LAZANSKI: Putinov veliki povratak na Mediteran - RUSKA PETA ESKADRA OPET PROTIV ŠESTE FLOTE!

Razvojem događaja u Siriji, i uopšte u području istočnog Mediterana, Rusija je pravilno zaključila da ako želi da zaštiti svoje geostrateške interese u tom regionu – mora da ima stalni pomorski sastav formata udarne eskadre ratnih brodova, piše Miroslav Lazanski čiju kolumnu za Politiku.rs prenosimo u celosti:

Pred­sed­nik Ru­si­je Vla­di­mir Pu­tin na­ja­vio je no­vo osni­va­nje ru­ske sre­do­zem­ne eska­dre rat­ne mor­na­ri­ce. Na­i­me, ona je po­sto­ja­la u So­vjet­skom Sa­ve­zu kao Pe­ta eska­dra rat­ne mor­na­ri­ce SSSR-a. Ras­pa­dom So­vjet­skog Sa­ve­za ona se uga­si­la i od ta­da ru­ski rat­ni bro­do­vi bo­ra­ve u Sre­do­ze­mlju po­je­di­nač­no, ili u gru­pi, ali ne i u stal­noj for­ma­ci­ji ti­pa eska­dre.

Raz­vo­jem do­ga­đa­ja u Si­ri­ji, i uop­šte u pod­ruč­ju is­toč­nog Me­di­te­ra­na, Ru­si­ja je pra­vil­no za­klju­či­la da ako že­li da za­šti­ti svo­je ge­o­stra­te­ške in­te­re­se u tom re­gi­o­nu – mo­ra da ima stal­ni po­mor­ski sa­stav for­ma­ta udar­ne eska­dre rat­nih bro­do­va. Svo­je­vre­me­no je Mi­ha­il Gor­ba­čov u mar­tu 1988. go­di­ne upra­vo u Be­o­gra­du pred­lo­žio SAD da obe ze­mlje za­mr­znu broj rat­nih bro­do­va i po­ten­ci­jal voj­no­po­mor­skih sna­ga u Sre­do­ze­mlju, a ka­sni­je od­re­de i li­mi­te, da bi iz Bri­se­la od­go­vo­ri­li ka­ko 19. apri­la u ce­lom pod­ruč­ju Sre­do­ze­mlja po­či­nju ve­li­ki po­mor­sko-va­zdu­ho­plov­ni ma­ne­vri NA­TO-a. Ša­mar pred­lo­gu Gor­ba­čo­va iz Be­o­gra­da. Go­di­nu da­na ra­ni­je, u le­to 1987. Edu­ard Še­ver­nad­ze je, opet u Be­o­gra­du, po­nu­dio Va­šing­to­nu  pre­go­vo­re o ukla­nja­nju nu­kle­ar­nog oruž­ja iz Me­di­te­ra­na. Ame­ri­ka je i to od­bi­la. 

U to vre­me Ame­ri­kan­ci su od­bi­ja­li da se nji­ho­va Še­sta flo­ta ob­u­hva­ti bi­lo ko­jim ugo­vo­rom o sma­nje­nju oruž­ja u Evro­pi, i to od­bi­ja­nje tra­je sve do da­nas. U to vre­me Še­sta flo­ta je ima­la oko 600.000 to­na bro­do­vlja, a so­vjet­ska Pe­ta eska­dra oko 180.000 to­na rat­nih i po­moć­nih bro­do­va. Ame­ri­kan­ci su ima­li pred­nost na Sre­do­ze­mlju i u bro­ju stal­nih i ure­đe­nih lu­ka, od ko­jih su i da­nas glav­ne Na­pulj, Ro­ta i Ga­e­ta.

Ne­do­sta­tak kla­sič­nih no­sa­ča avi­o­na i či­nje­ni­ca da sva­ki na­i­la­zak rat­nog bro­da iz Cr­nog mo­ra u prav­cu Sre­do­ze­mlja Mo­skva mo­ra da na­ja­vi tur­skoj vla­di naj­ma­nje se­dam da­na ra­ni­je, ote­ža­va­ju­ća je okol­nost za ope­ra­tiv­nu spo­sob­nost on­da so­vjet­ske, a da­nas ru­ske rat­ne mor­na­ri­ce u tom pod­ruč­ju. Za So­vje­te je Pe­ta eska­dra bi­la po­tvr­da pri­sut­no­sti u Me­di­te­ra­nu, za Ame­ri­kan­ce je Še­sta flo­ta bi­la ne sa­mo de­mon­stra­ci­ja si­le već i ju­žni stub NA­TO-a.

Še­sta flo­ta je obič­no u svom sa­sta­vu ima­la je­dan no­sač avi­o­na, dve do če­ti­ri nu­kle­ar­ne pod­mor­ni­ce, de­vet ve­ćih po­vr­šin­skih bro­do­va, kr­sta­ri­ce, ra­za­ra­če i fre­ga­te, am­fi­bij­sko-de­sant­nu gru­pu sa tri do pet bro­do­va, te če­ti­ri po­moć­na bro­da. Ukup­no oko 20.000 lju­di ukr­ca­nih na plov­ne je­di­ni­ce. Še­sta flo­ta je na jed­nom no­sa­ču avi­o­na ima­la od 80 do 90 le­te­li­ca ra­znih ti­po­va, uklju­ču­ju­ći i avi­o­ne za ra­no ra­dar­sko ot­kri­va­nje i na­vo­đe­nje, što joj je ta­da da­va­lo pred­nost u od­no­su na Pe­tu eska­dru ko­ja ta­kve avi­o­ne ta­da ni­je ima­la.

I ta­da, a i sa­da, ame­rič­ka Še­sta flo­ta svo­jim kon­ven­ci­o­nal­nim i nu­kle­ar­nim oruž­jem „po­kri­va” on­da so­vjet­ske, a da­nas ru­ske stra­te­ške sna­ge, ne sa­mo po­mor­ske već i kop­ne­ne i va­zdu­ho­plov­ne. I on­da, u vre­me So­vjet­skog Sa­ve­za i Var­šav­skog ugo­vo­ra ka­da je Mo­skva ima­la sa­ve­zni­ke Bu­gar­sku i Ru­mu­ni­ju na Cr­nom mo­ru, ge­o­po­li­tič­ka i broj­ča­na asi­me­trič­nost u ko­rist SAD i NA­TO-a bi­la je ve­li­ka koč­ni­ca za sma­nji­va­nje kon­ven­ci­o­nal­nih sna­ga u Evro­pi. 

So­vjet­ska Pe­ta eska­dra u Me­di­te­ra­nu obič­no je ima­la svo­ju po­seb­nu ko­man­du, a broj bro­do­va u sa­sta­vu eska­dre va­ri­rao je od 20 do 30: je­dan no­sač he­li­kop­te­ra, dve ili tri kr­sta­ri­ce, dva do tri ra­za­ra­ča, tri do če­ti­ri fre­ga­te, dve do tri pod­mor­ni­ce, ne­ko­li­ko mi­no­lo­va­ca i de­sant­nih bro­do­va, svi gru­pi­ra­ni pre­ma za­da­ci­ma. Ve­li­ki pro­blem Pe­te eska­dre bio je, a i da­nas je, ne­do­sta­tak ve­ćih i stal­nih lu­ka, pa su se bro­do­vi po­vre­me­no si­dri­li u Al­ži­ru – Mars el Ke­bir, u Li­bi­ji – Tri­po­li, u Alek­san­dri­ji u Egip­tu i u Si­ri­ji – Tar­tus. Ne­ka­da je glav­na ba­za so­vjet­ske flo­te u Sre­do­ze­mlju, kra­jem pe­de­se­tih i po­čet­kom še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, bi­la al­ban­ska lu­ka Va­lo­na. Pot­ko­pi za pod­mor­ni­ce na ostr­vu Sa­zan, de­vet pot­ko­pa, bi­li su re­dov­no pu­ni so­vjet­skih pod­mor­ni­ca, ko­je su oda­tle od­la­zi­le na pa­tro­li­ra­nje Me­di­te­ra­nom.

Po­sle pre­ki­da s Al­ba­ni­jom, ras­pa­da So­vjet­skog Sa­ve­za i Var­šav­skog ugo­vo­ra, Mo­skva je prak­tič­no osta­la sa sa­mo jed­nom stal­nom po­mor­skom ba­zom u Sre­do­ze­mlju, Tar­tus u Si­ri­ji. Ta je ba­za du­go bi­la obič­ni teh­nič­ki punkt ra­di snab­de­va­nja hra­nom, vo­dom i go­ri­vom za ru­ske bro­do­ve, da bi od pro­šle go­di­ne Ru­si pri­stu­pi­li pro­ši­re­nju Tar­tu­sa u rat­nu lu­ku ko­ja će isto­vre­me­no mo­ći da pri­mi 11 rat­nih bro­do­va, sva­ki do te­ži­ne od 10.000 to­na. Lu­ka će do­bi­ti i ka­sar­ne za sme­štaj po­sa­da bro­do­va, ma­ga­ci­ne, han­ga­re za teh­nič­ku po­dr­šku, ali i PVO ko­ji već sa­da či­ne si­ste­mi S-300 V-4, „buk” i „pan­cir S”. 

U ge­o­stra­te­škom smi­slu, ka­da je reč o no­voj Pe­toj eska­dri ru­ske rat­ne mor­na­ri­ce, tek sa­da je valj­da svi­ma ja­sno ko­li­ko je za Ru­si­ju bio va­žan po­vra­tak Kri­ma ma­ti­ci ze­mlji. To je za ju­žni deo Ru­si­je ne­za­me­nji­vi stub od­bra­ne od na­pa­da sa al­ban­sko-bu­gar­skog, dar­da­nel­sko-bos­for­skog i se­ver­no­a­frič­ko-sred­njo­i­stoč­nog stra­te­škog prav­ca.  

Da bi se oja­ča­la od­bra­na sa tih pra­va­ca, Vla­di­mir Pu­tin je na­re­dio for­mi­ra­nje no­ve Pe­te eska­dre ru­ske rat­ne mor­na­ri­ce. Eska­dra će do­bi­ti ve­ći broj bro­do­va na­o­ru­ža­nih kr­sta­re­ćim pro­jek­ti­li­ma „ka­li­bar” do­me­ta i do 2.800 km, što je po­sle­di­ca ana­li­ze ne­dav­nih do­ga­đa­ja, ka­da su SAD, Fran­cu­ska i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja na­pa­le Si­ri­ju. Pe­ta eska­dra će, ve­ro­vat­no, do­bi­ti u svoj stal­ni sa­stav i naj­ma­nje tri kla­sič­ne, a mo­žda i jed­nu nu­kle­ar­nu pod­mor­ni­cu, sve na­o­ru­ža­ne ra­ke­ta­ma „ka­li­bar”, dok će va­zdu­ho­plov­ni sa­stav Pe­te eska­dre bi­ti lo­ci­ran na aero­dro­mu po­red Tar­tu­sa.

Uglav­nom, opet ima­mo Pe­tu eska­dru pro­tiv Še­ste flo­te...

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

slađa

pre 5 godina

Zato je važno da Srbija bude neutralna, neokupirana i suverena na čitavoj svojoj teritoriji. Jer svaki dan mira na Balkanu zavisi od te činjenice. Prošlo je vreme autošovinizma, ekstremizama bilo koje vrste, ratnih bubnjeva. Ali nikada nije dobro ponižavati Srbiju. Sve države koje je poštuju, znaju da im se to stostruko dobrim vraća. I predsednik Vučić to odlično zna. Oni koji to još nisu shvatili, naučiće vrlo brzo.

8 4 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari