NISAM GEJ! TE PRIČE SU BOLESNE, tvrdi Željko Joksimović!

Popularni kantautor je otvoreno govorio o muzici, kulturi, supruzi Jovani, Evroviziji i o tračevima da je homoseksualac

Popularni pevač po prvi put je odgovarao na tračeve da je gej, a da je njegov brak sa Jovanom samo dogovorni brak.

- To je toliko bolesno da ne znam šta bih rekao. Mi živimo naš život, imamo dete, prijatelje, porodicu, radimo i trudimo se da budemo bolji. Non-stop smo usredsređeni jedno na drugo. Pa barem nas dvoje možeš neprestano da vidiš uvek i svuda zajedno. Ovde je “peder” svako ko se umiva i ošiša dlake. Do 2004. otvore prozor na kolima i viknu mi “pederu". Sad kad me sretnu često mi kažu “kralju”, “legendo”, “kakva ti je ova pesma”. Valjda sad više nisam? Ogromna odgovornost je na medijima jer oni kreiraju sliku o svemu o čemu pišu. Pa i svima nama koji se bavimo javnim poslom. Za mene kažu da se šminkam.

A ja ti kažem ko god da je ikada ušao u TV studio ili snimao spot zna da mora da uđe prvo u šminkernicu da se ne bi sijao od svetla i onda silazi u studio. To nema veze sa mozgom. Ali došle su te priče do toga da mi jednom, na početku veze, kada sam sedeo sa Jovanom na ručku, ona kaže: “Izvini, moram da te pipinem.” Ja je pitam “Što”? Kaže “Nisi našminkan, a koža ti je takva da deluje kao da jesi”. Ovde je tri puta izgovorena laž postala istina i za to niko ne odgovara. Moraš da osetiš kad je moment da nekom pokažeš zube. Nismo mi u Švedskoj. Zamisli kako je moja ćerka odrastala i šta je sve čitala u novinama. Da joj je tata peder, da se šminka. Kako je njoj kad odlazila u školu? Da li je neko razmišljao o tome? - zapitao se Joksimović.

– Nervira me što je sve crno da crnje ne može biti. Što nemamo više dobrih dečijih emisija, više “Malih dnevnika” koji je fantastičan. Što su novinari često površni i maliciozni. Nedostaje nam dokumentarni program. Bio sam ponosan što je Nikita Mihalkov svetsku premijeru filma imao u Beogradu. A sledećeg dana je glavna vest ona u kojoj je navedeno da je pevačica pljunula stilistu. Tabloidi postoje i u svetu, ali postoji i neka kontrateža njima. Kod nas su nažalost i one novine za koje smo verovali da su ozbiljne počele da se bave istim stvarima kao i ove koje nisu ozbiljne. I onda vidiš da je sve bliže propasti. Moraš da znaš gde je tome kraj i mora neko da prvi kaže “Ej ljudi, dosta više. ‘Ajde šaraj malo” - rekao je muzičar, i plastično objasnio zašto nam medijska i društvena slika ovako izgleda:

- Čujem pre neki dan od saradnika priču “Imam drugara, troši babinu penziju jer neće da radi za 500 evra”. Čekaj, ti nećeš da radiš za 500 evra, a hoćeš da uzmeš lovu od babe i dede i ceo dan budeš u trenerci. Kada radiš, nećeš imati vremena da misliš i pričaš o ovakvim glupostima. Bavićeš se sobom. Napredovaćeš – rekao je, između ostalog.

Neizbežna su bila i pitanja o “Evroviziji”.

- Mnogo mi je donela. Imao sam pre toga karijeru i veliki uspeh, ali sam u muzičkom smislu ja tada počeo da se menjam. Neposredno pre toga izdao sam “Leđa o leđa”, “Zaboravljaš” i prosto sam počeo da stvaram drugačiju muziku. Ja sam jedva pristao da odem na “Evropesmu” i verujem da nije bilo moje majke koja je to toliko želela verovatno ne bih ni otišao. Ti se naravno podsvesno plašiš da nećeš pobediti, a ideš kao već afirmisan pevač. Ali kada sam ovde pobedio, i kada je krenula kampanja, verovao sam da se ćemo se vratiti nekako ponosni. Da neću obrukati zemlju koja se prvi put tamo pojavljuje posle 12 godina, posle rata, sankcija, što je meni bilo jako važno. Posle tog uspeha na “Evrosongu” otvorila su mi se mnoga vrata.

Stigao sam na tom takmičenju da budem i izvođač i kompozitor i voditelj. I da se oženim. Kad sam se vratio iz Istanbula, nijedan zvaničnik mi nije čestitao, a osvojili smo drugo mesto. Niko. A ja sam siguran da je kultura naša prilika da menjamo imidž zemlje i da drugi ljudi čuju za nas. Voleo bih da mi budemo država koja će izvoziti film i muziku, kulturne projekte, nismo mi samo ni Guča i “Exit“. Mi imamo “Montevideo”, koji je više od filma, verovatno najbolje filmsko ostvarenje u poslednjih 10-15 godina. To je prosto film za ponos. Njega je trebalo da vidi što više ljudi u svetu. To nije moguće bez podrške države, možda ne bismo uspeli ni sa podrškom, ali smo morali da probamo – rekao je Željko.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.