Informer

08:51 Zaštitnik potrošača 3

ZAštitnik potrošača | 19. 11. 2018.

SOSIJETE ŽENERAL BANKA PRODALA POLISU KOJA NE MOŽE DA SE NAPLATI! Bankari zarađuju i na osiguranju od GUBITKA POSLA!

Kada je ostao bez posla, Bojan Fazlić nije mogao da aktivira polisu osiguranja za kredit jer je bio zaposlen u majčinoj firmi. U Sosijete ženeral banci su to znali, ali su mu ipak prodali osiguranje za koje ne ispunjava uslove

Banke prodaju polise osiguranja od gubitka posla i onima koji za to ne ispunjavaju uslove. Klijenti tek kada dobiju otkaz saznaju da nemaju pravo na korišćenje osiguranja koje bi trebalo da im pokrije ugovoren broj preostalih rata.

Pitanje

Postavlja se pitanje kako je banka mogla da mi proda polisu osiguranja, ako ja na njega nemam pravo prema internom pravilniku poslovanja između nje i osiguranja
Bojan Fazlić

Među njima je i Bojan Fazlić iz Aleksinca. On je 2013. godine podigao kredit kod Sosijete ženeral banke, u kojoj je pomenuto osiguranje obavezno prilikom uzimanja pozajmice. Banka mu je uredno i bez problema odobrila kredit od 230.000 dinara, uz obavezno kupovanje polise osiguranja od gubitka posla.

- U to vreme sam, kao i još deset ljudi, bio zaposlen u firmi svoje majke. Uredno sam primao platu te su mi odobrili kredit bez ikakvih problema jer sam ispunjavao sve uslove. Rate sam uplaćivao na vreme. Međutim, došlo je do perioda krize, posao je stao, i majka je bila prinuđena da zatvori firmu, a ja sam, kao i ostali koji su kod nje radili, ostao bez posla. Ostalo mi je da isplatim još deo kredita i otišao sam u banku da predočim da sam trenutno nezaposlen i da postoji mogućnost da ću kasniti sa otplatom dok se ne snađem. Na osiguranje sam potpuno zaboravio. U banci su mi rekli da sam ja platio tu polisu, tj. odbijena mi je od sume prilikom uzimanja kredita, i uputili su me u osiguravajuću kuću da predam dokumentaciju kako bi se polisa aktivirala - priča Bojan za Zaštitnik potrošača.

PODIVLJALE KAMATE NA DOZVOLJENI MINUS! Banke zarađuju i do 44%, OVU POZAJMICU KORISTITE SAMO U HITNIM SLUČAJEVIMA!

Nije ispunio uslove

Slučaj Bojana Fazlića je samo jedan od primera kako se izbegava aktivacija polise.
- Korisnik je zaključio ugovor o kreditu sa obaveznim osiguranjem od gubitka zaposlenja i platio za to premiju od recimo 8.000 dinara. Nakon što je ostao bez posla, javlja se osiguravajućoj kući koja njegov zahtev odbija sa konstatacijom da u trenutku zaključivanja ugovora nije ispunjavao uslov od minimum šest meseci rada kod istog poslodavca! Dakle, kada je zaključivao ugovor o kreditu i osiguranju kredita, u banci su odlično znali za tu informaciju, jer je klijent morao da preda dokumente sa podacima o zaposlenju i to nije sprečilo banku da sa klijentom potpiše ugovor i naplati premiju osiguranja. Kasnije, ako se aktivira osigurani slučaj, osiguravajuća kuća pronalazi taj argument i odbija isplatu štete, a klijent odlazi u docnju, a zatim i utuženje - navode u "Efektivi" jedan od primera obmane klijenata.

U osiguranju su mu tražili da im dostavi dokaz o gubitku posla, što je i učinio.

- Naknadno je usledio poziv iz osiguravajuće kuće uz molbu da im pošaljem moj i majčin izvod iz matične knjige rođenih. Bilo mi je čudno što to traže, ali sam im dostavio izvode. Ubrzo mi je stiglo obaveštenje da nemam pravo na isplatu osiguranja jer sam bio zaposlen kod najbližeg srodnika. U međuvremenu, banka mi je blokirala račun i svaku narednu uplatu koju sam imao skidala da namiri kredit. Žalio sam se, jer postavlja se pitanje kako je banka mogla da mi proda polisu osiguranja, ako ja na njega nemam pravo prema internom pravilniku poslovanja između osiguranja i banke. Jer, osiguranje, za koje zapravo ne ispunjavam uslove, meni je prodala banka, a ne osiguravajuća kuća. Zbog toga sam se žalio i Narodnoj banci Srbije - kaže naš sagovornik.

Onda je usledilo novo iznenađenje.

- Bio je petak kad mi je stigla poruka da mi je na račun uplaćeno 13.000 dinara, a da je uplatilac Sosijete ženeral banka. Nisam imao pojma o čemu je reč, da bi mi u ponedeljak stigao dopis u kome banka kaže da je pogrešila što mi je prodala osiguranje i da će mi vratiti novac koji su mi uzeli za polisu. Ubrzo stiže novi dopis, gde mi saopštavaju da će da me tuže za kašnjenje u otplati kredita, na šta ću im ja odgovoriti kontratužbom - i protiv banke i protiv službenice koja mi je prodala osiguranje - izričit je Fazlić.

Informer

U udruženju bankarskih klijenata "Efektiva" kažu da sve češće imaju žalbe korisnika kredita jer su ih iz osiguravajuće kuće odbili za aktivaciju polise osiguranja kod slučaja prestanka radnog odnosa.

Sve više žalbi

Sve je više žalbi korisnika kredita jer su ih iz osiguravajuće kuće odbili za aktivaciju polise osiguranja kod slučaja prestanka radnog odnosa
Udruženje "Efektiva"

- Proverom nekoliko takvih slučajeva utvrdili smo da je obaveza klijenta prilikom sklapanja ugovornog odnosa sa bankom bila i osiguranje kredita za slučaj prestanka radnog odnosa. Konkretno, korisnik plati osiguranje očekujući da će u slučaju da ostane bez posla osiguravajuća kuća da preuzme obavezu plaćanja kredita. Međutim, kao po nekom pravilu, osiguranje odbija to, često uz izgovore koji su veoma zanimljivi, a koji ukazuju na sumnju u unapred smišljenu prevaru - kažu u "Efektivi" i dodaju:

SKRIVENE ZAMKE KREDITA U SOSIJETE ŽENERAL BANCI! Klijente osiguravaju NA SILU I TO DEBELO NAPLAĆUJU!

- Sumnjamo da na taj način, banke i osiguranja svesno naplaćuju premiju osiguranja za svaki kredit, računajući da će tek kod manjeg broja slučajeva zaista i doći do aktivacije polise, pa ako tako i bude, novac će upornima biti vraćen, dok u većini slučajeva, novac od premije ostaje u vlasništvu osiguranja, a deo i u banci. Čak i kada korisnik otkrije prevaru, osiguranje neće odmah da vrati uplaćenu premiju, već to obično bude nakon drugog ili trećeg obraćanja, jer je i tu moguća logika da će korisnik nakon prve žalbe odustati.

Osiguranje na silu


Mnoge banke, poput Sosijete ženeral, nas na silu teraju da se osiguramo od gubitka posla, trajnog invaliditeta ili smrti, kako bi pri odobravanju kredita sa sebe skinule bilo kakav rizik. Troškovi osiguranja kredita u bankama koje to zahtevaju uglavnom se uplaćuju jednokratno. Ukoliko ne pristanete na ovaj trošak, zajam vam neće biti odobren. 
 

Kakva manipulacija

Novac za osiguranje se skida unapred, pre isplate kredita

Konkretno, to izgleda ovako: onog trenutka kada vam kredit bude odobren, od njegovog iznosa odbija se trošak obaveznog osiguranja, što u stvari predstavlja premiju koju banka prebacuje osiguravajućoj kući sa kojom ima sklopljen ugovor i od koje verovatno uzima proviziju. Aktivacija tog ugovora uslediće kada klijent ne bude u mogućnosti da otplaćuje rate, a uglavnom su pokrivena tri razloga - gubitak posla za koji nije kriv klijent, trajni invaliditet ili smrt. U drugom i trećem slučaju osiguranje pokriva sve rate do isteka kredita, ali ako izgubite posao osiguravajuća kuća se uglavnom obavezuje da umesto vas plati maksimalno šest rata u kontinuitetu, odnosno 12 u toku cele otplate.

Kamatne razlike

Koliko će vas ovo osiguranje koštati zavisi ponajviše od dužine otplate kredita, kao i njegovog iznosa. Tako, ako je kredit, na primer, 100.000 dinara, na 18 meseci, jednokratno će vam skinuti između 1.200 i 1.600 dinara (zavisno od banke). Ali, već ako je zajam uzet na, recimo, 84 meseca, i ako je njegov iznos 150.000 dinara, vaša obaveza na ime osiguranja skače na gotovo 8.000 dinara, što su dve cele rate za otplatu tog kredita.

JEDVA PREŽIVEO TORTURU SLUŽBENIKA SOSIJETE ŽENERAL BANKE! Zbog tri potvrde prešao 1.000 kilometara i ZAVRŠIO U HITNOJ!

"Šetnjom" po sajtovima banaka lako je uočiti da većina onih kod kojih je ova stavka obavezna to baš i ne ističe u prvi plan, već osiguranje pominje tek kod pratećih troškova, zajedno sa menicama i izveštajem kreditnog biroa. Ipak, upravo obavezno osiguranje najviše utiče na drastičnu razliku između nominalne i efektivne kamatne stope koja je u stvari prava cena kredita. Tako nominalna kamata od sedam, osam ili devet odsto, koja zvuči kao izuzetno primamljiva i tako se i reklamira, u stvari dostiže efektivnih 15 ili 20 odsto. 

Bez rizika

Prema rečima Dušana Uzelca sa portala "Kamatica", razlog što banke sve češće posežu za zahtevima za osiguranjem je njihov strah od takozvanih loših kredita:

- Očigledno je da banke ne žele da preuzmu bilo kakav rizik. Ovakvim pristupom banka se obezbeđuje 100 odsto za kredite koje daje. To, naravno, poskupljuje sam kredit, a višu cenu snose klijenti.

R. B.

Dejan Gavrilović iz udruženja "Efektiva" navodi da se banke na ovaj vid osiguranja odlučuju zbog dodatnog obezbeđenja kredita. Kaže da klijent to može da prihvati, ali i ne mora, već može da pogleda postoji li u toj banci takav zajam bez osiguranja, šta nude druge banke...

- Ne postoji propis koji kaže da kredit ne može ići bez tog osiguranja, već je to stvar politike banke i izbora klijenta. Ono što je po meni bitnije jeste da klijent koji se odluči na tu opciju obavezno pročita na šta se osiguranje tačno odnosi, jer nam se dešavalo da neko podigne kredit sa osiguranjem od gubitka posla, a da nije pročitao da u polisi stoji da prilikom potpisivanja ugovora mora biti minimum šest meseci zaposlen kod istog poslodavca, dok je on bio, recimo, samo tri. Dakle, prevaren je u startu za osiguranje...



Marcco

19.11.2018. 10:05

Gospodin bi da uzme dve hiljade evra, da izgubi posao kod mame, da osiguranje otplati njegov kredit pa onda tako u krug... e pa ne može. Jer da može svi bi to radili pa makar osnovali fiktivne firme.


luigi

19.11.2018. 11:06

I gde je tu zakon i NBS da zastite prevarene gradjane?


jasna

19.11.2018. 11:13

Ovaj novi momenat pri podizanju kredita kod banaka (polisa osiguranja) nista ne menja odnos odgovornosti koja je ,pre svega na klijentu,i sama sam bila korisnik kredita na cijem ugovoru stoji da ,sto je logicno,klijent u slucaju otkaza potpisuje da ce obavljai svoju obavezu.To sto smo mi kao korisnici skloni da trazimo razumevanje od banaka kao deonicarskog drusva gde su pravila neprikosnovena je deo ekonomske nepismenosti.Odlaganje rata ali uz garanciju da postoji nacin izmirenja duga je sve sto moze klijen da ocekuje.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]