnih vlasti na Bosforu.
Pošto namera primirivanja ustanika autoritetom Bećir paše, iz Bosne, nije donela rezultate, Sultan na Srbe šalje Hafiz pašu. Bio je to prelomni moment. Do tada je postojala predstava da se ustanici bore protiv uzurpatora, koje je nastojala da ukloni ili prethodno urazumi i Visoka Porta. Od poraza Hafiz paše na Ivankovcu, postaje nesumnjivo da su Srbi u ustanku protiv turske vlasti uopšte.
Posle Boja na Ivankovcu, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805, slede pobede Srba na Mišaru, avgusta 1806, i na Deligradu, septembra.
Uslediće pregovori, tokom leta i jeseni te godine, znani kao Ičkov mir, kojima je trebalo da se postigne obostrano prihvatljivo mirovno rešenje.
Problem će međutim biti zahtevi Rusije da Srbi nastave borbe pošto je Rusija zaratila sa Turskom.
Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je tokom 1807. godine.
Konačnu sudbinu Prvog srpskog ustanka odrediće ishod Rusko turskog rata, pošto su Rusija i Osmanska Turska potpisali mir u Bukureštu 1812. Rusija se tada, suočena sa Napoleonovom invazijom, okreće ratu protiv Francuza i široke koalicije koju su oni predvodili.
Turska je Karađorđev ustanak ugušila 1813. Usledio je egozodus ustaničkih prvaka, i samog Karađorđa, potucanje "od nemila do nedraga" po Austriji i Rusiji.
U Srbiji, Turci u to vreme sprovode strahovit, neopisiv teror.
Dogodiće se potom neuspela Hadži Prodanova buna 1814, takođe ugušena u krvi, a zatim Drugi srpski ustanak aprila 1815. godine, na Cveti, u Takovu. Knjaz Miloš Obrenović koji ga je predvodio, pokazaće se ne samo kao vešt ratnik nego, još važnije, kao mudar i vešt pregovarač. Upravo on je, postupno, izdejstvovao povlačenje Turaka, osim iz utvrđenih gradova, podelu zemlje seljacima i dalje tiho oslobađanje.
Iako ugušena brutalno, Karađorđeva buna postavila je temelje nove srpske države.
Takođe, Srpskom revolucijom započinje proces oslobađanja hrišćanskih naroda Jugoistočne Evrope od Turske. Ustanak Grka 1821. usledio je po srpskom uzoru. Istina, Grcima je uspelo da potpunu samostalnost izvojuju bitno pre Srba, čemu je pomogla njihova široka popularnost, uglavnom zbog antičkog nasleđa. Takođe i činjenica da je među njima bilo mnogo preduzimljivih, dobrostojećih ljudi, trgovaca, sa jakim vezama u evropskim prestonicama.
Srbi tako nešto nisu imali.
Karađorđevi ustanici dobijali su pomoć samo od Srba sa prostora Austrije, uglavnom potonje Vojvodine, odakle su pristigli prvi učeni ljudi poput Dositeja Obradovića, Ivana Jugovića, Mihaila Filipovića, pisari, nastavnici Velike škole, školovani oficiri, naoružanje, municija. Iz okrilja karlovačkog mitropolita Stratimirovića potekla su i prva heraldička znamenja, oblikovana po evropskim standardima, ali oslonjena na srpske tradicije, koja će ustanici usvojiti.
Na Sretenje je 1835. donet je i prvi, kratkotrajni ustav Knjažestva Srbije. Njegov tvorac Dimitrije Davidović, prethodno je u Beču, gde je studirao medicinu, osnovao 1813. "Novine serbske". Uređivao ih je i vodio zajedno a Dimitrijem Frušićem, takođe studentom. Obojica su bili Sremci. List je ugašen februara 1822, usled finansijskih nedaća. Davidović je potom prešao u Srbiju knjaza Miloša gde nastavlja da objavljuje novine, ali obavlja i brojne druge zvanične funkcije, između ostalog piše i ustav.
Ustrojen po uzoru na najslobodoumnija ustavna rešenja onovremenog sveta, poput Francuske, odnosno Belgije, Davidovićev ustav, iako usvojen, ostao je formalno na snazi svega 55 dana. Većina zemalja ondašnje Evrope nije ni imala ustave, pa ni ni Austrija, Turska i Rusija, koje su izdejstvovale njegovo povlačenje.
Društvo
JEDNO PRAVILO SUTRA NE SMETE DA PREKRŠITE: Ko se ogluši o Vaskršnji ponedeljak "neće mu u životu ići kako treba"
105. 05. 2024. u 20:31
205. 05. 2024. u 20:31
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.